Da vidimo ko je koliko zaradio: Zvezdi nikad više novca od Lige šampiona – 32.024.000 evra!
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | čet. 30.01.25. | 08:58
Liverpul zamalo prešao „stotku“, Dinamo za skoro 7.500.000 bolji od crveno-belih
O sportskim rezultatima može da se polemiše, uvek će biti neko ko će da kaže da je moglo bolje ili onih koji ističu da je tabela verodostojna. No, kad je reč o ekonomiji, dileme nema: iza Crvene zvezde je najberićetnije učešće u Ligi šampiona otkako je se pojavila u elitnom rangu evropskog fudbala.
Razumljivo, doprineo je tome i novi format, u kome svaki klub ima po dve utakmice više nego ranije u osnovnoj fazi takmičenja, samim tim dodatne prilike da pobedi/zaradi, a kad se crta podvukla, ispostavilo se da nikad pre, ni u prvom mandatu Vladana Milojevića, ni minule sezone sa Barakom Baharom na klupi, crveno-beli nisu ovako napunili klupsku kasu.
Izabrane vesti
Prvak Srbije je samo od učešća u redizajniranoj Ligi šampiona zaradio 32.024.000 evra! Kakav je to napredak vidi se po podatku da je prošle sezone dostigao sumu od oko 26.000.000, a da je 2018, u premijernom učešću inkasirano cirka 18.000.000 evra.
UEFA više daje, tu nema spora, ali isto tako, i Crvena zvezda je ove sezone ostvarila dve pobede, što u prethodnim slučajevima nije uspevala. Kako je u međuvremenu rastao i desetogodišnji koeficijent, tako se slika o njenim finansijama popravljala. Prema završnoj „novčanoj“ tabeli, klub iz Ljutice Bogdana 1a nalazi se na 31. mestu od 36 učesnika. Na onoj „pravoj“, rezultatskoj je dve pozicije bolje plasiran, ali nema dileme da su na stadionu „Rajko Mitić“ zadovoljni i ovim učinkom.
Kako se došlo do tih 32.000.000 evra?
Samo od plasmana u Ligu šampiona, crveno-beli su dobili 18.620.000 evra. To je zagarantovana suma za taman da nisu osvojili nijedan bod. A jesu šest, što im je donelo još 4.200.000 evra (po 2.100.000 za trijumfe nad Štutgartom i Jang Bojsom, uz podsećanje da nerešeni ishodi vrede 700.000 evra). Na osnovu desetogodišnjeg koeficijenta u UEFA takmičenjima stiže još 3.110.000 evra, dok je zarada od marketing pula 3.740.000 evra. Na sve to valja dodati i iznos koji se dodeljuje za konačan plasman, jer ne dobijaju svi isto (prvi najviše, poslednji najmanje), a to je 2.350.000 evra.
Zanimljivo je videti i gde je Crvena zvezda u odnosu na konkurenciju iz okruženja. Na primer, zagrebački Dinamo koji je maltene do poslednjih minuta bio u igri za plasman u nokaut fazu zaradio je ove sezone od UEFA 39.710.000 evra. To je 7.686.000 evra više od prvaka Srbije. Najveće razlika je posledica više osvojenih bodova (Modri su skupili 11, Zvezda šest), što se razumljivi odnosi i na plasman, a i na desetogodišnjem obračunu i u novcu od marketinga hrvatski predstavnik je u prednosti.
Zvezda je iza sebe, prema novcu, ostavila Slovan iz Bratislave, Šturm, prašku Spartu, Đironu i upravo Jang Bojs, baš tom pobedom u Bernu, jer je razlika u odnosu na Švajcarce oko 2.000.000 evra, koliko se i dobija za osvajanje tri boda.
Najviše novca u preliminarnoj fazi inkasirao je Liveprul. To što je izgubio u Ajndhovenu sprečilo ga je da probije magičnu granicu od 100.000.000 evra. Ovako se „zaustavio“ na 99.070.000. Osim Crvenih, samo još jedan klub je nadmašio kotu od 90.000.000 evra, a u pitanju je Inter, dok su Arsenal, Barselona, pa i Atletiko blizu. Zanimljivo je videti da je Lil zaradio skoro kao Pari Sen Žermen, a Aston Vila maltene kao Mančester Siti.
Vredi podsetiti da su je UEFA rešila lepo da nagradi osam prvoplasiranih, pa su tako učesnici osmine finala dobili po 11.000.000 evra. Isti novac očekuje pobednike baraža za mesto među 16 najboljih.
Kasnije, ko bude stigao do četvrtfinala dobiće po 12.500.000 evra, polufinalisti po još 15.000.000, finalisti dodatnih 18.500.000, a pobedniku Lige šampiona, u maju ove godine na Alijanc areni u Minhenu, sleduje još 10.500.000, od čega je 6.500.00 za osvajanje pehara, a preostala 4.000.000, jer će automatski učestvovati u borbi za trofej UEFA Superkupa.
tagovi
Obaveštavaj me
.png_1728031447449.png)
FK Crvena zvezda
.jpg.webp)
