Hladna, kišna noć u severnom Londonu

"...But can they do it on a cold, rainy night in Stoke?"

Sigurni smo da znate čuvenu britansku sintagmu, nastalu pre petnaestak godina, a inspirisanu Stouk Sitijem Tonija Pjulisa. Toni je, saglasiće se mnogi, ubio fudbal, a isto tako, je ubio (od batina) svakoga ko bi se pojavio na Britanija stadionu po hladnoj, kišnoj noći. Niko nije voleo da dođe na Britaniju, jer je znao da će ga osim vetra, probiti, uvaliti neki lakat, i zatrsti mrežu Robert Hut, Rajan Šoukros, Džonatan Volters, Kenvajn Džons...

Neće biti lepo, neće biti prijatno, možda će i pući koja glava, a direktno iz auta lopte će sevati u šesnaesterac, na pomenute tornjeve. Pjulisov Stouk je godinama imao oružje od kojeg su se premijerligaši ježili i koje im je često zagorčavalo život.

Arsenal već drugu sezonu zaredom ima oružje, od kojeg se premijerligaši ježe i koje im zagorčava život. I zato su nakon sinoćnog rušenja Mančester Junajteda na Emirejtsu Roberto Martinez i Dimitar Berbatov uporedili Arsenal sa Stoukom.

"Premijer liga je verovatno jedina liga na svetu gde imate gomilu igrača koji se konstantno guraju oko golmana i prave haos. Obično bi to bio faul, ali ne i ovde. Amorim je verovatno gledao sa strane i pitao se šta se dešava sa njegovim golmanom. Mora da radi na tome. Arsenal je očigledno novi Stouk Siti. Zavisi od prekida koji mogu da vam donesu pobedu", rekao je Berbatov, a selektor Portugalije dodao: "Govorimo o tome koliko je utakmica bila tesna, ali ovakav način igre omogućava da svaka strategija upali. Svi smo patili protiv Stouka, i velike zasluge za to idu Toniju Pjulisu i njegovom radu na izvođenju lopte iz auta. Kada timovi rade nešto izuzetno dobro, morate da pronađete drugačiji način da to branite", objasnio je Martinez.

Nije Arsenal (kao ni Junajted) zaslužio sinoć pogodak u prvom poluvremenu, mučio se da pronađe način na koji bi otključao Crvene đavole, ali kada je Deklan Rajs u 54. minutu poslao loptu na prvu stativu, a Jurijen Timber je "kresnuo" u mrežu, Tobdžijama se momentalno otvorio put ka strahovito važnoj pobedi u derbiju. Zapečaćena je na identičan način dvadesetak minuta kasnije.

Od starta prošle sezone, Arsenal je postigao čak 22 gola nakon kornera, sedam više od bilo kog drugog tima, a gotovo polovina (10) predstavljala je prve golove na utakmicama. Londonski velikan je sinoć češće pretio iz prekida (sedam udaraca nakon kornera), nego iz otovorene igre (7), a Junajted je prvi put primio dva gola posle udarca iz ugla još od januara 2014. godine. Jasno je da sada već čitava Premijer liga zna da će Arteta izvući keca iz rukava, ali ne i kako da odgovori. Jer Deklan Rajs i Bukajo Saka (namestili po sedam golova iz korner od starta prošle sezone), tačno znaju šta gađaju i kako će im se saigrači rasuti po šesnaestercu, dok protivnici još ne uspevaju da prkljuve šablone i specijale Nikolasa Žovera, Arsenalovog eksperta za igru iz prekida.

Toliko su Tobdžije u poslednje vreme mučile protivnike na ovaj način, da su se rodile pošalice kako je Arteta pomoćnik svog pomoćnika. Jednostavno, Arsenal u mnogim situacijama živi i zavisi od golova van otvorene igre, ali daleko od toga da se samo na njih oslanja.

"Prošle godine, postigli smo najviše golova u istoriji Arsenala. Ne samo iz slobodnjaka, već na mnogo načina. Želimo da stvaramo individualne i magične trenutke. Mnogi igrači sami sebi mogu da stvore šansu za gol. Možemo da golova i iz kraćih ili dužih kontri, postepenog građenja akcija, nakon osvajanja drugih lopti... Hajde da izvučemo maksimum iz svakog segmenta igre", rekao je Mikel Arteta.

Dok se dobar deo javnosti, posebno mediji i analitičari dive Tobdžijama zbog ubitačne igre iz prekida, pojavio se i jedan interesantan paradoks. "Običan svet" oličen u navijačima klubova koje Arsenal muči, više kritikuje sposobnost Artetinog tima da postiže golove van otvorene igre, no što zamera svojim igračima na lošem branjenju i nemogućnosti čitanja istih. Tvrde da, nakon što rivali "provale" u čemu je kvaka kod prekida, da će Arsenal umesto takmac za titulu, postati tim koji se bori za Ligu konferencije.

Prilično površan pristup. Prekidi jesu moćno oružje Arsenala, koji evo, treću sezonu zaredom napada titulu bez klasičnog napadača, ali nije samo zbog njih velikan sa Emirejtsa neporažen u 15 vezanih utakmica sa rivalima iz velike šestorke. Primera radi, Junated je sinoć samo šest puta dotakao loptu u Arsenalovom šesnaestercu, a Arsenal 35 puta u Junajtedovom.

"Prekidi su promenilai sve. Dva prekida. Moramo da shvatimo da Arsenal to uigrava godinama i da može da promeni utakmice na taj način", rekao je Ruben Amorim nakon poraza na Emirejtsu i dodao: "Pokušali smo da se odbranimo imajući svega dva dana za pripremu, ali svakom timu je teško da brani prekid protiv Arsenala."

Kad se korneri slave kao penali: Čovek za kojeg Pep nije imao vremena stvorio Arteti oružje za titulu

Nemoć je naterala protivničke navijače da zamrze Arsenalove kornere, kao što su mrzeli Stoukovo izvođenje auta. Frustrira ih, izbacuje iz takta, tera paru na uši. A Tobdžije nastavljaju da (m)uče. Kada su mnogi verovali da će bez najubojitijeg skakača Gabrijela Magaljaeša biti bezopasni na cenetaršuteve, modifikovali su korner i približili se Liverpulu na tri boda.

"Svaki put kada sam išao da izvedem korner, znao sam da će to biti dobra lopta. U glavi sam samo razmišljao o tome da je pošaljem na isto mesto, da ponavljam to i da će golovi doći", rekao je Rajs.

On i Saka znaju šta gađaju, Saliba, Parti, Haverc, Timber gde da trče i ma koliko Tobdžije kada se rastrče delovale haotično, ne sumnjajte da svako tačno zna šta radi. Zato protivnici ostaju u rebusu, vezanih nogu, zato ih lopte često preskaču i zato kasne za milisekund.

Pa nije ni čudo što im je na Emirejtsu kao onomad na Britaniji. Neće baš dobiti onakve batine, vratiće se kući u jednom komadu, ali bočni vetrovi, šibaju i šamaraju kao tokom hladne, kišne noći u Stouku.