Dugo putovanje do pakla Pola Pogbe: Za otmicu nisam rekao nikome, a jelo me je iznutra
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | sre. 09.04.25. | 13:42
Ovog leta vratiće se na teren. Kakav? To niko ne zna. Mudriji svakako…
Trebalo je da bude sledeća velika stvar i mnogi su mu predviđali Zlatnu loptu čim Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo siđu s velike scene. Imao je sve. Fiziku, umeće, harizmu da zapali celu Francusku tokom proslave titule prvaka sveta iz 2018. Ali imao je i repove iz prošlosti. Loše okruženje koje ga je uporno vuklo ka dnu. I na kraju tamo i odvuklo. Sa svoje 32 godine, Pol Pogba je imao sasvim dovoljno vremena da nauči šta je muka, bilo da su to povrede, izdaje najbližih, čak i rođenog brata, pa i suspenzije zbog dopingovanja.
Posle godinu i po dana van terena, nada se da je svemu došao kraj. I da će od leta, kada ponovo bude mogao da zaigra, uspeti da ponovo pronađe davno izgubljenu sreću. Ta proslava šampionske krune iz Rusije sada je u dalekoj prošlosti, ali Pogba želi da se vrati još dalje. U vreme kada je kao dečak bežao iz jednosobnog stana u kojem je majka izdržavala njega, dva brata i još dva usvojena rođaka. Jer tad bi se ozario kad bi video loptu. Lopta mu sada nedostaje.
“Prve svega, ne mogu da dočekam da zaigram fudbal”, kaže Pogba u opširnoj ispovesti za francusko izdanje magazine GQ u kojem se podsetio početaka, ali i dugog putovanja do pakla.
Izabrane vesti
Ta suspenzija je bila samo kulminacija svih loših izbora. Posebno izbora ljudi koji su ga okruživali. Momak koga su svojevremeno zvali “Pijuk” po čuvenom francuskom komičaru Mišelu Gou, sve zbog toga što je stalno zbijao sale, poslednjih se godina nije mnogo smešio. Počelo je još na Old Trafordu. U prvoj povratničkoj sezoni u Mančester junajtedu Žozea Murinja osvojio je Ligu Evrope i Liga kup.
Ali već u drugoj varnice. Murinju je sve više smetao taj “holivudski” šmek Pogbe. A on je uživao u tome.
“Još u Juventusu su me poredii sa Mariom Balotelijem. Imao sam čirokanu, farbao se, slavio plesom, ali sam imao i potez. To sam jednostavno bio ja. Naučio sam da fudbal igram tako, na ulici. I u Juventusu sam imao prostor da se tako izrazim, drugačije”, kaže Pogba za GQ.
Gazeta delo Sport je tada pisala da je Juve doveo “NBA atletu sa stopalima Brazilca”. Ali kad se vratio u Junajtedu, u kome je i počeo profesionalnu karijeru, ali ser Aleks Ferguson nije mogao da mu obećava minutažu, Murinjo nije trpeo toliki egzibicionizam. Nije pomogla ni sva ta euforija pod heštehom “#POGBACK” ni predstavljanje novog Adidasovog dresa u jedan posle ponoći, sve da bi se izašli u susret azijskom tržištu navijača. Pogba više nije bio samo fudbaler od 110.000.000 evra, bio je deo pop-kulture. Dao usput gol u finalu te Lige Evrope, ali vremenom se odnos sa “Posebnim” promenio i Pol je završio na klupi.
“Nisam razumeo. Bio sam igrač sa važnom ulogom u ekipu i odjednom sam se našao na klupi. Nije bilo nikakve komunikacije, nisam imao s kim da razgovaram. Nisam bio srećan, a kad fudbaler nije srećan ne može dobro da igra. Upao sam u depresiju a da nisam ni shvatio. Jer niko te tome nije učio. Shvatio sam te kad su počele da mi se pojavljuju tufne na temenu. Rekli su mi da je to od stresa”.
Žoze Murinjo je brzo otišao, ali Pogbu su sačekali drugi, mnogo veći problemi. Marta 2022, dok je Junajted gubio od Atletika sa 0:1 u Ligi šampiona, trojica razbojnika su mu upala u kuću dok su mu dvoje dece bila unutra s dadiljom. Tad je napisao da su mu lopovi ukrali ono najbitnije: osećaj sigurnosti.
Nije imao predstavu koliko je u stvari bio u pravu. Samo četiri dana kasnije u rodnom Roasi an Briju, 30 kilometara udaljenom od Pariza, večerao je sa trojicom prijatelja koji su mu nakon toga u jednom stanu u Montevrenu tražili da isključi telefon. Onda su mu tražili i da im isplati 13.000.000 evra, jer su ga navodno štitili tokom čitave karijere. Pokušao je Pogba da se objasni, situacija je postajala sve napetija, sve dok dvojica maskiranih napadača naoružanih automatskim puškama nisu upala kroz vrata. Pod pretnjom, Pogba je pristao da im platu. Pustili su ga tek u pet ujutru.
Ni tu nije bio kraj. Tri nedelje kasnije pred vratima doma u Mančesteru pojavila su se dvojica poznanika, oteralo ih je privatno obezbeđenje. Dan kasnije jedan od prijatelja koje je poveo u Englesku kad je potpisivao za Junajted tražio mu je 100.000 evra. Ljubavi je nestalo, samo korist.
“Krio sam sve o tim iznudama. Moja supruga nije znala, niti su deca znala. Kad bih se vratio sa treninga obavljao bih svoju ulogu oca i supruga. Sve sam čuvao u sebi. Na kraju, počelo je da me izjeda”.
Između ostalog i zbog svega toga, vratio se u Juventus, nadajući da u Torinu neće moći da ga opsedaju. Ni nedelju dana nije prošla nekoliko ljudi se motalo ispred Juventusovog trening kampa. Tek da ga podsete da nije gotovo. Među njima, Pogba prepoznaje i rođenog brata Matijasa. Pol više nema kud, ceo slučaj prijavljuje policij, Matijas ga na društvenim mrežama optužuje da je loš čovek, čak tvrdi da je iznajmio vešticu kako bi bacila čini na Kilijana Embapea. Matijas je nedavno osuđen na godinu dana u zatvoru, prijatelji iz detinjstva dobili su robije u trajanju od dve go osam godina.
“Radio sam sve što sam mogao da bih ostao koncetrisan na fudbal, ali je postalo previše teško. Na kraju sam prestao da igram. A trudio sam se. Znao sam da je to jedini način da zaboravim te problem. Ali šta je u stvari fudbal? Dva sata dnevno? Dva sata za mene. Svaki put kad bi se trening završio motao sam se po svlačionici, samo da bih ostao sa saigračima. Ali na kraju, moraš kući”.
Postao je bleda senka igrača kakav je bio.
“Pitao sam se kada će sve da se završi. Uticalo je to i na moje telo. Nisam mogao”.
Prvo strada meniscus, pa operacija kolena, butni mišić, primicač, zadnja loža… Odigrao je samo 10 utakmica za Juve te sezone. I u avgustu – pao još niže. Pao je na doping testu, na steroid DHEA. Prva kazna – četiri godine.
“Da je tako i ostalo povukao bih se iz fudbala. Nisam hteo to javno da kažem, ali tako sam razmišljao”.
Na sudu je ipak ublažio suspenziju na 18 meseci. Branio se time što je steroid uneo na recept doktora iz Majamija, ne znajući šta unosi. Taj doktor, Geri Breka, na Instagramu ima dva miliona pratilaca, predstavlja se kao “ljudski biolog, biohaker i ekspert za dug život” i hvali se kako je komagao Kristijanu Ronaldu, Dejvidu Bekamu, ali i Paf Didiju i Kendal Džener. Pogbi je napravio haos od života. Čak ga ni Juve nije puštao u trening centar. Trenirao je sam.
“Uzeo bih loptu i igrao ispred, sam. Ali nisam želeo da ostanem u Torinu. Ujutru bih odvezao decu u školu, a ona je odmah pored trening centra. Bolelo je”.
Sad je konačno prošlo. I Pogba s nekakvom dečačkom radošću govori o nastavku fudbalske karijere. Neće to više biti najveći klubovi Evrope, ali zovu iz SAD, sa Bliskog istoka, iz Marselja. Sve mu je zanimljivo, ali svestan je da će moći da bira samo jednom. I raduje se tome.
“Sva ova suđenja su mi samo dala dodatnu odlučnost. Osečam se kao dete koje hoće da bude profesionalac. Opet sam onaj malo Pol Pogba iz Roasi an Brija, koji će tek da ostavi trag. Onaj što bi osam ujutru kucao na vrata drugara da izađu da igraju fudbal dok se svetla ne ugase. To je bila istinska ljubav prema fudbalu… Za mene je fudbal spektakl. Kad gledam utakmicu neću da sedim na stolici, hoću da vidim šou, da stojim, da aplaudiram”.
Da li će njemu aplaudrati ili mu zviždati? To još niko ne zna. Jer niko ne zna kako će Pogba izgledati. Sigurno je samo da će biti pametniji. Jer kad se sada seća svega što je prošao, pa i onih koji su ostali uz njega i u najtežim trenucima, a tu misli na selektora Francuske Didijea Dešana ili recimo saigrača iz torinskih dana Huana Kvadrada, Pogba danas citira Sedam mudraca antičke Grčke. I kaže…
“Tek tokom suše shvatiš koliko je zaista istrajan list na grani”.
.jpeg.webp)
.jpg.webp)
