Idealnih 11 Slavka Radovanovića: Sead bolji igrač od Safeta; Srbu niko nije smeo da napadne da ne bi ispao budala

Od Slavka Radovanovića nekoliko igrača dobilo je prve glasove - Jurišić, Keri, Srba Stamenković. Da krenemo od odbrane, tu je bila prva ozbiljna dilema...
„Da, za levog beka u konkurenciji su mi bili Pera Krivokuća, Sloba Marović i Mile Jovin. Sa Jovinom i Maretom sam igrao. Na kraju sam izabrao ovog drugog, presudila je titula prvaka Evrope“. 

Prvi ste birali Kerija u idealni tim Zvezde, neki poseban razlog?
„Gledao sam ga uživo dok sam skupljao lopte na stadionu Crvene zvezde kao klinac i video da je stvarno bio dobar igrač. Uključivao se u igru, iznosio loptu, išao napred. Na njega me je Elsner podsećao. U najkraćem - preteča modernog centarhalfa. On je među prvima otišao u Ameriku. U Los Anđeles ga je odveo čuveni Rinus Mihels. Tamo je igrao sa Johanom Krojfom“. 

Kažete da je bila dvojba između Blekija Bogićevića i Nikole Jovanovića - šta je odnelo prevagu u Blekijevu korist?
„Jedna utakmica protiv Partizana na njihovom stadionu. Neko je uputio šut, lopta ide u gol, a Bleki je mrtav 'ladan lagano prima grudima na pet metara od gola, predribla igrača ispred sebe, i iznese je napred. To je takva mirnoća... Neverovatno! Da to neko danas uradi, mislim da bi ga trener odmah izveo iz igre. Bleki je bio šašav, ali strašan igrač. Mogao je da igra libera, štopera, veznog igrača... Bio je svojeglav, bolelo ga uvo za sve“.

Za mlađe će sigurno biti iznenađenje ime Seada Sušića...
„Sead je bio bolji igrač od Safeta. Jedino što je Pape bio drugačiji tip, druga glava, zato je više postigao. Seada isto gledao kao klinac, sa atletske staze. Imao je dobar udarac i levom i desnom nogom, mogao da igra levu, desnu polutku, znao je da predribla igrača u bilo kom momentu. Kompletan igrač. Njegov problem bio je što nije voleo da trenira. Dolazio na treninge kad hoće. Gledao sam utakmicu kada smo na JNA dobili 4:1, golove dali Sušić, dva Stamenković i Savić. Fenomenalnu utakmicu je odigrao... Mislim da je to bio poslednji derbi Kuleta Aćimović. Sećam se, tukla su ga po trojica igrača u isto vreme. Toliko je bio poludeo u jednom trenutku da je bacio traku i krenuo ka tunelu, da izađe. Jedva su ga obuzdali i vratili. I za Kuleta bi trebalo da ima mesta u ovom timu, ali kod mene je Jugović ipak dobio prednost, zbog svega što je uradio posle Zvezde“.

A Srba? Još jedan genijalac...
„Trenirao sam jedno vreme zajedno sa njim. To je bio period kad su me priključili prvom timu sa 16 godina, trener Branko Stanković. Ona generacija Zvezde koja je došla do finala Kupa UEFA. Do tada sam ga samo gledao, kao dete. A onda dobijm priliku da ga čuvam... Veliki dribler, obrne te na petoparcu. Mogao je da uradi sve što je hteo s loptom. Nažalost, nikako nije mogao da smrša. Da li je to bilo zbog tog noćnog života, pića... Došle su posle i povrede kolena, više nije igrao kao nekad, ali bez obzira, i tako puniji, kakav je bio, opet je pokazivao klasu. S neverovatnom lakoćom eliminiše igrača. Na primer, kad smo igrali mali fudbal u sali, neće niko da ga napada, ne smeju da mu priđu. Niko neće da ispadne budala. Onda ovi stariji mene teraju: Ajde ti, mali. Ma kakvi, ne možes mu ništa“.

Otkrili ste nam još neke dileme. Kada je ’pobedio’ Kuleta, Juga je morao da se ’izbori’ i sa Piksijem da bi upao u idealnih 11.
„I Piksi i Juga veliki igrači. Baš mi nije bilo lako tu. Piksi veći znalac, individualac, međutim izabrao sam Jugovića zbog trofeja. Kao što sam rekao, ne radi se samo o učinku u Zvezdi, gledao sam celokupnu karijeru“.

A šta je presudilo da Dule Savić dobije prednost u odnosu na Vojina Lazarevića?
„Lazarević je veliki golgeter, tu nema dileme, ali Duleta sam gledao. Bio je idol mlađih generacija. On je legenda. Imao sam zadovoljstvo da odigram jednu-dve utakmice s njim. Malo mi je psovao majku. Nema veze, sve u rok službe, kako se ono kaže“.

„Bilo je tu još mnogo dobrih igrača u napadu. Binić i Cvetković, s kojima sam igrao... Pa ipak, ako tražimo devetku, Dule Savić je taj razbijač. Davao je golove, non-stop jurio. I Pančev je bio dobar, imao hitrinu, osećaj da se nađe na pravom mestu“.

Glavna razlika između Duleta i Darka?
„Dule Savić je bolje igrao glavom, bolji udarac je imao... Pančev je pred golom i samo čeka da je ubaci u mrežu. Svi znaju kakve je golove davao Dule Savić - glava, voleji, izvan šesnaesterca. Igrao sam protiv Pančeva, znam ga dobro, tako da mislim da u ovom slučaju mogu ispravno da procenim“.

Jedan ste od retkih što u timu ima samo jednu Zvezdinu zvezdu - Pižona Petrovića.
„Znam, zameriće mi mnogi zbog Šekija, Džaje, ali tako je kako je. Ovo je moj izbor. Nemam ni Sinišu Mihajlovića, Deja Savićevića... Svako ima pravo na svoje mišljenje“.

Trener?
„I tu sam imao problem. Bilo je velikih stručnjaka. Miljan Miljanić je imao onu strašnu generaciju, onda Gojko Zec, Branko Stanković... Teško je reći ko je najbolji. Ja sam na kraju stavio Ljupka Petrovića na klupu, jer je doneo najvažniji pehar u klub“.  

U jednom od brojnih okršaja sa Draganom Manceom

I kod Partizana samo igrači koje ste gledali. Otuda Borota pre Šoškića ili Ćurkovića?
„Njih dvojica su legende, to stoji. Nažalost, nisam ih video na delu. Peru jesam. Borota je bio dobar golman, igrao je i za reprezentaciju. Zaslužuje da bude broj jedan u Partizanu“.

Ko vam je od komšija posebno ostao u sećanju, s kim je bilo najviše muke u derbijima? Jeste li igrali protiv Moce Vukotića?
„Samo jednu utakmicu. Bio je odličan igrač. Namestilo se da sam u jednom startu ušao baš jako u njega. Pružio sam mu ruku, naravno: ’Izvini, majstore, ali ja igram za moju Zvezdu’. Nikakav problem nije bio“. 

S kim je onda bilo najviše problema?
„Mislim da su Zavišić i Mance bili nezgodniji za Zvezdu nego Moca. A između Mancea i Zavišića, pre bih izabrao Mancea. Protiv njega sam igrao dosta, još od petlića. Dobro ga poznajem. Veoma eksplozivan, nije bio kukavica, kako neki pričaju... Igrao je dobro glavom, imao dobro kretanje. Mislim da je bio jedan od boljih igrača Partizana“.