Fenomen Radoslava Bataka: Najpotcenjeniji trener na domaćoj sceni?

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Bez brige, nismo izgubili razum pa da komentarišemo komentare čitalaca i navijača po forumima ili društvenim mrežama. Ali, sklizne pogled tu i tamo, a konkretno na udaru fanova Vojvodine posle sinoćne utakmice u Nišu je – Radoslav Batak.

Te zašto igra Nemanja Nikolić – čovek koji je pravim malim remek-delom rešio četvrtfinale Kupa Srbije; te zašto u vezi Topić i Zukić – momak koji je sinoć nosio kapitensku traku Stare dame bio je junak njene pobede na istom stadionu pre dva meseca; te šta će Jeličić na desnom beku – ni Lazarević, ni Bjeković nisu bili na raspolaganju, a poznat je i Batakov afinitet prema korišćenju centralnih na poziciji bočnih bekova, što je često radio i prošle sezone u Radničkom; te zašto u postavi nema Uroša Nikolića, Malbašića, Vitasa – kao da ima mesta za njih 15 na terenu; te zašto je Vukčević šutirao penal u osmom minutu sudijske nadoknade, kada više nije bilo vremena da pobeda gostiju bude ugrožena.

I dobro, ne možeš svetu ugoditi, svako, naravno, ima pravo na svoje mišljenje, a klupa Vojvodine ionako je oduvek bila posebno užarena. Ali, čitajući sve ovo, stekao bi se utisak da su Lale eliminisane iz Kupa Srbije i da su miljama daleko od ovosezonskog cilja, a one su upravo na Čairu overile evropsku vizu i četvrtu sezonu zaredom se plasirale u polufinale najmasovnijeg domaćeg takmičenja.

I tu se vraćamo na početak priče. Istu sudbinu Batak je doživeo lane u Nišu. I dok je sinoć, pred utakmicu, koračao ka klupi gostiju, mnogi su na tribinama gunđali da je Radnički, pre tačno godinu dana u ovo vreme, pod njegovom komandom igrao negledljiv fudbal, a zaista je bilo utakmica u kojima, na obe strane, nije bio viđen ni šut na gol. Batak je Nišlije doveo do četvrtog mesta i plasmana u kvalifikacije za UEFA Ligu konferencije, ali javno mnjenje nije bilo zadovoljno, čak se taj uspeh omalovažavao podsećanjem da je tri boda od zalihe koja ga je postavila na kotu četiri Radnički te sezone osvojio za zelenim stolom (utakmica sa Proleterom u Novom Sadu) i da mu je u poslednjem kolu pomogla Vojvodina, pobedom nad TSC-om.

Sve to bilo je podloga da Batak i rukovodstvo Radničkog ne nastave saradnju, a kolika je bila težina tog rezultata najbolje govori situacija u kojoj se niški klub nalazi godinu dana kasnije – sa već četvrtim trenerom u sezoni, trenutno je u zoni baraža za opstanak i čeka ga borba za goli život u preostala četiri kola plej-auta.

Radoslav Batak (©Starsport)

Postoje u sportu neki nenapisani zakoni, a jedan od njih kaže da o treneru najbolje govore rezultati. A statistika, kada je Radoslav Batak u pitanju, je sledeća:

Vojvodinu je preuzeo u momentu kada je bila šesta na tabeli, sada je zacementirao najmanje peto mesto na kraju Mozzart Bet Superlige. Za Partizanom je zaostajao 11 bodova, sada su poravnati, za TSC-om sedam, sada je taj minus četiri, za Čukaričkim pet, sada ima bod manje zaostatka, dok je za Novim Pazarom bio na dva boda minusa, a sada je na 11 plusa. Pritom, protiv svih tih ekipa je igrao u ova dva meseca – pobedio je Čukarički (3:2), Partizan (2:1), dva puta Novi Pazar (2:0 i 4:0) i remizirao na jedinom gostovanju među ovim mečevima, u Bačkoj Topoli (1:1). Na 11 takmičarskih utakmica ima sedam pobeda i četiri remija. Za poraz još ne zna.

Možda je još indikativniji prošlosezonski uzorak. Radnički je tada preuzeo nakon devetog kola, u momentu kada je bio 12. na tabeli. Završio je kao četvrti. Ekipu je predvodio na tačno 30 takmičarskih utakmica, računajući i Kup Srbije, gde je od Crvene zvezde na Marakani ispao na penale, ostvarivši 11 pobeda, 13 remija i šest poraza. Od tih šest, tri su bila od Zvezde, dva od Partizana i uz njih samo još jedan – od Mladosti u Lučanima. U plej-ofu, Radnički na pet utakmica – dakle na svim osim u pomenutim porazima od večitih rivala iz Beograda – nije primio gol.

Da li je Radoslav Batak najpotcenjeniji trener na domaćoj fudbalskoj sceni? Utisak često ume da prevari, ali brojevi ne mogu!