Idealan trenutak za uživanje u trenutku

Kao u džinglu Naksi radija: Opusti se i uživaj. Naravno da će biti fokusirani, moraće da vode računa o uputstvima Srđana Blagojevića, tačno je i saznanje da ništa još nisu uradili da bi smeli da „igraju za raju i zanemaruju taktiku“, ali je isto tako jasno da Partizanovi momci proživljavaju najlepše trenutke otkako su se okupili. Valjda zato imaju pravo da se prepuste emocijama dok budu tražili put ka trećem kvalifiacionom kolu za mesto u Ligi konferencije.

Ako je fudbal striktno pogled u semafor onda to nije to. A ako je malo i uživanje, onda već dobija smisao. Uostalom, prethodni put kad su crno-beli igrali u Humskoj nije se dobro po njih završilo, međutim, suze posle revanša sa AEK-om i želja da se preore teren dopali su se navijačima do te mere da ovog četvrtka svi hrle u Humsku ne (samo) da bi im pomogli u misiji eliminacije Oleksandrije (21 čas, TV Arena sport 1, RTS 1) nego i da im šapnu kako žele da ih gledaju kako god da se završi.

Zato što nude nešto novo, drugačije, zanimljivije. Zato što imaju šmeka. Liče na Partizan kakav Grobari poznaju.

Sad je možda i najlakše igrati za Partizan, jer su se na stadion u Humskoj i Sportski centar „Zemunelo“ vratili osmesi. Ne, nije ovo patetika, nego slika kakva dugo nije viđena da su je i akteri pomalo zaboravili. A ako nema povoljnog okruženja u klubu, kancelariji, školskoj klupi ili u porodici onda nema ni rezultata, napretka na poslu, dobrih ocena ili harmonije. Takvo okruženje je sad stvoreno isključivo zahavljujući navijačima, čine talas koji momci u crno-belom prate, jer Grobare, makar danas, ne interesuju ni Predrag Mijatović, ni Danko Lazović (da li će i kad dovesti još pojačanja, jer su potrebna), kao što ih ne zanima šta se dešava u komšijskom (prvi put posle dugo godina niko ne pominje večitog rivala u ovoj fazi sezone), niti u protivničkom klubu (nema najave da će biti revanša za pogrdna skandiranja Ukrajinaca u Poljskoj). Zato što su spremni da pruže ruku mladom timu. Ne znaju ni oni koliko je kvalitetan, jer to ne može da se zna posle samo četiri utakmice, ali vide da se bori za „njihovu stvar“. U povoljnom ambijentu, pred oko 30.000 svedoka.

Ognjen Ugrešić i Milan Roganović (MN Press)

Idealan je trenutak da se uživa u trenutku. Da se sanja otvorenih očiju. Da se stvaraju uspomene, kako bi za desetak ili 15 godina neki od dečaka koji sad rastu u pionirima izgovorili kako je kucnuo čas da prisustvuju obaranju rekorda kad je reč o poseti na stadionu u Humskoj. Uraditi to protiv Arsenala 2010. je očekivano, jer je u Beograd došao veliki klub u prestižnom takmičenju. Doživeti napad adrenalina pred susret sa neatraktivnim protivnikom u najmanjem rangu UEFA klupskog poretka je posebno.

Partizan daje Oleksandriji bar dva gola, kvota 2,00

Dok se to bude dešavalo, kakav god da bude razvoj događaja na terenu, Grobari će se sećati i skromnih timova, loših igrača, nedoraslih trenera, zlih ljudi koji se ne tako davno sedeli u centralnoj loži, klupskih parazita... Možda će ih kroz glavu proći kako su neki od stranaca bežali iz Humske, kako su momci izlazili na teren praćeni „Bensedin“ transparentom; kako su pojedinci skrivali penale ili davali autogolove, kako im se zviždalo ili pridikovalo. Kako na kraju niko nije dolazio da gleda negledljivo. A sad?

Grobari su sami promenili klimu i njima ne mora dvaput da se kaže kakvu utakmicu će i oni da igraju. Kao što savršeno razumeju igru, tako dobro shvataju poruke mira i iz njihovih grla nećete čuti ništa osim podrške timu koji tek puzi. Neće se baviti ni domaćom, ni međunarodnom politikom, jer kako to umeju često da kažu – njihova stranka je Partizan.

U oba meča od crno-belih se nadaju trijumfu. Na terenu i na tribinama. Da stvore uspomene. Da se o revanšu sa Oleksandrijom priča kao o duelima sa Arsenalom ili Steauom, Olimpijakosom ili Jang Bojsom, Malatijom ili Mančesterom. Ne mora uvek da se pobedi, ali može posle dugo vremena da se opusti u uživa. Valjda.