Gospodin ‘90. minut’ pred večiti derbi: Kad igraš za Partizan stanje na tabeli ne znači puno
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | pet. 21.02.25. | 20:30
"Ne mogu da zamerim igračima sada kad dođu i na stadionu nema ‘ćoravog kera‘. Ne znam kako se tada igra, stvarno ne znam", priznaje Nemanja Kojić, strelac pobedonosnog gola u 146. večitom derbiju
Fudbalska javnost u Srbiji ne pamti da je jedan klub bio toliki favorit u Večitom derbiju kao što je Crvena zvezda pred 175. okršaj sa Partizanom. I mada je trener srpskog šampiona Vladan Milojević iz poštovanja rivalu poručio kako su ‘šanse podjednake’, strateg crno-belih Srđan Blagojević otvoreno je priznao kako bi bilo ‘glupo poricati da je Zvezda favorit’.
Tako je uostalom već godinama unazad, a tako je bilo i pre više od decenije, krajem aprila 2014. godine kada je Partizan u 146. večitom derbiju dočekao ljutog rivala. Crno-beli u tom periodu nisu imali previše uspeha protiv Zvezde, dobili su samo jedan od poslednjih šest međusobnih mečeva i činilo se da će i tada ostati bez skalpa. Nakon dva promašena penala njegovih saigrača u prvom poluvremenu, Dragan Mrđa je početkom drugog izjednačio rezultat koji se nije menjao do samog kraja, a onda je Nemanja Kojić uhvatio volej u 90. minutu izazvavši delirijum na tribinama stadiona u Humskoj.
Izabrane vesti
Bio je to njegov jedini gol u dresu Partizana na osam utakmica protiv Crvene zvezde, ali gol koji će večno pamtiti.
“Osećaj kada je lopta ušla u mrežu, preskakanje reklama i trk ka Jugu – taj osećaj niko ne može da objasni, pola se ni ne sećam, to je ono što sanjaš. Kad si klinac ne sanjaš Mančester junajted, Siti i ostale, ti sanjaš Zvezdu, Partizan i to ti je najbitnije. Ne volim kad kažu ostvario si dečački san, ali tim golom sam ušao u istoriju Partizana koja nije mala. A opet nas malo ima koji smo na takav način doneli pobedu, a i derbi je bio jedan od retkih koji je bio tako zanimljiv i propraćen iako smo mi bodovno bili daleko“, priseća se Kojić u razgovoru za Partizanov jutjub kanal uoči sutrašnjeg, 175. večitog derbija.
Golovi u samim završnicama utakmica su, kako kaže, ostali njegov zaštitni znak tokom igračke karijere.
“Generalno je u mojoj karijeri, i pre i posle toga, 90. minut je moj život. Da li zato što sam to godište ili šta već, u tri ili četiri kluba sam u 90. minutu davao golove za prolaske, pobede, Evropu, opstanak u ligi… Negde sam se u 90. minutu i povređivao, tako da je 90. minut za mene – sve. Igram do kraja i taj minut je obeležio čitavu moju karijeru, i dobro i loše.“
"FALE PARTIZANOVCI NA TERENU, ZAJEDNIŠTVO KOJE SMO IMALI NE MOGU DA OPIŠEM"
Partizan za braniocem titule zaostaje 21 bod, no ako pitate bivšeg napadača Rada niškog Radničkog i brojnih inostranih klubova, u večitom derbiju bodovni zaostatak ne bi ni trebalo da igra veliku ulogu.
“Kad igraš u klubu kao što je Partizan stanje na tabeli ti ne znači puno kad je derbi u pitanju. Derbi je posebna utakmica, za derbi ti ne treba posebna motivacija. Jedini cilj ti je da pobediš večitog rivala i da pokažeš da si bolji od njega.”
Tadašnja ekipa Marka Nikolića je tada uspela, ali joj to nije pomoglo da na kraju prva prođe kroz cilj jer se mučila protiv ‘manjih’ timova.
“Poznato je da se titule gube i osvajaju na, uslovno rečeno, malim utakmicama. Gubi se u Kruševcu, Novom Pazaru, na tako nekim vrućim gostovanjima. Naš večiti rival je te sezone dobijao sve utakmice na teškim gostovanjima, na ovaj ili onaj način, ne ulazim u to, ali to je u nama probudilo energiju i inat. Govorili smo sebi – E, dobro, nema veze, doći će ta utakmica da pokažemo ko je bolji. Derbi tome i služi, da se izmerimo ko je bolji.“
Mnogo toga se prema Kojićevim rečima u međuvremenu promenilo u Humskoj. Prevashodno se, kaže nekadašnji mladi reprezentativac Srbije, oseti nedostatak ‘grobarstva‘. Konkretno na pomenutom, 146. večitom derbiju, Partizanov tim su činili mahom domaći igrači, dok ih je sada sve manje...
“To ne može da se opiše i mislim da to sada jako fali - Partizanovci koji su na terenu. Pre nekoliko dana smo se okupili iz generacije 2013/14, igrali smo mali fudbal i tu smo zakrvili, vidiš da ti je stalo“, kaže Kojić i nastavlja u dahu.“Prisećali smo se tih momenata dok smo igrali zajedno, dovoljno je da se pogledamo i odmah znamo šta ko misli. Ne treba nam kritika sa juga ili istoka, ni novinari, dovoljno je da dođemo na Teleoptik u sobu gde su Danko Lazović, Saša Ilić, sedne nas 20 i svi smo kao jedan. Nebitno da li smo izgubili ili pobedili, i tugujemo i radujemo se, ali to zajedništvo koje smo imali ne mogu da opišem. Kasnije u inostranim klubovima nisam osetio što je donekle i normalno jer tamo igraš za novac. Ovde je većina igrala iz ljubavi, nismo imali bogzna kakva primanja, em se kasnilo sa platama. Ali osećali smo odgovornost prema grbu koji nosimo, mlad si igrač… Tada nije bilo pravilo bonusa, a mi smo imali igrače od 19-20 godina koji su igrali standardno. To se izgubilo…“
.jpg.webp)
Ističe Kojić i značaj prisustva Partizanove dece na derbi mečevima.
“Kroz istoriju su Partizanova deca više igrala derbi od igrača koji su dolazili sa strane. Uvek se gledalo da, ako je moguće, igra što više dece koja su navikla da igraju protiv Zvezde, navikla na tenziju i derbi kao derbi - da li u mlađim kategorijama ili u seniorskoj kategoriji – i sigurno je to donosilo prevagu. Ne znam kako je sada, ali tada smo pet dana do meča proveli u SC „Partizan-Teleoptik“, bili smo maksimalno fokusirani na utakmicu i spremali smo je kao da nam je poslednja. To nam je donosilo rezultate u derbijima.“
Slaba podrška sa tribina je još jedan od bitnih faktora.
“Ne mogu da zamerim igračima sada kad dođu i na stadionu nema ‘ćoravog kera‘. Ne znam kako se tada igra, stvarno ne znam. Ponikao sam u Radu gde smo imali navijače, došao sam u Partizan gde su bile pune tribine. Sada dođeš na utakmicu gde nema tvojih navijača, prepušten si sam sebi, odeš na gostovanje i čuje se glasnije domaćih 10 navijača nego tvojih… Jako je teško i mislim da bez toga Partizan može da izađe iz bilo kakve krize“, zaključio je Kojić.
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
.JPG.webp)