Deca protiv ljudi – ovoga puta nije moglo: Hibsi iz prekida pokazali Partizanovoj mlađariji gde greši

Još jednom je fudbal pokazao Partizanovoj mlađariji okrutno lice. U revanšu sa AEK-om ju je rasplakao, a tokom prvog meča sa Hibernijanom sugerisao da će morati na ubrzani kurs pod nazivom „kako se takmiči sa ljudima“. Prvi put ove sezone talentovani tim je posrnuo pod pritiskom i to na najtežoj prepreci dosad, zbog čega mu je toliko sužena staza ka plej-ofu Lige konferencije da posle niza grešaka karakterističnih za tek formiran sastav malo ko veruje u čudo narednog četvrtka u Edinburgu - 0:2.

Deca protiv odraslih nisu mogla. Probala su, čak i sa igračem manje stvorila nekoliko obećavajućih situacija, međutim, škotski predstavnik je bio jači. U doslovnom i prenesenom značenju. Tim Devida Greja nije ni izbliza talentovan kao sastav Srđana Blagojevića, ali ima jasne automatizme u igri i oslanja se na tela mušakarca od kojih pojedini izgledaju kao rmpalije. Dodajte na to skočnost, prekide i lukavstvo, sticano iskustvo i postaće vam jasno zašto su im se gostovanje u Beogradu idealno uklopilo u proslavu 150. rođendana kluba.

Poklon za taj jubilej stigao je, kako samo Ostrvljani znaju, iz prekida. Dok je igra stajala, gosti su postigli golove i ograničili šanse srpskog tima na teoriju. Prvi posle kornera, drugi iz penala, a iako je između bilo dovoljno obećavajućih situacija na suprotnoj strani crno-beli nisu uspeli pred 26.342 svedoka da urade ono u čemu prevejani Škoti jesu. Baš zato što su prevejani.

Najbolji dokaz koliko je utakmica mogla da bude drugačije je detalj iz 34. minuta kad je Parni valjak mogao da povede, a samo nekoliko sekundi kasnije je ostao sa desetoricom usled naivnog drugog žutog kartona Vukašina Đurđevića (prvi dobio takođe bez razloga 300 sekundi ranije) i tu je optilike bio kraj ravnopravne borbe.

Ako su prošle sedmice crno-beli istrčali na teren kao bend, onda je tokom četvrtka veče Milan Vukotić svirao hit Riblje čorbe: „Ja ratujem sam“. Maltene bez odgovarajuće podrške u manevru, crnogorski reprezentativac se trudio da optereti snažne momke iz Edinburga. Skoro sve što je domaćin stvorio u napadu prolazilo je kroz noge bivšeg kreativca Budućnosti. Trifunović je pucao kao iz topa u golmana Džordana Smita na koncu akcije koju je driblingom Obite maltene u mestu inicirao Vukotić;  iznudio je karton Maligana; bio uporan u defanzivnim zadacima, a i najbolja šansa za tim Srđana Blagojeviće posledica je njegove sposobnosti da prati akciju. Čak je i dobro šutirao, međutim, lopta je na putu ka mreži posle akcije Dembe Seka i Ognjena Ugrešića pogodila Buširija u glavu čime je štoper Hibsa sprečio gol, a samo nekoliko sekundi kasnije kontranapad Škota je okončan prekršajem Vukašina Đurđevića, „vrednog“ isključenja.

Za razliku od Vukotića kome se baš igrao fudbal, većina njegovih saigrača bila je u kontra ritmu. Počev od nesigurnosti golmana Marka Miloševića (nismo navikli takvog da ga gledamo), „ugušenog“ Ugrešića (rivali mu sprečili dotok lopti i uskratili organizaciju napada), nesnalažljivog Seka (promašio veliku priliku i nije mogao da koristi prostor, jer su ga neprestano udvajali, uz smešan pokušaj da iznudi penal), sve do Jovana Miloševića (izbio u kadar u završnici prvog poluvremena kad je tražio jedanaesterac zbog igranja rukom – bilo je – igrača kog je prethodno faulirao).

Od tog ambijenta odudarao je Mario Jurčević. Slovenac je u razmaku od u prvih frtalj sata „omogućio“ Seku da promaši okvir gola, iz slobodnog udarca pogodi Nikolu Simića u čelo, pa to nije ni bila šansa, a i njegov šut su Škoti blokirali. Baš kao što je golman Smit odbio projektil levog beka i početkom nastavka.

Imao je domaćin juriš početkom drugog dela, kad je probao na energiju skoro krcatog stadiona i posle minijatura stručnog štaba (ušao Stefan Milić da igra štopera, izašao Demba Sek, što je značilo da će Trifunović igrati desnom stranom) da uradi nešto više. U takvim okolnostima šansu Jovanu Miloševiću spremio je opet Milan Vukotić, ali kad je Ugrešić skrivio penal nad Kironom Bouijem (možda prestrogo, ali držanje je postojalo) spasa Beograđanima nije bilo.

Doduše, takav scenario nagovešten je od početka. Još kad je Džek Ajredejl pucao pravo u Miloševića, pa kad nesporazum golmana i Đurđevića ilutrovan istrčavanjem novajlije iz kragujevačkog Radničkog umalo nije kaznio lob udarcem O’Hora, ukazala se i velika šansa Kris Kadenu posle centaršuta, kapiten Martin Bojl je izgledao kao Guliver među Liliputancima i dobio dosta vazdušnih duela, Škoti su i u nastavku bombardovali kazneni prostor crno-belih i preko Bouija odavali utisak fizički nadmoćnog tima koji dešavanja na terenu kontroliše iskustvom.

Karakteristikom koju Partizan nema.

KVALIFIKACIJE ZA LIGU KONFERENCIJE (TREĆE KOLO) – PRVI MEČ

PARTIZAN – HIBERNIJAN 0:2 (0:1)
/Bojl 40, 70 pen/

***UŽIVO KLAĐENJE***

Stadion: Partizana.
Gledalaca: 26.342.
Sudija: Filip Faruđa (Malta).

Žuti kartoni: Đurđević, Milić, Roganović (Partizan), Maligan, Hojlet (Hibernijan).

Crveni karton: Vukašin Đurđević (Partizan) u 34. minutu.

PARTIZAN (4-2-3-1): M. Milošević – Roganović, Simić, Đurđević, Jurčević – Dragojević (od 86. Karabeljov), Ugrešić (od 75. B. Kostić) – Sek (od 46. Milić), Vukotić, Trifunović (od 86. Kalulu) – J. Milošević (od 86. A. Kostić).

HIBERNIJAN (3-4-2-1): Smit – O’Hora, Buširi, Iredejl - Kejden, Levit (od 75. Meneh), Maligan (od 46. Kembel), Obita – Bojl (od 75. Hojlet), MekGrat - Bouvi (od 83. Juan).