Godinu dana nazadovanja Partizana

Korak napred, nazad dva. Samo što za razliku od pesme, to nisu dva, nego čak 18 koraka unatrag koji su doveli Partizan maltene na rub egzistencije. Ne, neće propasti, ali je situacija i dalje alarmantna, iako je pre samo godinu dana delovalo da ima kapaciteta da se trka za naslov državnog prvaka.

Pred kraj decembra 2023. dobio je odloženi večiti derbi, vratio se na prvo mesto na tabeli i prezimio kao lider, iznad Crvene zvezde, koja je iza sebe imala nagomilane titule i status učesnika Lige šampiona. Umesto da mu to što je dobio najskuplji tim u istoriji crveno-belih (pre sadašnjeg) predstavlja motiv da dodatno zapne u nastavku trke, Parni valjak se maltene sve vreme 2024. kretao u rikverc i na zimski raspust otišao svestan da mora da menja sve delove, svaki šraf na vozilu. Ili celo vozilo.

Od plus jedan u odnosu na crveno-bele, koliko je imao kad je sastav Igora Duljaja golovima Bibarsa Natha i Mateusa Saldanje savladao komšije, došao je u poziciju da za liderom na tabeli zaostaje 17 koraka. Zato odavno, maltene od leta, prvog, drugog kola, niko ne pominje napad na titulu. Niti je to realno sa aktuelnim igračkim kadrom, ali je za klub svetle tradicije poražavajuće što se predao maltene pre ulaska u prvu krivinu. Tako se došlo do situacije da partizanovci manje gledaju ka Zvezdi, a više ka konkurentima za drugu poziciju, posmatrajući učinak TSC-a, Vojvodine, Radničkog iz Kragujevca ili Čukaričkog, realnih kandidata za to mesto, bez obzira na njihove trenutne pozicije. Ako je klub došao u situaciju da se zadovoljava drugim mestom, a takva mantra se sve češće provlači, onda nešto debelo nije u redu i ako već Predrag Mijatović hoće da radi na promeni mentaliteta navijača, možda je red da počne od te stavke.

S druge strane, realno gledano, Zvezdi više nije konkurentan. Ranijih sezona, kad je makar u nekom trenutku ličio na izazivača ili pritiskao crveno-bele, znao je da dobije derbi kod kuće, osvoji trofej na stadionu „Rajko Mitić“, hvali se kako dominacija najvećeg rivala srpskim fudbalom nije potpuna bez učinka u međusobnim okršajima, o čemu je trebalo da posvedoči i tih 2:1 s kraja prošle godine. A onda je Partizan u 2024. odustao od tog stila. Odigrao je četiri meča sa Crvenom zvezdom i u svakom bio igrački inferioran. Da pojednostavimo: nije se mnogo pitao za dešavanja na terenu. Izgubio je tri okršaja, od kojih najubedljivije u Humskoj (0:4), a osim poraza na početku plej-ofa (2:3) i u polufinalu Kupa Srbije (0:2), uspeo je da izbori nerešen ishod u gostima, kad je čak u jednom trenutku i vodio, ali nije imao snage, ni ljudstva (posle neopravdanog isključenja Ksandera Severine) da sačuva prednost (2:2).

Najmanje je do učinka u međusobnim susretima sa večitim rivalom. Od ukupno 47 utakmica u kalendarskoj godini Partizan je dobio samo 23. Dakle, manje od 50 odsto. Skandalozno!

Jedan od glavnih razloga ovog sunovrata je manjak kvaliteta u igračkom kadru. Imao je plus jedan uoči prethodnog zimskog prelaznog roka, a onda je dovodio igrače – katastrofalno. A kad je imao još više vremena i širi izbor fudbalera, tokom letnje pijace, kupovine su bile – sramotne.

Za godinu dana na Topčidersko brod su došli: Denil Kastiljo, Aleksa Janković, Miloš Krunić, Leonard Ovusu, Nikola Miličić, Bojan Kovačević, Jung Džun Goh, Đorđe Jovanović, Mario Jurčević, Vukašin Đurđević, Milan Lazarević, Stefan Kovač, Kervin Arijaga, Ibrahim Zubairu, Nihad Mujakić, Žoao Grimaldo, Mihajlo Ilić, Marko Kerkez i Pape Furer. Ukupno 19 igrača, od kojih neki više nisu u Beogradu, drugi su poslati na pozajmice, treći su precrtani, četvrti nisu u stanju ni da dobace do prvih 11, a ovi što imaju status startera gube bodove i eliminisani su triput iz evropskih kvalifikacija. Na sve to osmorici igrača iz aktuelnog kadra na leto se završava saradnja, što dodatno komplikuje posao Predragu Mijatoviću i Danku Lazoviću, članovima Radne grupe zaduženim za sportska pitanja. Treneri vole da kažu da se na zimu pravi tim za leto, ali je problem što Partizan u ovom času nema ni – trenera. A imao ih je petoricu u 2024. Nema ni igrače kakve navijači žele. Ako ćemo pošteno, i Grobari polako gube poverenje u rukovodioce, o čemu svedoči pad posete. Sve dok ih ne ubede suprotno.

Zato je, kako napisasmo u nedelju, red na Mijatovića i Lazovića. Čini se da je zadatak nikad lakši: za početak se rastati sa ovima što ne vrede. Sve drugo je zavaravanje.