Dočekao sebe da ostvari jedan davni san

Još jedan idol navijača, borac do koske i vojnik kluba. Ceo život je proveo u Rominom dresu, patio i radovao se u njemu, delio dobro i zlo. I nijedan pravi Romanista mu nije zamerio kada je u jesen karijere posle 20 godina u dresu Vučice rešio da ispuni san i zaigra za Boku. Bilo je to samo na sedam utakmica, ugradio je ime i u titulu šampiona Argentine, ali pre svega osetio emocije verovatno nepojmljive prosečnom evropskom fudbaleru. Ispunio je deo sebe.

Ander Erera je danas krenuo De Rosijevim stopama. I nema tu nikakvog spleta okolnosti. Još kao dete je sanjao o Boki i Bombonjeri. Još 2016. godine je pričao:
“Tata je bio trener u Saragosi, dovodio je igrače iz Južne Amerike i slušao sam priče. Kasnije sam ostajao budan do tri ujutro da gledam Rikelmea. Da, volim Boku Juniors i voleo bih da mi se jednog dana ukaže šansa i da zaigram za nju. Boka je san, Boka je najveća.. Ali, to je za sada samo ideja i koncentrisan sam na svoj klub”, rekao je Ander Erera u intervjuu za Marku 2016. godine.

U Mančester Junajtedu se sprijateljio sa Markosom Rohom koji mu je dodatno potpalio želju o odlasku s one strane Atlantika. Imao je i poziv Lea Ponsija sa kojim je nekada igrao u Saragosi, jednog od najvernijih Riverovih vojnika. Čoveka koji je krvario za River, otišao sa njim u drugu ligu i vratio se. Kultna slika sa krvavim šortsem najbolje govori šta je Ponsiju bio River.

Ideja je rasla i sazrevala. Pre godinu i po dana je sa prijateljima krenuo put Buenos Ajresa. Turistički. A, ne postoji veća turistička atrakcija u Argentini od Bombonjere. Našao se na tribinama sa običnim ljudima, obukao dres i navijao. Dobro, usput je podelio bezbroj autograma i fotki.
“Leo je za mene referentna tačka. Jedan od idola. Pozvao me je i na Monumental, ali zna da sam Bokin fan, uz dužno pošptovanje prema Riveru i Monumentalu”, rekao je pretprošlog leta prilikom posete Argentini.

Kada je osetio i doživeo, znao je. Morao je to da uraditi! Da bude dole u dresu i da ukliza. Samo jedan život ima i on je kratak za sve snove. Ovaj je morao da ostvari.

Nepune dve godine kasnije, Ander Erera je predstavljen kao veliko pojačanje Boke. Prethodno je džentlmenski raskinuo ugovor sa Atletik Bilbaom. Kakvi pregovori, obeštećenja i bakrači… Ne ide se u Boku iz Bilbaa na taj način i ne pregovara se o ugovoru, plati, premijama… Ruka ruci i gotovo. Samo srcem i napred. Jedino obeštećenje će biti prijateljska utakmica koju je Boka dužna Bilbau. Teško da je Erera mogao da zamisli lepši transfer.

Kada je doputovao u Buneos Ajres pre dva dana, naravno da ga je neko od navijača prepoznao u kolima i zaustavio. Na video snimku koji je postao viralan, Erera uverava navijača da sigurno potpisuje.
“Gotovo je, gotovo je. Ne mogu da spavam od želje da zaigram za Boku. Jedva čekam”.

Kada je čekao toliko godine, strpiće se još koju nedelju ili dana. Sigurno vredi.
“Igrali smo polufinale Kopa Libertadores protiv Rivera. Prvi smu izgubili 0:2, drugo dobili 1:0 i ispali smo. Borili smo se do 95. minuta, ali River je bio bolji. Ono što sam doživeo na kraju revanša je najveći izliv ljubavi kojem sam prisustvovao u životu. Iako tužni, bili su zadovoljni jer smo se borili i pevali su nam. Plakali su, video sam im suze i lica, ali su pevali i bili ponosni na nas što smo se muški borili. Ta međsubna ljubav, to poštovanje, taj osećaj… Neverovatno! Volim te ljude, nestvarni su”, rekao je nedavno Danijele De Rosi dok je u podkastu sedeo za stolom sa Rojom Kinom, Džejmijem Karagerom, Gerijem Nevilom i Janom Rajtom koji su odigrali na stotine mečeva pred punim tribinama, ali su ga pažljivo slušali i poput dece pred spavanje upijali emocije njegove priče i na kraju se složili da žele da odu i pogledaju utakmicu na Bombonjeri.

Sve to sada će doživeti i Ander Ererea, ostvariti jedan davni san i nekada pričati unucima kako je to bilo. A oni će ga pred spavanja slušati kao Roj Kin, Geri Nevil, Jan Rajt i Džejmi Karager. I maštati neke svoje stove.

Aupa Ander!