Idealnih 11 Zorana Popovića: Ne može Bora Kostić pre Deja Savićevića! E sad, kako objasniti što nema Rajka...

Veliku anketu u okviru zbornika “GODINA VEČITIH” nastavljamo objavljivanjem glasova novinara. U narednim danima imaćete priliku da vidite ne samo izbor kolega iz Srbije, nego i novinarskih asova iz regiona: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Makedonije.

Tek pošto svoj deo posla odrade novinari, pošto saberemo glasove i dođemo do idealnih 11 Crvene zvezde i Partizana po volji 'sedme sile', na scenu stupaju bivši asovi, treneri, funkcioneri. Vrhunac cele priče predstavljaće glasanje publike putem klasične ankete na Mozzart Sportu. Pre toga, izbor će biti sužen na osnovu glasova struke, a igrači klasifikovani po pozicijama.

(Zoran Popović, nažalost, poput Cige Sekulića, nije dočekao objavljivanje svojih idealnih ekipa Crvene zvezde i Partizana, preminuo je pre četiri dana. Pred vama je kratko obrazloženje njegovog izbora.)

Jedan od najcenjenijih novinara na ovim prostorima - Zoran Popović (86), karijeru je počeo u JSL Sport, da bi početkom sedamdesetih prešao u Politikinu kuću, gde je bio skoro sve - od šefa beogradske rubrike, preko savetnika i pomoćnika glavnog urednika, do direktora.

Osnivač je i prvi glavni i odgovorni urednik Sportskog žurnala, koji je počeo da izlazi u proleće 1990, pred Mundijal u Italiji.

Teško je pobrojati sva takmičenja sa kojih je izveštavao. Za ovu priliku biće dovoljno pomenuti ona najveća, najznačajnija: bio je prisutan na čak sedam Olimpijskih igara!

Tokom duge i uspešne karijere imao je više izleta u različite novinarske oblasti što nemaju veze sa sportom. Misiju bi uspešno završio, a onda se vraćao tamo gde mu je bilo najprijatnije.

“Voleo sam da se družim sa sportistima. Uživao sam u njihovom društvu. Moram da podvučem da sam imao korektne odnose sa svima - i sa zvezdašima i sa partizanovcima. Sa mnogima sam postao kućni prijatelj”.

To vam je olakšalo posao ili?
„Hm, nisam siguran“...

Da krenemo od Zvezde. Zanimljivo mesto u timu namenili ste Kuletu Aćimoviću, smestili ste ga na levog halfa...
„Znam da mu tu nije mesto, bio je čista 'desetka', ali imao je radijus kretanja i fizičke karakteristike da bi sigurno mogao da odigra i kao half. Mogao je Kule da pokriva sve od gola do gola. Dobro, to je mali kompromis. Želeo sam da ga imam u timu po svaku cenu, zato sam ga malo povukao“.

Jedan ste od retkih novinara koji pamte Rajka Mitića kao igrača, pa ipak, niste ga birali.    
„E sad, kako objasniti to što nema Rajka Mitića... Morate znati da su Rajku s godinama počeli da na igračke kvalitete dodaju mnoge ljudske i moralne. To je bilo posebno, drugačije vreme, specifično se igralo. Kako se fudbal menjao, neki igrači su počeli da plaćaju ceh. Tako je, čini mi se, u ovom mom izboru i sa Rajkom. Nije lako opravdati i objasniti njegovo izostavljanje... Naravno, treba podvući da je on više od običnog fudbalera. Bio je idol, uzor mladima, primer pravog ponašanja i držanja. Uostalom, to što se naš najveći stadion zove po njemu dovoljno govori“.

Ko je još otpao u poslednji čas sa vašeg spiska?   
„Vojkan Melić, Stane Karasi, Miloš Šestić... Žao mi je što sve njih nisam uspeo da smestim u tim. Onda Bora Kostić. Oko njega sam imao najviše muke. Ali ne može Bora pre Dejana Savićevića. To je ta pozicija... Ili možemo i ovako: neka ide Dejo na krilo, on je mogao i to, a Piksi unutra, na polutku, pa onda... Ne vredi, svakako nema mesta za Boru. Šteta... U svakom slučaju, mogao bi ovaj tim da bude možda i bolje posložen, da bude više takmičarski, međutim gledao sam da izaberem što više majstora fudbala“.