Euforija ponovo stanuje u Barseloni: Početak nove ere s potpisom 18-godišnjeg doktora
Vreme čitanja: 3min | pon. 16.01.23. | 12:24
Pljušte pohvale na račun igre Blaugrane u finalu Superkupa
Taman smo se svikli da Realovi “matorci“ maltretiraju dugovima izmučenu Barselonu – mada i ostatak sveta, ako ćemo iskreno – taman smo počeli da se navikavamo na vrh fudbalske Evrope bez Blaugrane... I onda oluja u borbi za trofej španskog Superkupa. Ćavijevi izabranici su preslišali Real pobedom od 3:1 (taj utešni gol Karim Benzema je postigao tek u sudijskoj nadoknadi) i obalu Katalonije zapljusnuli novim talasom euforije.
Nije se on vratio preko noći, Barsa vodi i u prvenstvenoj trci, ali tek kada se osvetila Kraljevskom klubu za onih 1:3 iz La Lige Katalonci su počeli da zaista veruju. Naslovne strane lokalne štampe danas vrište o početku nove ere ne stadionu Kamp Nou. Vrištao je to u kamere klupske televizije i Ronald Arauho. A cika se nadaleko čuje na sam pomen 18-godišnjeg Gavija, koji je pobrao najveće simpatije zahvaljujući golu i asistenciji upisanim u saradnji sa Robertom Levandovskim.
Izabrane vesti
“Rekao sam da ako budemo blizu možemo da napravimo opasnu štetu“, otkrio je Poljak posle meča.
O Gaviju se danas pišu hvalospevi, kaže se da je ona izvedba sinoć u Rijadu bila doktorska disertacija, nije odoleo da aplaudira ni sam Ćavi, i valja priznati da je mladi momak sve zaslužio. Ali ono što posebno hrabri Katalonce je što nije jedini. Ima zaista nečeg u toj tvrdnji da je sinoć počela nova era.
Pobeda nad Realom je ostvarena sa trojicom veterana (Levandovski, Buskets, Ter Štegen) u startnoj postavi čija je prosečna starost iznosila svega 25,2 godine. Prilično je to mlad sastav.
Posebno ako imamo u vidu da njih slede Andreas Kristensen s 26 godina i Frenki de Jong i Usman Dembele sa po 25. Svi oni tek ulaze u najbolje fudbalsko doba, dok ostatak ekipe (Arauho, Kunde, Pedri, Balde i Gavi) ima između 18 i 24 leta. Da ne zaboravimo da su tu i Feran Tores (22), Erik Garsija (22), Ansu Fati (20), Pablo Tore (19), kao i golmani koji nadolaze Injai Penja (23) i Arnau Tenas (21).
Malo je verovatno da će svi oni i izrasti u fudbalere vrhunske klase, ali materijal za brušenje je svakako tu, a dosadašnje igre obećavaju. Arauho je najiskusniji iz ove grupe sa već dve sezone u prvom timu, Pedri i Gavi su eksplodirali čim su zakoračili na veliku scenu, Kunde je stigao tokom leta i momentalno se nametnuo, dok se Balde izborio za mesto startnog levog beka u konkurenciji Đordija Albe i Markosa Alonsa, starijih kolega sa zavidnim karijerama.
Kao što je Ćavi rekao za Gavija: plafon ovde ne postoji. Što ne znači naravno da će ga svi i dotaći. Ali posle nekog vremena imaju čemu da se nadaju na stadionu Kamp Nou. Samo da nagomilani dugovi i uprava opet ne povuku neke loše poteze. Mada za sada nema naznaka da će otići neki od bitnih igrača s tim da Sport piše o potencijalnoj razmeni sa Interom: Frank Kesi za Marcela Brozovića, Memfis Depaj za Hoakina Koreu.
Deluje više kao peglanje finansijskih knjiga no kao potezi izazvani potrebom da se tim ojača. Mada bi Brozovićevo iskustvo moglo da bude krucijalno u prvenstvenoj trci. A možda još bitnije je ipak: ostaviti ovo mlado jezgro da se dalje razvija. Budućnost je iza ćoška.