Dobrodošao nazad El Capitan: I ti Njegoše i ti Medo

„Uzeću Njegošev primer. On je igrao u Zvezdi, nije rođen u Novom Sadu, ali zna šta znači Vojvodina i na svakom svom koraku na pravi način reprezentuje ovaj klub. On je meni kada sam se vratio rekao: “Ja znam ko si ti, poštujem te, znam da si legenda kluba i želim da ti budeš kapiten”. Ja sam njemu odgovorio da nema potrebe, da sam već bio ovde kapiten i da ukoliko bih video da on nije pravi, istog momenta bih otišao do uprave i rekao da nisam za to da Njegoš bude kapiten, po cenu da me istog trena izbace iz kluba. Ali, ja vidim da je on pravi, da oseća i maksimalno poštuje Vojvodinu“, pričao je popularni Meda u intervjuu za Mozzart Sport o svom mlađem saigraču, sa kojim deli kapitensku traku.

Poput dece koja ispod jelke čekaju najnoviju konzolu za video igre, a dočekaju knjigu, Vojvodinaši su bili spremni da negoduju, kada su pokidali svu ukrasnu foliju i pootvarali novogodišnje poklone za 2024, samo da bi ponovo ostali bez onog jednog bombastičnog pojačanja, koje priželjkuju gotovo svaki prelazni rok. Ali najsjajniji Zbiljićev poklon pristalicama novosadskog kluba, stigao je sa malim zakašnjenjem, opravdano, budući da je naručen sa Pirinejskog poluostrva. Novo rukovodstvo Lala voli da privuče oči javnosti na klub, da se o Vojvodini piše u medijima, priča po kafićima, a povratak Njegoša Petrovića u srpski fudbal je odjeknuo toliko, da je tle u Bačkoj podrhtavalo mesecima.

Nije dugo vremena trebalo da najsjajnija “igračka” u kolekciji crveno-belih, postane omiljena na Karađorđu. Ako pitate navijače, Petrović je najveći ugovor u Vojvodini zaslužio već nakon onog pogotka u Humskoj, kada je u sudijskoj nadoknadi srušio Partizan. Zaista je bivši vezista Crvene zvezde opravdao svoju reputaciju po povratku u Srbiju, a osim ugovora, uskoro je nagrađen i kapitenskom trakom Stare dame.  Međutim, nakon blistave prve polusezone u dresu novosadskog superligaša, u ovoj takmičarskoj godini, baš kao i većina njegovih saigrača, Petrović nije uspeo da pronađe prošlogodišnju formu. Sve do sada…

Nije samo hirurški precizan udarac iz finiša prvog poluvremena jučerašnje utakmice na Čairu indikacija za tako nešto, već i celokupni utisak. Uz taj projektil, koji je bio vesnik Vošinog preokreta u Nišu, 25-godišnji vezista je prethodno naterao Strahinju Manojlovića na izvanrednu paradu, nekoliko puta bio začetnik opasnih kontri gostiju, a zatim i doturio loptu do Uroša Nikolića, koji je dalekometnim hicem „utepao” Nišlije. Zbog čega smo na stadionu Čair videli daleko agresivnijeg Njegoša Petrovića još od prošle sezone? Možda ga je povukla nešto verlija južnjačka energija u Nišu? Možda je kapitenski, želeo svojim primerom da povuče ekipu iz kanala, u koji je upala na startu prolećnog dela Mozzart Bet Superlige. Ili mu možda prija igra u paru sa Slobodanom Medojevićem. Verovatno se delić istine krije u sva tri iskaza, ali ćemo se ipak ograditi od tumačenja nečije naravi i uhvatiti se za “očni test”, koji kaže – Petrović se, sa Medojevićem u veznom redu, iz laufera transformiše u kraljicu!

Svedočili smo tome na nekolicini utakmica ove sezone, a u većini njih je Voša slavila, dok je Petrović bio jedan od protagonista pobede. Konkretno u prvoj pobedi Nenada Lalatovića u svom trećem mandatu u Vojvodini, protiv OFK Beograd Mozzart Bet-a, mogli smo da vidimo koliko „pašu” jedan drugom. Njegoš je u tom duelu protiv Romantičara postigao i svoj drugi pogodak u sezoni. Ovakav vezni red funkcionisao je kao sat i u pobedi nad Novim Pazarom (4:0), a potpisao je i kapitulaciju Kragujevčana na Karađorđu (3:2). Izgledalo je kao da je Lalatović odustao od ove kombinacije, promenom formacije i postavljanjem Medojevića na poziciju centralnog defanzivca. Ali, budući da su sve ostale solucije zakazale, juče se odlučio da od početka meča upari rovitog Medu sa Njegošem i to mu se četvorostruko vratilo.

Time je iskusni stručnjak olabavio omču oko vrata, a vrlo verovatno pronašao i recept za dalje. Da zanemarimo to što se i sam Medojević našao u dve najbolje prilike koje je Vojvodina imala, dok je još odnos snaga na terenu bio izjednačen, utisak je da je potpuno „otključao” mlađeg kolegu iz veznog reda, koji nije toliko morao da birne o „leđima”, svaki put kada krene napred. Sličnu saradnju, samo sa obrnutim ulogama je Petrović imao prethodne sezone sa Zukićem u veznom redu Lala.

Daleko je Medojević od onog fudbalera koji je važio za jednog od najpouzdanijih „osigurača” u Bundesligi. Ali i pored toga što je izgubio na brzini i ostalim motoričkim sposobnostima, njegovo iskustvo i fudbalsko znanje ga još čine osobom na koju možeš da se osloniš na terenu. Bilo kao trener ili kao igrač. Upravo zbog njegove sposobnosti da odigra rolu „starijeg brata” je Njegoš Petrović dobio priliku da od „ljutog šljakera” (što je bio većim delom ove sezone), krene napred i prigrabi nešto ofanzivniju ulogu: uhvati zalet, namršti se i pošalje loptu pod prečku. Da stisnutom pesnicom da do znanja malobrojnim navijačima Stare dame na Čairu - da se vratio, a da pogledom u TV kamere fudbalskoj javnosti poruči: „želeli ste reakciju, evo je!”