Dug put do Zvezdinog dresa: Krenemo Ibarskom, Andrija se presvuče u autu i eto ga na treningu

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Pazara)

Dok je Novi Pazar sredinom osamdesetih postajao sve bitniji fudbalski faktor u tadašnjoj Drugoj ligi Istok, kroz mlađe selekcije Plavih kalio se i Mirko Maksimović. Momak odrastao pored Gradskog stadiona dobacio je do podmlatka, a potom upisao četvrtu srednje u Kraljevu i oprobao se u tamošnjoj Slogi. Mrzelo je živahnog tinejdžera da ide na pripreme, pa je umesto Goča došao u Pazar. U grad na Ibru vratio se kad su se saigrači spustili s planine nadomak Vrnjačke Banje, ali je po kazni prekomandovan u Metalac Trgovački. Tu jedna sezona, još jedna kući, u Jošanici i – fudbalska penzija na početku dvadesetih! Bile su teške godine, moralo je da se radi. Otad je loptu pikao rekreativno, a takmičarsku žeđ gasio je povremeno na turnirima u malom fudbalu.

Mirko je 2007, posle dve ćerke, dobio sina Andriju. Od srećnog događaja prošlo je 16 godina, šest meseci i jedan dan. Tačno toliko imao je Andrija kada je početkom decembra u Kupu Srbije protiv niškog Radničkog na "Rajku Mitiću" (5:0) od starta drugog poluvremena zaigrao umesto Žana Filipa Krasoa i na taj način ušao u istoriju kao peti najmlađi debitant u istoriji Crvene zvezde.

Otac je bio štoper i povremeno zadnji vezni. Sin je ofanzivniji i mnogo veći kapacitet, u "klasi 2007" i najveći u Srbiji. Posle životne bitke koju je kao borac bez mane i straha rešio u svoju korist i tek pristiglog rešenja o prevremenom penzionisanju, stariji Maksimović za Mozzart Sport priča o sinovljevom putu od rodnog Novog Pazara do beogradske Crvene zvezde.

"Znao sam odmah da će da bude fudbaler. Osim lopte, drugo nije imao od igračaka. Nadimak Mesi kao dvogodišnjaku dala mu je sestričina iz Kraljeva. Nije prozvan tako zbog fudbala, već što je dugom kosom podsećao na Mesija, koga najviše i voli. Prve korake načinio je kod lokalnih Pazar juniorsa. Imao je tri i po godine, a bio je u grupi sa decom od šest i sedam. Među njima i Samed Baždar. Moj Akica najmanji u balonu, sa dugom kosom. Dve godine kasnije, otišli smo kod Nedeljka Zola Dimitrijevića u susednu Rašku, u OFK Vlada Dimitrijević", apostrofira Mirko Maksimović prvi bitan moment u karijeri sina Andrije.

Nije maleni Mesi bio jedini Pazarac u OFK Vlada Dimitrijević. Mirko je na treninge vodio i Darisa Karišika, nešto kasnije Zvezdinog kadeta i omladinca iz generacije 2005. Andrija je za Crvenu zvezdu registrovan sa 12 godina i tri meseca.

"Čekao sam da napuni 12, pošto sam hteo da se OFK Vlada Dimitrijević zvanično vodi kao njegov prvi klub. Pre toga, crveno-beli su ga primetili na turnirima širom Srbije, gde je redovno osvajao pojedinačne nagrade kao najbolji igrač i strelac. Bivši reprezentativac Đorđe Jokić, inače Raščanin, preko prijatelja je uspostavio kontakt. Andrija je imao devet godina, a na Zlatiboru je tokom četiri dana igralo 2006. godište. Trebalo je plaćati smeštaj i hranu, pa smo Zvezdu vođenu trenerom Dejanom Arsovim pojačali tek trećeg dana. Akica je dao dva gola i nekoliko namestio. Hteli su Beograđani da ostanemo do kraja, da se upozna sa ostalim dečacima. Posle Zlatibora smo išli na sve turnire u zemlji, regionu i inostranstvu sa generacijom 2007, ali je mali i dalje trenirao u Raški. Onda su iz Zvezde tražili da dolazimo na treninge dva puta mesečno. Krenemo petkom Ibarskom magistralom, Andrija se presvuče u automobilu i eto ga na terenu u subotu ujutru. Prvi trener u Crvenoj zvezdi bio mu je Uroš Urošević. Radili su zajedno dve godine".

Iz Ljutice Bogdana su zahtevali da se Andrija odmah preseli u Beograd, ali otac još nije bio spreman da u velegrad pošalje dečaka o čijoj se karijeri od 2017. stara i poznati menadžer Zoran Stojadinović.

“Nisam hteo da tako mali bude u Beogradu bez roditelja. Što se Stojadinovića tiče, zajedno smo od Andrijine desete godine. Upoznali smo se u jednom restoranu na Senjaku, gde sam bio sa Zolom Dimitrijevićem. Potom me je Stojadinović posetio u Pazaru i dogovorili smo se da nas zastupa. Nema ugovora ili bilo kakvog papira, sve je na reč. Zoran mi je vremenom postao kao rođeni brat, kojeg inače nemam. Stojadinović i Zole Dimitrijević su u avgustu 2019. godine zaključili da je vreme da moj Akica definitivno ode u Crvenu zvezdu i bude registrovan. To se i desilo, ali sam ga i dalje, još nekih godinu dana, vodio na treninge i utakmice vikendom i potom vraćao za Pazar. Hotelski smeštaj su nam dali kad je Andrija napunio 13 godina. Ponekad sam ja bio s njim, nekada ćerka i supruga. Menjali smo se tako nekih 12 meseci. Malo kasnije dobili smo stan na korišćenje, a ćerka i supruga zaposlile su se u Beogradu. Hteli su ljudi iz Zvezde da se i ja preselim, ali radio sam u Pazaru. Ne može to odjednom. Nisam mogao da ostavim oca i drugu ćerku, koja je u to vreme bila srednjoškolka", vraća film Mirko Maksimović.

Porodično su Zvezdaši, ali delovalo je da ih je večiti rival u jednom trenutku možda naterao da stave prst na čelo.

"Menadžer je saopštio da je Partizan ponudio veliku novčanu sumu i stan, da ne pričam koje su pare u pitanju, ali je Andrija samo rekao: 'Tata, meni je ovde odlično, ja neću nigde'. Stojadinović je video kakvog smo karaktera. Kad neko zove za Andriju, uputim ga na Zorana. A saletali su nas i saleću mnogi. Dolaze do nas razne proče o interesovanju velikih klubova, ali na to se ne obaziremo. Sve je prepušteno Stojadinoviću, Zvezdanu Terziću i upravi kluba. Imam odličan kontakt sa generalnim direktorom Terzićem, kao i sa bivšim šefom skauting službe i sadašnjim tehničkim direktorom Markom Marinom. Čestitao mi je posle Andrijinog debija za prvi tim. Zahvalan sam i predsedniku Svetozaru Mijailoviću, sportskom direktoru Mitru Mrkeli, trenerima u mlađim kategorijama Uroševiću, Miloradu Piksiju Vilotiću i Slađanu Nikolić. Ove godine vodili su ga Marko Neđić u Grafičaru i Nenad Milijaš u Ligi šampiona. Uprava je sjajna, Terzić nam za sve izlazi u susret. To je zasluga Zorana Stojadinovića. Tu je i operativni direktor Marko Petrović, nekadašnji direktor omladinske škole Dragan Mladenović i aktuelni Nikola Jelić. Otkako smo u Beogradu, Andrija je napravio samo tri dodatna treninga van redovnih u okviru kluba. Možda zvuči neverovatno u vreme kad gotovo svi idu na neke individualne treninge, ali je tako".

Desno prvi pehar sa Pazar juniorsima

Andrija Maksimović jesenas je postigao šest golova za Grafičar u Mozzart Bet Prvoj ligi Srbije, dok je u Ligi šampiona za omladince odigrao svih šest utakmica i majstorski zatresao mrežu Mančester sitija u podeli plena na stadionu Voždovca (2:2). Pažnju na sebe posebno je skrenuo proletos u dresu reprezentacije Srbije, koja je pomalo nesrećno eliminisana od Poljske (2:3) u četvrtfinalu Evropskog prvenstvu za igrače do 17 godina u Mađarskoj. U grupi je pogodio u pobedi nad Italijom (2:0) i remiju sa Španijom (1:1). Popularni Mesi učenik je Gimnazije Stefan Nemanja na Slaviji, gde koristi pogodnosti sportskog paketa.

"Kakav je bio kad je počinjao, takav je i danas. Kako zaduži opremu, tako je i vrati. Supruga i obe ćerke stalno su uz njega, a ja idem na sve utakmice. Da nije bilo porodice, 'pojeo' bi ga velegrad. Nije mu lako, ali stiže. U neverovatnom je ritmu - reprezentacija, Grafičar, omladinci Crvene zvezde. Za 13 dana odigrao je šest utakmica. Napor je veliki. S prvim timom u Kupu se našao u protokolu protiv Trajala u Kruševcu (6:0), pre debija u Nišu. Nadamo se da će ove zime na pripreme s ekipom pod komandom Vladana Milojevića. Andrija je u reprezentativnim selekcijama od svoje 12. Prošle godine je sa 15 igrao na Evropskom prvenstvu za dve godine starije. Gledao sam sve utakmice u Mađarskoj sa direktorom Zvezdine omladinske škole Jelićem. Bilo je to u vreme kad sam se borio sa opakom bolešću. Zoran Stojadinović mi je mnogo pomogao i tokom jednogodišnjeg lečenja u Beogradu. Kako kaže naš narod, takvog čoveka ne bih mogao da nađem da sam ga lučem i svećom tražio", u dahu zbori Mirko Maksimović.

Sa Zvezdom je nedavno produžio važeći ugovor na još godinu dana - do leta 2026. godine. Validan je i trogodišnji sa Pumom. Ali sve to ima svoju cenu.

"Teško je i doći u veliki klub, ali verujemo da će da bude još bolje. Nažalost, Andrija sve ređe dolazi u Pazar. Ako ima neki slobodan dan, onda ga dovedem. Zanima ga samo fudbal, kreće se između stana i trening centra. Svi planovi vezani su za Zvezdu. Bio je najbolji mlađi kadet i kadet crveno-belih, kao i najbolji kadet Sportskog društva Crvena zvezda na proslavi 78. rođendana".

Zanimljivo, Andrija je prvi pehar osvojio kao četvorogodišnjak.

"Bio je najmlađi igrač tradicionalnog Ramazanskog turnira u Novom Pazaru. Kući ima 50 ili 60 pehara, sigurno 200 medalja. Pre koronavirusa, izabran je za najboljeg igrača na šest turnira u inostranstvu. Osim modernog fudbala, voli stare Zvezdine utakmice, dok su igrali Dragan Piksi Stojković, Dejan Savićević i Robert Prosinečki. Uzme nešto da pojede, a telefon je pored njega. Istovremeno jede i gleda”.

Sa ocem...

Mirko ceni da njegov naslednik najkvalitetnije partije pruža kada je iza špica.

"Najbolji je kao prednji vezni, mada su ga stavljali i levo i desno. Ja mu ništa ne kažem po pitanju fudbala, osim da stalno trči, da nikada ne stoji u mestu. Bolje zna nego ja, tako da nemam šta da ga savetujem. Sve što se dešava prihvatam normalno, bez euforije, pa čak i kad je postao peti najmlađi debitant u klupskoj istoriji. Učim ga da bude čovek, sa svima korektan. Ko ne bilo voleo da mu sin postane standardni seniorski reprezentativac, ali najvažnije je da bude zdrav", zaključio je otac supertalentovanog Andrije Maksimovića.

ZOLE DIMITRIJEVIĆ: ANDRIJA JE DAR OD BOGA, POSLAO GA JE MOJ VLADO

Nedeljko Zole Dimitrijević život je posvatio fudbalu. S posebnim žarom to čini u OFK Vlada Dimitrijević, koji je 2005. osnovan tužnim povodom, ali kroz koji čuva sećanje na sina čije je srce prestalo da kuca 1. oktobra 2001. godine na treningu crveno-belih.

Za Andriju Maksimovića tvrdi da je dar od boga.

"Uvek kažem da ga je poslao moj Vlado. Ako je Andrija ostavio 12 fudbalskih škola, koliko ih je tada bilo u njegovom rodnom gradu, a pritom mu je porodična kuća na 50 metara od zapadne tribine Gradskog stadiona u Novom Pazaru, kako to onda drugačije da objasnim. Došao je ovde, kod mene. Posle prvog treninga u Raški rekao je ocu: 'Tata, ja odavde više ne idem', a još nije mogao ni da priča lepo. Video sam taj dar s neba, od mog Vlada. Maksimalno sam mu se posvetio, nisam dozvolio nikome da ga pipne. Uvek sam ga stavljao sa starijima, štitio ga. Njegova radna etika i motivacija, to je nešto što nisam video. Ako bi na treningu dao 21 gol, molio bi me da na sviram kraj kako bi zabio još dva, tri. Ima sjajne roditelje. Mirko je uložio mnogo napora, svakodnevno ga dovodio na treninge. Andrija nije mogao da dočeka da izađe iz automobila, imam utisak da bi iskočio kroz prozor. Taj period kod mene bio je neverovatan, baš je i Andrija nedavno izjavio kako je proveo osam nezaboravnih godina kod čika Zola", priča Dimitrijević za Mozzart Sport.

… i sa Draganom Džajićem

U njegovom klubu osnovna znanja stekao je i prvotimac kruševačkog Napretka Nemanja Đeković, ali…

"I Nemanja je kao klinac došao kod mene, krasio ga je topovski šut. Niko, ipak, nije kao Mesi Maksimović. I moj unuk je sada u Crvenoj zvezdi, ali sa Andrijom još ne može da se uporedi. Ma, ni približno. Ne verujem da će neko ostaviti takav trag u našem klubu. Koliko je samo pehara doneo. Prvoklasan je momak, ima i sjajne roditelje. Drago mi je uvek kad se priča i piše o njemu. Da sada može da ode, bilo bi za njega mesta i u Barseloni. Siguran sam u to. Vidim ga već u nekom velikom klubu, samo je pitanje u kojem. Ne verujem da će put Ostrva, Englezi su mnogo kruti. Mislim da će do izražaja da dođu njegova lepršavost i elegancija. Dakle, Španija, možda Italija… Nema sumnje, biće to top transfer".

Prisetio se situacije sa turnira na Zlatiboru, kada ga je devetogodišnji Maksimović fascinirao.  

"Neizmerno je ineligentan. Prvi put smo ga vodili da igra za Zvezdu. Primetio je da protivnički golman na pet metara namešta loptu, koja prethodno nije izašla van terena. Andrija je promućuran, priđe i ubaci je u mrežu. Svi u čudu. Sudija gleda, zbunjen i on, a Mesi mu autoritativno kaže: "Šta je, nije izašla". Delilac pravde je pokazao na centar", kaže Zole Dimitrijević.