“Domaći” TSC može i u Evropi!

Iz meča u meč popravlja utisak vicešampion Srbije. Jeste da nisu još upisali evropsku pobedu, ali protiv kakvih rivala su igrali i bod će im biti razlog za zadovoljstvo.

Počelo je brodolomom u kvalifikacijama za Ligu šampiona, protiv Vest Hema u Londonu su se sasvim pristojno držali do prvog pogotka protivnika, dok su u jučerašnjem duelu protiv Olimpijakosa pokazali da znaju i umeju da igraju fudbal i na ovom nivou. Pirejski crveno-beli su redovan učesnik evropskih takmičenja i ekipa koje poseduje kvalitet da igra i sa jačim timovima. Njihova nesreća je što su prošle sezone završili trećeplasirani u prvenstvu Grčke, te su morali da se uteše nastupom u Ligi Evrope.

Zato, remi sa ekipom Dijega Martineza i te kako ima ogroman značaj za TSC. Na najbolji mogući način su se predstavili Evropi i položili popravni ispit posle ubedljivog poraza od Brage kod kuće. Nije grčki velikan uspeo da osvoji TSC arenu, već je kući otišao pognute glave. Ko je mogao predvideti da će se tim iz Pireja grčevito braniti da bi sačuvao bod, kojim mora da se zadovolji posle dva gola prednosti? Ili da će ove sezone maestralni centarfor El Kabi potpuno nestati u džepovima defanzivaca viceprvaka Srbije.

Konačno je uspeo Žarko Lazetić da na terenu u Evropi postigne do kraja ono što je zamislio u svlačionici. Kada su svi pomislili da će Olimpijakos rutinski odneti bodove iz Bačke Topole, preuzeo je inicijativu vicešampion Srbije, ostvario posed nad loptom, izašao visoko i taj pritisak je urodio plodom. Prvo su domaći iz pritiska na poslednju liniju odbrane grčkog tima ukrali loptu i iz brze reakcije napravili dobitnu kombinaciju. Marko Rakonjac, Saša Jovanović i Ifet Đakovac na kraju, niz tačnih dodavanja i klinički precizna završnica ofanzivnog veziste viđena je za prvi pogodak Topolčana.

OCENE - TSC: Lazetićeva trenerska katedra, komandanti Stojić i Đakovac, Jovanović nije brojao kilometre

Još jedna stvar po kojoj su bili prepoznatljivi prošle sezone u Mozzart Bet Superligi izabranici Žarka Lazetića su te dugačke lopte iz poslednje linije. Neretko su asistencije upisivali svi centrani bekovi, Goran Antonić čak i dva puta po utakmici, ali i Josip Ćalušić i Nemanja Stojić. Upravo je Stojić kao šlag na tortu defanzivnoj perfekcijin, dodao i onaj poprečni pas za pogodak Miloša Pantovića.

Ni crveni karton Endoja nije ništa strano za one koji pomnije prate TSC. Baš su protiv rivala iz Bačke Topole prošle sezone najviše isključenja zaradili protivnički fudbaleri u okviru prvenstva Srbije. Kako je naveo i Žarko Lazetić, ideja je u drugom poluvremenu bila da se raširi odbrana tima iz Pireja, te da se tu iskoristi eventualno stvoreni prostor i ubace fudbaleri njegovog tima. Takva situacija se desila u 71. minutu meča. Dugačka lopta Milana Radina sa svoje polovine u nebranjeni deo terena Olimpijakosa, gde se našao brzonogi Jovanović za kojeg sem faula drugo rešenje nije imao mladi centralni bek gostiju.

Lazetić posle remija sa Olimpijakosom: Dule Vujošević kao inspiracija

Na stranu rezultat, mada je činjenica da će Topolčani žaliti za pobedom, šefa struke vicešampiona Srbije mora pre svega da raduje činjenica da je uspeo da natera svoj tim da igra u Evropi onako kako igra u domaćem prvenstvu. Da preuzme posed, da bude uspešan u visokom presingu, da odigra taj završni pas, da ukrade loptu pred golom protivnika. I to sa ekipom na koju nisu potrošeni milioni, i još jednom kao i u Londonu, sa timom u kojem su gotovo svi igrači ponikli u Srbiji. Setite se da je Ifet Đakovac plaćen Zlatiboru tek 55.000 evra, dok je sa druge strane Miloš Pantović najskuplje pojačanje u istoriji kluba, plaćeno „samo“ 300.000 evra Voždovcu. Nemanja Stojić je stigao bez obeštećenja iz Metalca, sa kojim je ispao iz Mozzart Bet Superlige.