Evropi se ne može stati na put! Nova životna stranica Reala, Sitija i Intera u Americi

S obzirom na situaciju u kojoj su se pomenuti klubovi našli nikakvo iznenađenje neće biti, štaviše, za očekivati je da Pari Sen Žermen evropsku dominaciju potvrdi i na globalnom nivou. Mada je jasno da nikako ne treba otpisivati ni Siti ni Inter, pa ni Bajern i madridski Atletiko, a posebno ne Real, sposoban da se uzdigne i onda kada deluje da je izgubljen.

REAL MADRID

Nisu osvojili Ligu šampina, štaviše doživeli su debakl u četvrtfinalu. Nisu osvojili Primeru, niti španski Kup Kralja, a opet prvi su favorit za osvajanje Svetskog klupskog prvenstva. Jer to je jednostavno – Real Madrid.

I na početku nove ere, sa novim trenerom, koji tek treba da debituje, da pridobije svlačionicu, da uasglasi karaktere, da nahrani ili umiri ego svojih zvezda, slika Kraljevskog kluba na tronu prvog klupskog Mundijala u formatu sa 32 tima ne deluje nerealno. Jer to je Real Madrid – plaše ga se uvek i svuda iako su u takmičarskoj 2024/25 mnogi, a pre svih Barselona i Arsenal, pokazali da je ranjiv, nedovoljno kreativan i nenašpanovan.

REAL MADRID OSVAJA SVETSKO PRVENSTVO - KVOTA 5,00

Velikan sa Bernabeua u istoriji je zaveden kao prvi šampion Evrope, a cilj mu je da ga učiteljica života pamti kao prvog Svetskog prvenstva za klubova. Na taj put kreće sa Ćabijem Alonsom, a malo ko zna kako će Blankosi zapravo izgledati i da li će osvajač Bundeslige sa Bajer Leverkuzenom od debija nametnuti formaciju sa trojicom štopera.

Tešto je verovati da ćemo od 18. juna i prvog okršaja sa Al Hilalom (u grupi H su još Pačuka i Red Bul Salcburg) videti trojicu centralnih defanzivaca u startnoj postavi budući da je pitanje da li će rekovalescenti Antonio Ridiger, David Alaba i Eder Militao moći da zaigraju na premijeri. Alonso u Sjedinjemi Američkim Državama neće imati na raspolaganju Eduarda Kamavingu, ni Endrika, ali je krajem maja dobio dva vrhunska pojačanja – štopera Dina Hausena i Trenta Aleksandera Arnolda.

Za Hausena je razbio kasu i aktivirao izlaznu klauzulu vrednu 59.500.000 evra, a Englez je trebalo da stigne kao slobodan igrač, bez obeštećenja. Međutim, koliko je Realu bitno dolazeće prvenstvo pokazuje slučaj TAA. Umesto 1. jula, Real je Trenta doveo mesec dana ranije, a to zadovoljstvo koštalo ga je 10.000.000 evra! Mnoge su debate širom Evrope otvorene na temu Trentove uloge, a kroz njih su provučena i mišljenja da će kreativni bek maltene uskočiti u kopačke Tonija Krosa godinu dana nakon njegovog odlaska. Drugim rečima, u napadačkoj fazi igre, trebalo bi da se pomera ka sredini i učestvuje u kreaciji.

Dve godine u Leverkuzenu, govore nam da će Alosnov Real biti sušta suprotnost Anćelotijevom. Sa Aspirindžijama nikada nije bilo dosadno, a sa takvim narativom se Španac i predstavio klubu za koji je igrao od 2009. do 2014. godine.
„Želim da zapalim publiku, da prenesm emociju, radost, da svaki dolazak na stadion bude uživanje. Da ljudi koji nas gledaju na TV-u širom sveta kažu – ‘To je tim koji volim, to je moj tim, to je moj Real.‘ Ako to uspemo, imaćemo nezaustavljivu silu“, rekao je Alonso po dolasku u Real.

Ćabi Alonso (AFP)

Potencijalni problem za Real – Kilijan Embape i Vinisijus Žunior nas nisu ubedili da uživaju igrajući zajednom, makar je Brazilac (i pored upečatljivih brojki 20 golova i 15 asistencija) često bio neprepoznatljiv, daleko od nivoa Zlatne lopte koju lani nije osvojio. Embape je, sa druge strane, uradio nešto što niko nikada u Realu nije. Početak spor, uspavan, ali na kraju staze, individualno moćna sezona. Sezona sa 43 pogotka u svim takmičenjima, najproduktivnija ikada u Real Madridu od strane jednog debitanta. Pao je rekord Ivana Zamorana od 37 golova, prigrlio je Embape Zlatnu kopačku Evrope (31 prvenstveni gol), ali ne sumnjajte da dolazi gladan u Ameriku. Kao i Real.

PARI SEN ŽERMEN

Kakvu je samo transformaciju izvršio Luis Enrike na Parku prinčeva! Pari Sen Žermen je u januaru bio na rubu eliminacije iz Lige šampiona još u ligaškom delu, šest meseci kasnije je prvak Evrope, mnogo pre nego što je iko mogao da zamisli kada je španski letos stigao u klub, pride uz potpuno drugačiju filozofiju od one kojom su se vodili više od jedne decenije.

Potvrdio je dominaciju u Francuskoj osvojivši prvo titulu (jedanaestu u poslednjih 13 sezona), potom i Kup Francuske, da bi pečat na najuspešniju sezonu u istoriji kluba lupio u Minhenu, deklasiravši u finalu Lige šampiona za pamćenje Inter (5:0). Prethodno je, na putu ka krovu Evrope, u potpunosti nadigrao šampiona Engleske, zatim i Arsenal, još u ligaškom delu spakovao četiri komada Mančester Sitiju, usput sa puta počistio još jednog premijerligaša – Aston Vilu, potvrdivši da je trenutno bez premca na Starom kontintu. I kao takav, prvi favoriti za osvajanje trofeja u Sjedinjenim Američkim Državama.

Dug je put, istina ne i trnovit, već posut petrodolarima, Pari Sen Žermen morao da pređe ne bi li se našao tu gde jeste trenutno, na fudbalskom vrhu Starog kontinenta. Razlog – u startu je izabrao pogrešan način, oslanjajući se na velika, mahom istrošena fudbalska imena i njihovo iskustvo u osvajanju Lige šampiona. A onda je došao Luis Enrike i svlačionicu očistio od istih, zamenivši ih vanserijskim talentima u čijim očima je umesto (ili bolje rečeno osim) miliona bio i glad za uspehom.

Mada je početak nove ere, čiji su temljeni zasnovani na mladosti i talentu, bio spor, pomalo i zabrinjavajuć, jer PSŽ je bio na ivici ambisa ligaškog dela u decembru kada se spekulisalo da su navodno pojedini fudbaleri – mahom Francuzi – izgubili poverenje u ideje španskog stručnjaka. Ideje u koje više niko ne sumnja. Pari Sen Žermen sada deluje zastrašujuće, kao savršeno usklađen tim, a ono što je najboljeg od svega – deluje da je ovo samo početak budući da samo dvojica startera iz finala Lige šampiona imaju više od 26 godina.

Opijeni istorijskim uspehom, postoji šansa da će Usman Dembele i ostatak družine u SAD stići pomalo mamurni posle proslave triplete, ali nema sumnje da će Luis Enrike pronaći naćin da motiviše svoju ‘dečurliju’. Mada deluje kao da njima motivacije ionako ne manjka. Dembeleu posebno, jer bi se eventualnim osvajanjem još jednog trofeja etablirao kao prvi favorit za osvajanje Zlatne lopte. I morao bi da doda gas već u startu, jer PSŽ u Grupi B očekuje nešto teži posao protiv Atletiko Madrida, Botafoga i Sijetl Saundersa.

Što se igračkog kadra tiče, on se u ‘skraćenom’ prelaznom roku nije menjao. Iako jeste pokazao interesovanje za pojedine igrače (Ilja Zabarnji, Franko Mastantuono, Andrija Maksimović…) francuski šampion tokom prethodnih desetak dana nije jurio pojačanja kako bi ih poveo sa sobom u SAD. Posle svega što smo od njega videli u prvoj polovini 2025. godine – da li su mu uopšte i potrebna?

MANČESTER SITI

Nova era Mančester Sitija počinje na Svetskom fudbalskom prvenstvu. Sezona bez osvojenog trofeja, sezona najslabijeg bodovnog učinka Pepa Gvardiole u Premijer ligi (71 bod) i sezona u kojoj je prekinut četvorogodišnji šampionski niz Građana, idealna je za podvlačenje crte i novi početak.

MANČESTER SITI OSVAJA SVETSKO PRVESNSTVO - KVOTA 6,00

Remont najtrofejnijeg engleskog tima u poslednjoj deceniji počeo je odlaskom Kevina De Brujnea. Jedan od najboljih kreatora igre u istoriji Premijer lige napustio je Etihad, ali je Mančester Siti ekspresno doveo dvojicu igrača da popune krater u veznom redu. Rajan Šerki, Tidžani Rejnders, a sa njima i levi bek Rajan Ait Nuri (zbirno plaćeni 130.000.000 evra) putuju u Sjedinjene Američke Države gde će imati priliku da debituju za Građane i pomognu im da ostvare jedan jedini cilj.
„Osvojićemo Svetsko klupsko prvenstvo“, rekao je prvi čovek kluba Kaldun Al Mubarak proteklog meseca i dodao: „Ovo je početak nove sezone, ne nastavak prethodne“.

Zapravo, u FIFA kalendaru klupski Mundijal je poslednji događaj takmičarske 2024/25, ali iz vizure Mančester Sitija, kao što rekosmo i videsmo iz priloženog, jeste svojverstan restart.

Engleski velikan je klub sa procentualno najvećim šansama da se nađe u nokaut fazi, a Opta kompjuter mu predviđa 97,2 odsto da će završiti na jednoj od prve dve pozicije u grupi sa Vidadom iz Kazablanke (18. jun), Al Ainom (23. jun) i Juventusom (26. jun).

Mnogi su oskudnu, razočaravajuću sezonu Sitija, sezonu u kojoj je od 27. oktobra do 30. marta zabeležio tek 12 pobeda u 32 utakmice u svim takmičenjima, pripisuju teškog povredi Zlatne lopte Rodrija. Stoga je povratak Španca dah ogromnog optimizma za Građane da mogu do samog kraja. Odsustvovao je reprezentativac Španije od kraja septembra do maja, odigrao osam minuta protiv Fulama u pretposlednjem kolu i Pep bi polako trebalo da mu povećava minutažu vraćajući ga u takmičarski ritam.

Na klupskom Mundijalu u timu Sitija nije bilo mesta za Džeka Griliša. Pre četiri godine rekorder Premijer lige sa obeštećenjem od 117.500.000 evra, danas višak u jednom od najboljih timova Evrope i sveta.

Od početka 2025. godine Mančester Siti je na pojačanja (januar: Omar Marmuš, Niko Gonzales, Adbukodir Husanov, Viktor Reis, Džuma Ba; jun: Šerki, Rejnders, Ait Nuri) dao neverovatnih 346.000.000 evra, što je preko 200.000.000 više od prvog pratioca Čelsija (131.000.000). Svetsko klupsko prvenstvo je jedan od prvih testova Sitijevih izbora. Rajan Šerki ima potencijal da bude jedan od najboljih plejmejkera planete, a biće interesantno videti koliko će neophodne mu slobode u igri, dopustiti Pep Gvardiola.

Budite sigurni da je jedan od najboljih trenera svih vremena do najsitnijih detalja analizirao ovosezonski neuspeh na svim frontovima (da, poraz u finalu FA kupa i treće mesto na tabeli su daleko ispod Sitijevih standarda i stremljenja) i da ćemo u Americi gledati utegnutiji, raznovrsniji, ozbiljniji i gladniji Mančester. Nije slučajno drugi favorit za pehar (6.00), odmah iza Real Madrida (5,00).

BAJERN

Vratio je Bajern titulu prvaka Nemačke, osvojio Bundesligu 12. put u poslednjih 13 sezona, ali čezne za međunarodnim trofejem. Uželeli su se Bavarci da svoju prepoznatljivu moć poseju i van domaćih okvira, jer nisu to učinili od 2020. godine kada su šesti put postali prvaci Evrope. U Sjedinjene Američke Države dolaze kao deo najužeg kruga favorita za krunisanje u premijernom izdanju Svetskog klupskog prvenstva (kvota na Bajern 8.00), a veće šanse, sudeći po kvotama imaju samo Real Madrid (5,00), Mančester Siti (6,00) i novopečeni prvak Evrope Pari Sen Žermen (6,00).

Izlišno je prenaglašavati da je Bajern apsolutni favorit za osvajanje grupe C (64,5% šanse) u kojoj će igrati sa Ouklendom (15. juna), Bokom Junior (20. juna) i Benfikom (25. juna). Ako ne bude iznenađenja i ekipa Vensana Kompanija nadjača pomenutu konkurenciju, put joj se u osmini finala ukršta sa drugim iz grupe D gde stanuju Čelsi, Flamengo, Los Anđeles FC i Esperans Tunis.

U takmičarskoj 2024/25 Bajern je relativno rutinski povratio titulu u Bundesligi i igrao četvrtfinale Lige šampiona gde ga je eliminisao potonji finalista Inter (1:2 u Minhenu, 2:2 u Milanu). Bundesligaš je u pomenutom dvomeču umalo izborio produžetke, pokazao ozbiljnu napadačku snagu, ali su mu nedostatak balansa, porozna i silom prilika nametnuta odbrana (Kim - Dajer) , pa manjak trenerskog iskustva na velikoj sceni zatvorili vrata polufinala.

Upravo su dvomeč sa Interom zbog povreda propustila dva stuba Bajernove igre. Prva zvezda Džamal Musijala i Dajo Upamekano. Obojica su doputovala sa ekipom u SAD, ali pitanje je koliku će ulogu imati budući da nisu odigrali takmičarski meč od kraja marta meseca. Bajernov direktor Maks Eberl je zamolivši selektora Julijana Nagelsmana izdejstvovao da Musijala preskoči završnicu Lige nacija sa Nemačkom, što je pokazatelj da Bavarci i te kako računaju na ofanzivnog vezitu na kontinentalnoj smotri. Takođe, Bajern je iskoristio kraj sezone da defanzivnoj liniji doda kontingent betona, potpisavši Džonatana Ta kao slobodnog igrača. Reprezentativac Nemačke će u Americi debitovati za Bajern i trebalo bi da reši određene boljke koje su mučile Bavarce u ključnim trenucima sezone, poput recimo branjenja prekida. Inter je upravo tako u dva navrata zatresao Bajernovu mrežu na Đuzepe Meaci.

Osim dolaska Taa i talentovanog centralnog veziste Toma Bišofa, Kompanijev tim nije pretrpeo velike promene u odnosu na leto. Liroja Sane odlazi u Galatasaraj kao slobodan igrač, ali putuje sa Bajernom u SAD. Sredinu terena nosiće dobro uigrani tandem Jozua Kimih – Leon Gorecka, na desnom krilu je neprikosnoven najbolji novajlija Bundeslige Majkl Olise, kao u špicu najbolji strelac nemačke elite Hari Kejn. Ovaj duo je zajedničkim snagama u minuloj sezoni, računajući sva takmičenja autorizovao 55 pogodaka i 34 asistencije. Ako znamo da je Bajern 138 puta zatresao protivničke mreže, jasno vam je kakav uticaj na igru i rezultate ima ovaj dvojac.

Ima Bajern štošta da dokazuje u Americi, ali pre svega da odigra za klupsku legendu Tomasa Milera i uveliča njegov poslednji ples. S osmehom na licu Miler se „poslednji put” javio kao igrač Bajerna i prizvao titulu. Bila bi mu 33. u klupskoj karijeri u koju staj u 742 utakmice, 247 golova i 176 asistencija za Bajern.

ČELSI

Nakon što je u poslednjem kolu Premijer lige ostvario primarni cilj obezbedivši povratak u Ligu šampiona, potom i osvojio Ligu konferencije, jedini preostali evropski trofej koji mu je nedostajao u klupskim vitrinama, može se reći da Čelsi u Sjedinjene Američke Države stiže u dobrom raspoloženju, motivisan da iz drugog plana pokuša da napadne i pehar Svetskog klupskog prvenstva koje je kroz istoriju već osvajao (2021. godine), samo tada u dosta drugačijem formatu.

Kako već neko vreme nije u samom vrhu, kako u domaćim, tako i u evropskim okvirima, Čelsi se na planetarnoj smotri našao zahvaljujući ‘staroj‘ slavi. Staroj jer Liga šampiona osvojena pre četiri godine (ona mu je i omogućila plasman na klupski Mundijal) zbog svega kroz šta je od tada londonski klub prošao iz ove vizure deluje kao davna prošlost. U međuvremenu je na Stamford Bridžu došlo do promene vlasničke strukture nakon koje je usledio totalni remont ekipe (Ris Džejms jedini preostali član ekipe koja je 2021. godine slavila protiv Mančester Sitija u Portu).

Američki biznismen Tod Boli preuzeo je pre tri godine dvostrukog evropskog šampiona sa jasnom vizijom prikupljanja najvećih svetskih talenata koji bi u doglednoj budućnosti učinili Čelsi jednim od dominantnijih klubova na Starom kontinentu. Stoga je tim, očekivano, značajno podmlađen (sa 25,2 u prvoj Bolijevoj sezoni prosek godina oboren na 23,2) i u tek završenoj sezoni bio je daleko najmlađi u Premijer ligi, ali je zato isto tako očekivano proces kroz koji je Čelsi prošao i još uvek prolazi poprilično bolan. Uostalom, kao što ona narodna kaže ‘ko sa decom spava…‘.

Uprkos sumanutom Bolijevom ulaganju, londonski klub je prvu sezonu po promeni vlasničke strukture okončao na razočaravajućem 12. mestu, narednu na šestom. I mada je napredak bio uočljiv, potezima koji su povlačili u zapadnom Londonu odavali su utisak da i dalje nisu sigurni u svoje odluke. Ona od pre godinu dana kada su odlučili da posle jedne sezone otpuste Maurisija Poketina i neiskusnom timu dovedu ‘zelenog‘ trenera bila je za mnoge tada u najmanju ruku diskutabilna. Da li su napravili pravi porez pokazaće vreme, mada je Enco Mareska u svojoj prvoj sezoni ponudio argumente da je pravi čovek za Čelsi.

Posle dve godine odsustva iz iste vratio ga je u Ligu šampiona, pride ga osvajanjem Lige konferencije učinio prvim timom koji je objedinio trofeje sva tri (aktuelna) evropska takmičenja. Međutim, jasno je da posao nije gotov, daleko od toga. Čelsi i posle milijardu i po evra uloženog novca nije u potpunosti zadovoljan timom. Uoči dolaska u Ameriku doveo je novog centarfora Lijama Delapa, uz njega promovisao još dvojicu novajlija (Mamadu Sar, Dario Esugo), koji će biti deo tima na klupskom Mundijalu. Đorđe Petrović neće, i to svojom odlukom, jer Mareska nije mogao da mu garantuje ulogu prvog golmana te će naredni period iskoristiti da pronađe tim koji će ga ceniti.

Londonski klub će za to vreme pokušati da dovede Majka Menjana i Džejmija Gitensa kako bi pojačao golmansku i poziciju levog krila što je bio planirao da uradi još pre planetarne smotre, ali su mu ga pokvarili Milan i Dortmund. No, i bez pomenute dvojice uz Mančester Siti jedini engleski predstavnik na turniru bi trebalo da bez po muke kroz Grupu D (Flamengo, Esperans i Los Anđeles FK), u kojoj izuzev brazilskog, preostala dva kluba kvalitetom podsećaju na timove iz Lige konferencije kroz koju se takođe prošetao ove godine. Ali to se ni ne dovodi u pitanje. Čelsijev cilj je da se u nokaut fazi odmeri sa evropskim rivalima, da vidi gde se u odnosu na njih nalazi posle tri godine Bolijeve ere.

INTER

Na bolan, surov način Pari Sen Žermen je poslednjeg dana maja stavio tačku na eru Simonea Inzagija u Interu. Pomalo nedefinisanu eru koju je teško oceniti i kao uspešnu i kao neuspešnu. Kao uspešnu jer od velikih trofeja Inzagi je na Đuzepe Meacu doneo samo jedan Skudeto (pride i dva u Kupu i tri u Superkupu Italije), a utisak je da je morao još makar jedan više. S druge strane bilo bi prejako okarakterisati je i kao neuspešnu budući da je dva puta vodio milanski tim do finala Lige šampiona što je, s obzirom na budžet kojim raspolaže, samo po sebi podvig. Ta dva finala su mu i donela učešće na Svetskom klupskom prvestvu na kojem će Inter započeti novo poglavlje sa trenerom – početnikom, Kristijanom Kivoum.

Možda i zato što je osetio da se ciklus bliži kraju, Inzagi je ove godine napao – sve, do sredine aprila pisao u klupskoj knjizi stranicu sa potencijalom da postane jedna od najuspešnijih u istoriji Nerazura, samo da bi se u završnih nekoliko nedelja sezone pretvorila u triler sa tragičnim završetkom. Napoli ga je u Seriji A pobedio za jedan bod, gradski rival Milan eliminisao u polufinalu Kupa Italije, a Pari Sen Žermen ponizio u finalu Lige šampiona. Sve do doprinelo je odluci Simonea Inzagija da dan po završetku utakmice u Minhenu krene put Saudijske Arabije i iza sebe ostavi oblak neizvesnosti koji se nadvio nad Interom.

To finale Lige šampiona suzilo je Interu manevar u potrazi za Inzagijevim naslednikom, jer dok su se na Đuzepe Meaci fokusirali na meč sa Pari Sen Žermenom drugi klubovi već su sa tržišta pokupili nekoliko pouzdanijih trenera. U trenutku kada ga je i Sesk Fabregas odbio, takvih više nije bilo. Bilo je – Kristijan Kivu ili Patrik Vijera, i Inter se odlučio za svog čoveka.

Za čoveka koji je trenerski zanat pekao upravo na Đuzepe Meaci. Pre nego što se tokom prethodnih pet meseci u Parmi po prvi put kao trener suočavao sa seniorskim fudbalom i uprkos tome klubu iz Emilija Romanje obezbedio opstanak u Seriji A, član Interovog tima koji je 2010. osvojio tripletu, vodio je gotovo sve mlađe kategorije Nerazura, sa mladim timom osvojio i prvenstvo, te će mu, ako ni zbog čega drugog, teret koji sa sobom nosi klupa milanskog velikana biti olakšan usled činjenice da je upoznat sa sistemom unutar kojeg Inter funkcioniše.

Međutim, jasno je da što poznaje klub nije garancija uspeha. Rumunski strateg dobio je od Inzagija vruć krompir u ruke, budući da je pred njim i Bepeom Marotom izazovan period tokom kojeg bi trebalo da podmlade tim, najstariji u Ligi šampiona ove sezone. Pojedine poslove Bepe je završio i pre Kivuovog dolaska pa je novom treneru obezbedio i dva pojačanja za Svetsko klupsko prvenstvo, Petra Sučića (21) i Luisa Enrikea (23), a timu su priključeni i Valentin Karboni (20) i Sebastijano Espozito (19) dvojica talentovanih fudbalera koji su se vratili sa pozajmica što sugeriše da viceprvak Evrope uveliko radi na podmlađivanju ekipe.

Početak Kivuovog trenerskog puta pomalo podseća upravo na Inzagijev budući da je i Simone u Laciju dobio priliku nakon višegodišnjeg rada u mlađim kategorijama. U Interu se nadaju da će i Kivu krenuti njegovim stopama.

ATLETIKO MADRID

Isti Atletiko koji smo gledali kroz čitavu 2024/25 dolazi i na Svetsko klupsko prvenstvo. Nije trpeo zvučne odlaske, niti je Dijego Simeone dobio bilo kakvo pojačanje za planetarnu smotru. Biće drugačije od 1. jula kada će klub dati sve od sebe da angažuje Milanovu munju Tea Ernandeza, Totenhemovog štopera Kutija Romera i Viljarealovog plejmejkera Aleksa Baenu, ali za Ameriku Čolo, to ti je, što ti je.

Real se ozbiljno pojačao, Mančester Siti takođe, Čelsi ulagao u budućnost, Bajern našminkao, ali nemojte da vas zavara Atletikova tišina. Jorgandžije nisu navikle na buku, da blještava svetla reflektora fokusiraju isključivo njih. Nikada među glavnim favoritima, uvek opasnost iz senke. Nikada mlada, uvek deveruša.

Na Svetsko klupsko prvenstvo plasirao se kao šesti najbolji tim UEFA renkinga u poslednje četiri godine i došao u Ameriku da iz drugog plana pojuri prvi trofej od 2021. godine. Malo ko ga vidi na tronu, ali bi šokirao planetu kada ne bi prošao grupu sa Pari Sen Žermenom, Botafogom i Sijetlom. Opta kompjuter kaže da je verovatnoća da se to dogodi 73,7 odsto, a kvote da je sedmi favorit za osvajanje (15,0) posle Real Madrida, Mančester Sitija, Pari Sen Žermena, Bajerna, Čelsija i Intera.

Ako bude izgledao kao u periodu od oktobra 2024. do januara 2025. godine kada je vezao 15 pobeda i oborio klupski rekord, Atletiko će moći svakoga da eliminiše na jednu utakmicu. Na momente, ove sezone je madridski velikan igrao možda i najbolji fudbal pod Čolom Simeoneom, a eliminacije u osmini finala Lige šampiona koštao ga je jedanaesterac Hulijana Alvareza, odnosno dupli kontakt tokom penal serije koja je odlučivala dvomeč. Da je Atletiko prošao Real Madrid, pitanje je dokle bi dogurao u evropskoj eliti.

Suma od 90.000.000 evra (75+15) plaćena za Alvareza verovatno je najbolje uložen novac u novijoj istoriji kluba, jer čudesni Argentinac je već u debitantskoj sezoni rešetao u derbijima, nije osećao teret velikih utakmica i isporučio je 29 golova i sedam asistencija na 54 nastupa u svim takmičenjima. Bacio je u senku Antoana Grizmana, ali za velika dela u Americi Atletiku će biti neophodna magija Malog princa. Proletos je rastanak sa Kolčonjerosima delovao kao neminovan scenario, ali je Francuz potpisao novi ugovor do 2027. godine i to je detalj koji bi trebalo da mu regeneriše samopouzdanje i želju za fudbalom.

DORTMUND

Bilo je u domaćin okvirima sigurno uspešnijih klubova koji se neće pojaviti u Sjedinjenim Američkim Državama, ali u međunarodnim takvih je vrlo malo. Dortmund je u periodu ‘kvalifikacija’ za Svetsko prvenstvo (od 2021. do 2024. godine), nijednom nije izostao iz Lige šampiona, tri puta je igrao nokaut fazu, prošle sezone suprotno svim očekivanjima stigao i do samog finala te je debitantsko učešće na klupskom Mundijalu obezbedio zahvaljujući četvorogidšnjem bodovanju UEFA.

Zanimljivo, Dortmund je uz Inter Majami jedini klub učesnik turnira koji u pomenutom periodu nije osvojio niti jedan trofej, kako u nacionalnim, tako u kontinentalnim takmičenjima. Ove godine im nije bio ni blizu, štaviše, dugo se činilo da će mu tek završena sezona biti najslabija u poslednjih deceniju i po. U Kupu Nemačke ispao je već u drugom kolu, u Bundesligi bio u donjeg delu tabele u januaru kada je odlučio da smeni Nurija Šahina, nesposobnog da nastavi da gradi na temeljima koje je nasledio od Edina Terzića.

Delovalo je da su zakasnili, posebno što Šahinov naslednik ni Niko Kovač nije najbolje krenuo. U uvodnih šest kola četiri poraza, onaj četvrti pretrpljen sredinom marta od Lajpciga bacio je Borusiju na 11. mesto! Ispostaviće se da je to bio ujedno poslednji u Bundesligi. Kovač će potom promeniti formaciju (sa 4-2-3-1 na 3-4-2-1) i u preostalih osam rundi osvojiti 22 od maksimalnih 24 poena, dovoljno za skok na četvrtu poziciju i plasman u Ligu šampiona poslednjeg dana sezone.

S tim u vezi, Dortmund Svetsko klupsko prvenstvo dočekuje u dobrom raspoloženju i sa velikim ambicijama. Iz Grupe F koju čine još Fluminense, Mamelodi i Ulsan trebalo bi da izađu bez poteškoća mada je poslednjih dana ostavio utisak kao da želi da ostavi dublji trag u Americi. Uprkos velikim naporima Čelsija, uspeo je da odloži prodaju Džejmija Gitensa i sačuva ga za prvenstvo sveta, pride mu pridoda i Džoba Belingema, mlađeg Džudovog brata plaćenog Sanderlendu 30.500.000 evra.

Sa Seruom Girasijem, najboljim strelcem Lige šampiona u ovoj sezoni i ujedno drugim najefikasnijim igračem Bundeslige kao predvodnikom, preporođenim Julijanom Brantom i Karimom Adejemijem koji igra kako dugo nije, vrlo ofanzivnim skandinavskim tandemom bekova – Danijel Svenson (otkupljen od Nordsjelanda za 6.500.000 evra) i Julijan Rijerson – nemojte se iznenaditi ako Dortmund kao prethodne sezone u elitnom evropskom takmičenju uz nešto povoljniji žreb ode i do samog finala. Ali ni ako ispadne već u prvoj rundi nokaut faze, jer na kraju dana to je samo – Dortmund. Sa njim nikad niste načisto.

JUVENTUS

Ni bleda senka Juventusa koji je čitavu deceniju vladao Serijom A i igrao dva finala Lige šampiona, neće se pojaviti na Svetskom klupskom prvenstvu. Zapravo, možda bi najveće oružje najtrofejnijeg italijanskog kluba moglo da bude upravo odsustvo realnih ambicija i eventualno opuštanje od strane konkurencije, jer Stara dama izgleda kao tim bez glave i repa.

Očekivano je da prođe grupu koju deli sa Mančester Sitijem, Vidadom iz Kazablanke i Al Ainom, a svaka pobeda u nokaut fazi predstavljala bi bonus… Naročito jer bi na osnovu projektovanog drugog mesta (pobedio Mančester Siti u Ligi šampiona, ali u jeku ogromnih problema i krize Građana) u osmini finala trebalo da se ukrsti sa Real Madridom koji će verovatno osvojiti grupu sa Al Hilalom, Pačukom i Salcburgom.

JUVENTUS PROLAZI GRUPU KAO PRVI - KVOTA 3,00

Juventus je počeo sezonu sa Tijagom Motom, projekat sa Italo-Brazilcem trebalo je da bude višegodišnji, da označi novu eru u Torinu, ali je mladi stručnjak proletos smenjen jer je uprava procenila da do kraja sezone neće uspeti da izbori plasman u Ligu šampiona. Dovela je vatrogasca Igora Tudora, on je ugasio požar, završio prvenstvo na četvrtom mestu i dobio poverenje da i u dolazećoj sezoni predvodi Bjankonere, odnosno novi ugovor do 2027. godine.

Sa Motom i delimično sa Tudorom, Juventus je dobio epitet kralja remija u Ligama petice. Nijedan tim u Italiji nije imao manje poraza (4), ali samo je Osasuna na nivou najjačih evropskih liga mogla da parira Juventusu po broju nerešenih ishoda (16).

Pet godina Juventus nije bio prvak Italije, skoro tri decenije ne zna za međunarodni trofej (Intertoto Kup 1999, Kup Liga šampiona 1996), teško je verovati da ima snage da dodirne samu završnicu klupskog Mundijala na kojem će Dušan Vlahović i Randal Kolo Munai biti dve glavne napadačke opcije. Obojici je sudbina nakon prvenstva u magli, s tim što Juve želi da zadrži Francuza, a sa Srbinom će se gotovo izvesno rastati.

Štoper Glejson Bremer, verovatno najbolji igrač ovog tima doputovao je u Ameriku nakon što je zbog teške povrede kolena oktobra prošle godine propustio čitav ostatak sezone. Kefren Tiram i Manuel Lokateli trebalo bi da vuku konce na sredini terena. Tudor je na put poveo povratnika iz Fenerbahčea Filipa Kostića koji bi, u određenim okolnostima, mogao da dobije minute.

Da ne bude da smo se ogrešili o Juventus, uz pobede nad Vidadom i Al Ainom u prve dve runde, borio bi se sa Sitijem za prvo mesto u grupi. Iznenađenjem bi u osminu finala dobio neuporedivo slabijeg rivala od Kraljevskog kluba – Al Hilal, Pačuku ili Salcburg.

BENFIKA

Najtrofejniji portugalski klub u SAD dolazi sa željom da pokuša da zaceli rane nastale u tek završenoj sezoni. Rane koje ne peku toliko zbog Lige šampiona u kojoj je takmičenje završio u osmini finala poklekavši pred Barselonom koliko zbog debakla koji je u domaćim okvirima pretrpeo od gradskog rivala Sportinga.

Sezona 2024/25 za Benfiku je bila poprilično turbulentna. Započela ju je sa Rodžerom Šmitom na klupi, ali je nemačkog stratega smenila posle samo četiri ligaške utakmice, još poslednjeg dana avgusta, i na njegovo mesto dovela Bruna Laža, čoveka koji je pre pet i po godina isto tako preuzeo lisabonski tim usred sezone i na kraju uspeo da nadoknadi bodovni zaostatak za Portom i osvoji titulu. Isti podvig ovog puta nije ponovio, mada je bio blizu, vrlo blizu. U Primeiri ostao je kratak za dva boda, u domaćem Kupu ga je devedesetak sekundi delilo od trofeja. I jedan i drugi na kraju su otišli u ruke njegovog gradskog rivala Sportinga. Sada već dvostruki uzastopni šampion Portugalije prvo je kolo pre kraja Primeire odoleo Benfiki u direktnom okršaju za titulu, sedam dana ga uz preokret, kroz produžetke, ostavio i bez drugog domaćeg trofeja.

Benfika jeste, ruku na srce, slavila u Liga kupu sredinom januara, i to baš pobedom nad Sportingom u finalu, ali slaba je to uteha za klub koji je rekorder po broju trofeja u Kupu Portugalije (26) i Primeiri (38). Stoga na Lužu kao dobru priliku da makar delimično poprave utisak i raspoloženje vide Svetsko klupsko prvenstvo za koje su se kvalifikovali zahvaljujući visokom plasmanu na UEFA listi ostvarenom dobrim partijama u Evropi.

U prethodne četiri sezone portugalski velikan tri puta je igrao nokaut fazu Lige šampiona, dva puta ispadao u četvrtfinalu nakon tesnih poraza od Intera i Liverpula, dok je ove eliminisan na startu nokaut faze. I mada ga je Barselona dobila sva tri puta, prvo u ligaškom delu, potom i u osmini finala, pokazala je Benfika da je sposobna i voljna da se nadigrava sa svim timovima Starog kontinenta. Minimalnim rezultatom poražena je od Bajerna, prethodno je deklasirala madridski Atletiko, tukla i Monako i Juventus… U nokaut fazu klupskog Mundijala prolaz joj nije zagarantovan budući da se nalazi u grupi sa Bajernom i Bokom Juniors (manje bitno – i sa Ouklend Sitijem), a upravo bi okršaj sa argentinskim gigantom na startu mogao da odlučuje o tome ko će uz minhenski klub dalje.

Anhel di Marija (AFP)

Mali problem za Benfiku što na turnir dolazi bez prirodnog rešenja na desnom boku pošto su i Aleksander Ba i Tomas Araužo povređeni (ovaj drugi bi trebalo da se oporavi do kraja meseca), mada će za lisabonski tim od mnogo veće važnosti biti u kakvom raspoloženju u SAD dolazi najbolji strelac ekipe Vangelis Pavlidis (29 golova u svim takmičenjima od kojih sedam u LŠ), uz njega i Kerem Akturkoglu, jedini fudbaler u Primeiri sa ‘dabl-dabl’ učinkom (11 golova, 10 asistencija). Bitnu ulogu mogao bi da odigra i Anhel Di Marija, koji možda neće imati ulogu startera, ali bi nagomilanim iskustvom sa velikih turnira doprineo u drugim poluvremenima utakmica. Pride će Argentinac biti posebno motivisan budući da će na turniru u Americi po poslednji put zaplesati u dresu Benfike pre nego što se vrati u Rosario sa kojim je već potpisao ugovor.

Benfika nije uspela da dovede nijedno pojačanje u desetodnevnom prelaznom roku, ali je odnela veliku pobedu na tržištu time što je odolela pritisku madridskog Reala i privremeno zadržala Alvara Karerasa, koji će, doduše, krenuti put Santijago Bernabeua u jednom trenutku. Ali ne pre Svetskog klupskog prvenstva. Na njemu će nastupati za Benfiku. I to nešto govori o želji lisabonskog kluba da ostavi trag u Americi.

PORTO

Znao je Porto za bolje dane, bolje sezone i bolja vremena. Nije velikan sa Dragaa stigao u Sjedinjene Američke Države moćan kao početkom prošle decenije kada je vezao tri titule, a u timu imao Radamela Falkaa, Hulka, Hamesa Rodrigeza, Žoaa Mutinja… A nema ni status šampiona, pa čak ni vicešampiona Portugalije.

Zaprvao drugu sezonu zaredom Porto nije među dva najbolja tima Primeire što mu se poslednji put dogodilo sredinom sedamdesetih godina prošlog veka (1976 – 1977). Ali Porto je imao dovoljno sreće da mu žreb servira tri rivala od kojih je na papiru snažniji, skuplji, raznovrsniji. Stoga, Opta mu daje 60.5 odsto šanse da će sa prve ili druge pozicije proći grupu u kojoj se nalaze i Palmeiras, Inter Majami Lionela Mesija i Al Ahli iz Kaira.

Počeo je Porto sezonu sa Vitorom Brunom, uručio mu zahvalnicu 20. januara i dao poverenje 39-godišnjem Martinu Anselmiju koji je gradio trenersko ime u Kruz Azulu. Ispali su Zmajevi od Rome u plej-ofu za osminu finala Lige Evrope, nisu imali snage da prate ritam Sportinga i Benfike na domaćoj sceni, ali bi u Americi mogli da učine sezonu nešto slađom. Realan cilj jeste nokaut faza, a odatle – bez prevelikog pritiska i to bi mogla da bude Portova snaga. Naročito kada se, ako ne bude iznenađenja i prođe u nokaut fazu, sudari sa viđenim učesnicima osmine finala Pari Sen Žermenom ili Atletiko Madridom.

Rodrigo Mora (AFP)

Porto ima sjajnog golmana oličenog u specijalisti za penale Diogu Kosti, razbijača u špicu Samua Omorodiona koji je u debitantskoj sezoni postigao 25 pogodaka (samo Đekereš bio ubitačniji u portugalskom prvenstvu), 17-godišnjeg vunderkinda Rodriga Moru, autora 10 golova (iako je samo 16 puta bio starter), odnosno pozajmljenog plejmejkera Arsenala Fabija Vijeiru. Kao veliko pojačanje početkom meseca stigao je špansk supertalenat Gabri Vejga nakon sezone u saudijskom Al Ahliju, a u sastavu nema Marka Grujića koji je zbog povrede odsustvovao mesecima.

Fudbaleri Porta danima pričaju o razočaranju sezonom, ali i o prilici da odgovore i speru gorak ukus. Motiva im, dakle ne manjka,kao ni kvaliteta za izlazak iz grupne faze.

SALCBURG

Po klupskom koeficijentu ostvarenom u poslednjih pet sezona austrijski predstavnik nalazi se na 44. mestu UEFA liste, daleko od preostalih evropskih učesnika na Svetskom prvenstvu. Taj podatak samo upotpunjuje utisak da je tim u vlasništvu Red Bul kompanije najslabiji što će predstavljati Stari kontinent u SAD. Uostalom, zvanično nije najbolji tim ni u svojoj zemlji pošto je Šturm i drugu sezonu zaredom osvojio titulu u tamošnjoj Bundesligi, prekinuvši Salcburgov monopol nad trofejima u Austriji.

Baš bi u Salcburgovom slučaju kriterijumi za kvalifikacije – koeficijent u međunarodnim takmičenjima u poslednje četiri sezone – mogao da se obije o glavu. Jer višegodišnji uzastopni šampion Austrije ni ove sezone nije završio na tronu. Štaviše, malo je falilo da završi u kvalifikacijama za Ligu konferencije. I mada tabela ukazuje da je kao i prošle godine bio blizu titule – dva boda ga delila od Šturma – činjenica je da Salcburg ove godine ni u jednom trenutku nije bio kandidat za osvajanje krune.

SALCBURG PROLAZI GRUPU - KVOTA 2,25

Ideja da nakon što je Šturm prekinuo njegovu dominaciju se sa Pepom Lijndersom, dugogodišnjim pomoćnikom Jirgena Klopa, a trenutno saradnikom Pepa Gvardiole, vrati ‘korenima‘ i ponovo zaigra fudbal po kojem je postao prepoznatljiv ubrzo se pretvorila u debakl pošto je Holanđanin otpušten već sredinom decembra. Njegov naslednik Tomas Leč uspeo je da u nepunih dvadeset utakmica, s obzirom na situaciju u kojoj je zatekao klub, izvuče maksimum obezbedivši u poslednjoj utakmici kvalifikacije za Ligu šampiona, međutim ako nešto ne promeni tokom leta mogao bi Salcburg naredne sezone da prođe kao bos po trnju u društvu najboljih kao što je i ove. Ligaški deo Lige šampiona okončao na 34. mestu od ukupno 36 ekipa sa sedam poraza u osam utakmica, svega pet datih i čak 27 primljenih golova. Stoga bi u vrlo jakoj konkurenciji Grupe H koju čine još Real Madrid, Al Hilal i Pačuka vrlo lako mogao da završi na poslednjem mestu.

Mediji u Austriji navode da će tamošnjem vicešampionu klupski Mundijal kao i dobrom delu drugih evropskih klubova poslužiti za novi početak. Leč je promenio stručni štab sa kojim je završio sezonu, a već je počeo da radi i na rekonstrukciji ekipe. Iako standardan i po dolasku nemačkog stratega, Aleksa Terzić za razliku od drugog srpskog fudbalera Petra Ratkova nije pozvan na klupski Mundijal, i vrlo verovatno će otići iz kluba tokom leta. Na spisku nema još ni Bobija Klarka, kojeg je Lijnders i doveo u Salcburg, kao ni Nikolasa Kapalda. Umesto njih mesta u avionu zauzela su četvorica novajlija – desni bek Stefan Lainer, levi bek Frans Kracig, štoper Jakub Rasmusen i ofanzivni vezista Sota Kitano.

Ipak, najveća uzdanica Salcburga biće Nene Dorgeles. Krilni fudbaler iz Malija u sjajnoj formi dočekuje planetarnu smotru pošto je na poslednjih devet ligaških utakmica postigao osam i namestio još dva gola pa će prvenstveno od njegovog raspoloženja zavisiti i šanse austrijskog tima za prolaz u nokaut fazu.