E, ovako se to radi: Navijači sakupili 27.000.000 evra i kupili stadion!  

Sankt Pauli je specifičan klub u evropskim okvirima, a njegovi fanovi čudna sorta u navijačkom svetu.

Iz tradicionalnog nemačkog fudbalsko-navijačkog klišea su iskočili još tamo 80-ih godina prošlog veka kada su oko svog kluba napravili specifičan kult. Stacionirani u lučkom delu Hamburga poznatom po seks biznisu i prostituciji, neslavan imidž su okrenuli u svoju korist.

Profilisali su se kao prvi ekstremno levičarski klub u Nemačkoj. Dok su desničarski nastrojeni huligani cvetali širom Evrope, Sankt Pauli ih je zabranio i krenuo do tada nepojmljivim putem za fudbalski klub. Na njihovoj tribini nije bilo mesta za rasizam, fašizam, homofobiju, šovinizam. Prvi su počeli da podržavaju LGBT popualcijum, ekološke pokrete i da se protive suvom kapitalizmu u sportu.

Na početku ih je bilo manje od 2.000, ali su vremenom stvorili jednu od najjačih navijačkih baza u Nemačkoj, pa i u Evropi. Danas Sankt Pauli ima nešto više od 30.000 registrovanih članova, a podržava ih oko 11.000.000 ljudi u Nemačkoj kroz 500 i kusur fan klubova širom zemlje. Sankt Pauli je i klub sa najviše ženskih navijača u Nemačkoj. Bitan detalj u njihovoj filozofiji je i muzika jer su orjentisani na rok i pank scenu zbog čega su neki od najpoznatijih svetskih bendova ulazili u saradnju sa njima.

Klub je postao poznatiji po navijačima nego po fudbalu. Do početka te moderne istorije 90, Sankt Pauli je uglavnom bio drugoligaš sa tek jednom bundesligaškom sezonom i nekoliko trećeligaških godina. Tek krajem 80-ih i početkom 90-ih je vezao tri sezone u elitnom rangu nemačkog fudbala, da bi potom usledile godine balansiranja između prve i druge lige. Početkom milenijuma su bili trećeligaši, nakratko se vinuli do Bundeslige, da bi prethodnih desetak godina proveli u Cvajti i tek prošle sezone izborili novi plasman u Bundesligu.

Tamo se trenutno grčevito bore za opstanak (prvi su izand crte sa tri boda više od Hajdenhajma), a klub se istovremeno van terena bori sa finansijskom krizom. Budžet za prvi tim Sankt Paulija iznosi oko četiri odsto onog koliko Bajern Minhen izdvaja za svoju ekipu.  

Kada bi navijači dozvolili, Sankt Pauli bi sigurno imao neke atraktivnije i galantnije sponzore. Samim time, puniju kasu i skuplje igrače. Ali, postoji nešto što se zove “ideali”. I poštuju se bez obzira koliko bi džep mogao da bude puniji, a klupski račun deblji. Mnoge bogate kompanije ne prolaze etičke norme Sankt Paulijevih navijača da bi bile sponzor njihovog kluba. Razne grane današnje industrije nisu dobrodošle u predgrađu Hamburga.

I zato Sankt Pauli mora da puni klupsku kasu na drugačije načine. Naravno, pripadaju pravilu “50+1” koje omogućuje navijačima u Nemačkoj da kontrolišu dešavanja u svojim klubovima i da spreče razne tajkune etno biznismene da kupe klub i vladaju njime.

Još na početku sezone, klub je saopštio da će u narednim mesecima započeti proces prodaje većinskog vlasničkog udela nad svojim stadionom Milerntor.
“Prostrano imanje u srcu Sankt Paulija sa ogromnim travnjakom, dve privatne sale, više balkona, stotinama soba, bezbrojnim toaletima i umetnički ukrašenim zidovima. Potpuno namešten. Idealan za porodicu od 29.546 članova”, glasio je “oglas” Sankt Paulija i poziv svojim navijačima da krenu u akciju.

Vrednost stadiona sa kapacitetom od skoro 30.mesta (više od polovine mesta su za stajanje) je oko 60.000.000 evra. Ideja je da prodajom polovine vlasništva, klub pokrije minus koji se vuče iz vremena pandemije i da infrastrukturni projekti dobiju finansijsku injekciju. Uložiće se u terenu, omaldinski pogon, a Sank Pauli ima i ostale sekcije kojima valja pomoči. Od koašrkaške preko reagbija, bejzbola, šaha, boksa, biciklizma, stonog tenisa do duvačko-bunjarske sekcije.

Napravljena je komisija od registrovanih navijača i određena su pravila. Jedna akcija će koštati 850 evra, navijač može da kupi više od jedne, ali zadržava samo jedan glas prilikom odlučivanja bez obzira koliko akcija poseduje. Takođe, u budućnosti navijači neće moći da prodaju za veću cenu već samo za onu po kojoj su ih kupili. Dakle, zaboravite na profit.

U suštini, navijači daju svoj novac da bi klubu bilo bolje. A i oni se lepo osećaju kao delimični vlasnici stadiona. Čak će imati i neke godišnje dividende od jedan do tri odsto. Možda i najvažnije u celoj priči je što će navijači u budućnosti odlučivati kako i na koji način će se koristiti stadion što se tiče komercijalnih sdaržaja. Oni, a ne klub, će odlučiti ko sme i za koliko para da drži koncert, ko i kako da se reklamira, striktno će biti zabranjeni politički skupovi bilo kakve vrste… Navijači će demokratskim glasanjem izabrati i upravni odbor koji će voditi stadion. Bez novčane nadoknade. U predugovoru su postavljene i neke crvene linije. Navijači ne mogu u budućnostti da prodaju valsništvo nad stadionom Red Bulu ili nekoj takvoj multikorporaciji čija filozofija se kosi sa etičkim kodeksima kluba.

Nakon višemesečnog procesa aplikacija i češljanja biografija zainteresovanih, klub je saopštio da je postupak prodaje završen. Još u februaru je premašena granica od 20.000.000 evra koja je zacrtana na početku. Preko 21.000 navijača se prijavilo da stadionske akcije i klub je od prodaja inkasirao 27.000.000 evra čime će prokrpiti sve dugove i dobiti novac za investicije.

Ono što je izevsno je da će zaštitini znak stadion ostati netaknut. Koliko god su navijači i klub bili na meti kritika zbog famoznog tunela i njegovog izgleda, tu se tek sada ništa neće menjati kada fanovi postanu većinski vlasnici.  

Ceo poces promene vlasništva nad stadionom će biti zaključen na velikoj okupljanju u junu. Svi u klubu se nadaju da će Sankt Pauli i tada biti bundesligaš. A i ako ne budu, baš ih briga. Oni imaju svoj fazon i preživeće kao i do sada. Nije baš da su navikli na elitu. Poslednji put su dve sezone u Bundesligi vezali pre 30 godina.

Ono što je ključno u celoj priči je poverenje između navijača i kluba. Klub će zadržati sve prihode od utakmica, ali će morati većinskom vlasniku da plaća iznajmljivanje stadiona. Po kojoj ceni, to se ne zna. Ali, za očekivati je da će ona biti realna ili čak simbolična. Navijači neće raditi protiv svog kluba koji ima poverenje u njih. Kao što su i oni imali poverenje u klub da mu pošalju po 850 evra. Retkost je danas da navijač veruje klubu koji čini sve da mu što dublje zavuče ruku u džep…
“Preplavljeni smo osećajem ljubavi, poverenja i odanosti koji su naši navijači pokazali po ko zna koji put. Neizmerno smo im zahvalni jer su pokazali da u profesionalnom fudbalu postpje i drugačiji načini finansiranja”, rekao je juče predsednik kluba Oke Getlih.

Ljubav prema klubu na delu.