I Kralju treba „švajcarski nožić“, a to je j...na legenda Lukas Vaskez

Džud Belingem je opet bio Realov superheroj i po drugi put ove sezone srušio Barselonu pobedonosnim golom u nadoknadi vremena. Vinisijus Žunior je zabeležio gol i asistenciju i na muke stavljao odbranu Barselone. Andrej Lunjin je opet odradio sjajan posao među stativama uprkos dva primljena gola. Toni Roidiger je ponovo komandovao odbranom, Luka Modrić i Toni Kros dirigovali veznim redom, Federiko Valverde “pojeo kilometre”…

Ali istinski junak Realovog preokreta i pobede nad Barselonom kojom je defintivno rešena šampionska trka u Primeri je Lukas Vaskez. Verni vojnik kluba i univerzalno oružje Reala kojeg obožava svaki trener.

Vaskez nije atraktivan igrač. Ne dribla, ne postiže evrogolove, nije nosilac igre ali i te kako pravi razliku. I to već godinama.

Sinoć je iznudio penal za prvi gol, postigao drugi i namestio treći. Kao desni bek!

Učinak dostojan najvećih fudbalskih zvezda današnjice. Pogotovo ako se uzmu obzir kontekst i važnost utakmice.

Uskoro će puna decenija kako Lukas Vaskez igra u prvom timu Real Madrida. Nositi najteži dres na svetu skoro 10 godina je ogroman teret, čast, privilegija ali i obaveza. Pogotovo ako niste skupo i zvučno ime već univerzalni vojnik iz senke. Mnogi bi rekli da igrača kao što je Lukas Vaskez “ima koliko hoćete”.

Ali, da li je baš tako?

Trajati punu deceniju na tom nivou u takvom klubu ne može baš svako. Vaskez ima više odigranih mečeva za Real Madrid od Kazemira, Pepea, Bejla, Ćabija Alonsa, Zinedina Zidana, Luisa Figa, Fernanda Redonda… O ranijim legendama poput Puškaša, Del Boskea, Štilikea, Uga Sančeza ili Santamarije da i ne govorimo.

Svi pomenuti su bolji i veći fudbaleri od Lukasa Vaskeza u istoriji fudbala i Real Madrida. Svi pomenuti su bili nosioci igre, pravili razliku i činili Real velikim. Ali niko od njih nema nema više mečeva u dresu Kraljevskog kluba i retko ko je trofejniji (ima 19 trofeja). Lukas Vaskez je to uvek radio iz senke. Od 343 meča u dresu Merengesa, na skoro polovini (156) je ulazio u igru sa klupe. I nikada se nije bunio, tražio hleba preko pogače ili izgubio motiv.

Poput multipraktičnog švajcarskog nožića je davao Kraljevskom klubu ono što danas retko može da se nađe i kupi. Sinoćnja partija je samo jedna od mnogih koje će se brzo zaboraviti u javnosti ali u Madridu ne zaboravljaju tako lako Lukasove zasluge pa ga zato i drže u klubu skoro celu karijeru.

Može da se desi da ga pola sezone ne primetite, ali onda dobije šansu i odigra fantastično u dva najvažnije meča sezone. Kao u sredu kada je uskočio umesto umornog Danija Karvahala u Mančesteru i odradio posao do kraja. Karvahal je pre toga dao poslednji atom snage i neutralisao Džeka Griliša, a Vaskez ga je samo dokusurio. Osim toga što je pomogao da Realov bedem ne padne, na penal ruletu je hrabro preuzeo odgovornost u trećoj seriji, rutinski pogodio a onda pokazao na “cojones” i poslao poruku koliko je ovo sve za njega već viđeno i koliko se ne plaši nikoga, pa ni Sitija.

Real je posle dva sata spartanske bitke na Eihadu čekao El Klasiko, a ovoga puta je Vaskez preuzeo Karvahalovu ulogu od prvog minuta. Pojeo je Kansela u defanzivi, iskusno iznudio penal mladog Kubarsija, poput pravog krila iskoristio Kanselovu slabu defanzivu kod drugog gola i na kraju ispratio kretanje Belingema i našao ga pasom za pobedonosni gol.

Bez dileme je mogao da ponese epitet igrača utakmice. A to mnogima nije uspevalo u najvećem derbiju evropskog fudbala.

Vaskez je napravio i više nego to se od njega očekivalo. Ne samo sinoć, već tokom cele karijere.

Dete je sa severa zemlje, iz Korunje i sa 16 godina je došao u mlađe selekcije Reala kao talentovano krilo. Ali nije bio u rangu onih top prospekata od kojih se očekuje da jednog dana zaista dobiju šansu u prvom timu. Sa 19 godina je ušao u C tim, sa 20 u B selekciju i za popualrnu Kastilju je igrao tri sezone. Imao je 23 godine i ni minut u dresu prvog tima Reala kada je stigao poziv Espanjola. Real je tada retko davao šansu svojoj deci i Vaskez je pristao na pozajmicu u Kataloniju, svestan da se povratna karta u tim godinama i situacijama retko nudi. Otkupna cena mu je bila samo 500.000 evra.

U Espanjolu se afirmisao, odigrao odličnu sezonu (39 utakmica) i Espanjol ga je otkupio po bagatelnoj ceni. Ali Real je u transfer ugradio i povratnu kaluzulu po duplo skupljoj ceni. Tadašnji trener Rafael Benitez (i sam nekada trener u B timu) je pažljivo pratio Vaskezove igre u Espanjolu i insistirao je na njegovom povratku. Real je aktivirao povratnu klauzulu, platio 1.000.000 evra i posle godinu dana vratio Lukasa Vaskeza u Madrid.

Malo ko je očekivao da će se brzonogo krilo dugo zadržati u prvom timu Merengesa. Pogotovo što Benitezu nije dobro išlo, a Vaskez je bio jedan od “njegovih” izuma. Ipak, kada je Zinedin Zidan preuzeo kormilo usred sezone od Beniteza i nastavio da veruje u Vaskeza, mnogi su se ozbiljnije zapitali da li je taj momak zaista vredan pažnje i pružene šanse. Delom zbog svoje upornosti, a delom i zbog povreda Ronalda i Benzeme, Vaskez je u prvoj sezoni u Real Madridu odigrao 46 mečeva, dao četiri gola i upisao osam asistencija. Već sledeće sezone je ušao sa klupe u finalu Lige šampiona protiv Atletika i u prvoj penal seriji preuzeo odgovornost i pogodio.

U međuvremenu je borbenošću, požrtvovanošću i energijom polako osvajao srca Realovih navijača koja su obično rezervisana za najveće majstore svetskog fudbala.

I dalje to nije bilo dovoljno da rastera skepsu probirljivih navijača ubeđenih da je igranje fudbala u Realu samo gol, atrakcija, dribling…

Da je slušao kritike i tuđa mišljenja, Vaskez bi se verovatno u jednom trenutku slomio i izgubio samopouzdanje. Jedan od njegovih najvećih kvaliteta je što ga te priče uopšte ne dotiču, što važi za mirnog i povučenog tipa koji ne obraća pažnju na javnost i društvene mreže i opsednut je profesionalizmom i održavanjem tela. Najbliži odnos je imao sa još dvojicom vrhunskih profesionalaca Serhijom Ramosom i Lukom Modrićem koji su mu bili neka vrsta mentora i uticali na razvoj njegove karijere i karaktera.

Zinedin Zidan ga je više puta hvalio nego neke mnogo veće zvezde u timu. Lukas Vaskez je doneo Zidanu onaj kontroverzni penal protiv Juventusa 2018. koji je imao Real na kolenima u Madridu...

“Uvek nam pruži sve od sebe i uvek sam ga cenio. On je dete kluba i nosi u srcu vrednosti Real Madrida koje neki drugi ne razumeju. Klub to najbolje zna i nadam se da će mu produžiti ugovor”, rekao je Zidan u jesen 2020. godine komentarišući neizvesnost oko produžetka saradnje Reala i Vaskeza.

Lukas je na to navikao. Često je imao pozive drugih klubova osrednjeg ranga, ubeđivali su ga da je bolje da bude plaćeniji i nosilac igre na nekom drugom mestu nego večiti džoker u Realu, ali za njega nikada nije postojala dilema. I narednih nedelja će se opet pisati o toj temi jer mu ugovor ističe, a realno bi bilo za očekivati da opet dobije produžetak saradnje na godinu ili dve.

Doduše, njegov “brat blizanac” i još jedan dugogodišnji vojnik kluba Načo Fernandez je odlučio da preseče i napusti klub na kraju sezone. On je imao ulogu sličnu Vaskezovoj i izgleda da više nije spreman na stalne neizvesnosti oko budućnosti i jednogodišnjih ugovora.

Kod Vaskeza to ne bi trebalo da bude slučaj. Ove sezone igra manje nego ranije kada je kod Zidana znao da odigra i po 50 mečeva u sezoni (rekord karijere mu je sezona 2017/18 sa 53 meča u svim takmičenjima) ali na kraju će doći na neki svoj prosek 40 mečeva u sezoni.

Već u polufinalu Lige šampiona u Minhenu će biti starter jer je Dani Karvahal suspendovan zbog kartona. Iako se često kaže da Realov neprikosnoveni desni bek nema alternativu i konkurenciju, Vaskez je uvek tu spreman da uskoči. Svejedno mu je da li igra desno krilo, veznog ili desnog beka. Odnos prema fudbalu i dresu Reala je uvek isti. Najviši mogući.

Odnedavno je među navijačima dobio i nadimak Kafukas kao kovanicu nadimka najboljeg desnog beka scih vremena Kafua i svog imena. Zbog sjajnog ofanzivnog učinka na poziciji desnog beka…

“Sviđa mi se novi nadimak”, prokomentarisao je uz osmeh.

Ko god da je trener, Vaskez mu je omiljeni džoker. Od Beniteza, preko Zidana do Anćelotija. A kada takvi umovi (osam trofeja Lige šampiona) imaju toliko poverenje u igrača, onda bi bilo bolje dva puta razmisliti pre nego ko zna koji put etikterate Lukasa Vaskeza kao pukog rezervistu “kakvih ima koliko hoćete”. Nema. Lukas Vaskez je već sada legenda jer legende mogu da budu i disrektne.

“Lukase Vaskezu, je…a legendo”, napisao je sinoć posle meča na društvenim mrežama Džud Belingem, jedan od najboljih igrača na svetu kojem je samo nekoliko meseci bilo dovoljno da shvati veličinu večito potcenjenog saigrača.

Mnogi talenti, zvezde i zvezdice su došli i prošli kroz Real Madrid za ovih 10 godina. Retko ko će se sećati da su skupo plaćeni Eden Azar ili Luka Jović nosili dres Blankosa, ali istorija Reala i fudbala će i te kako pamtiti Lukasa Vaskeza.