Da, da, to želimo da gledamo: Joška kao Bolta, Stonsa kao Redonda i Real kao šampiona preokreta

Upravo je počela Liga šampiona. Ne, nismo poblesavili, znamo da se lopta zakotrljala sredinom septembra, ali „pravo“ takmičenje kreće tek od eliminacionih borbi. Uvek bilo, uvek biće. Kako god da UEFA menja dizajn. Može da daje privilegije malima, da izmiče stolicu velikima i(li) ih nervira, međutim, realno gledano, koliko vas bi volelo da vidi Šturm iz Graca ili Slovan iz Bratislave u ovoj fazi. Ako hoćete i taj Brest koji je dovde dogurao i svaka mu čast.

Budimo iskreni, zar „prava“ Liga šampiona nije baš obračun Mančester Sitija i Reala, taman jedan morao da ispadne. Neka i ovako rano. Samo su dali argumente zagovornicima Superlige da u budućnosti zatvore ligu kao što su pokušavali, jer koliko god im novac bio primarni motiv, svi zajedno uživamo u – kvalitetu! Ono što su Građani i Los Blankosi prikazali u prvom meču baraža vrednog plasmana u osminu finala je K-L-A-S-A! Bilo je 3:2 za branioca pehara u meču čiju reprizu jedva čekamo.

Po pitanju snage samo pitajte Nejtana Akea ili Erlinga Halanda. Ako ste hteli veštinu imali ste je u liku Kevina de Brujnea iako nije odigrao najbolju utakmicu sezone. Pod uslovom da ste ljubitelj brzine, koliko vam je samo puta Kilijan Embape bežao iz kadra. I taj potcenjeni Rodrigo, kakve je samo mudrolije izvodio. E, to je fudbal kakav želimo. Iz nedelje u nedelju? Može? Dok ne dosadi. Ako dosadi...

Zato što je to kvalitet kakav malo ko osim engleskog i španskog velikana ima. Na kraju krajeva, malo, ali baš malo je fudbalera na svetu koje trener mogu da izmestite sa pozcija (namerno ili nesvesno) i da im omoguće da se osećaju komforno, kao da se ništa pod milim Bogom nije desilo. To kako je Pep Gvardiola sposoban da transformiše igrače, čak i tokom utakmica, postao je znak raspoznavanja katalonskog stručnjaka, međutim, protiv Reala je izgledalo kao da su Džon Stouns i Joško Gvardiol ceo život igrali u manevru.

Stous i jeste pred kraj pretprošle sezone kad je Siti pokorio Stari kontinent – i na tom putu izbacio baš kraljevski klub – pomeren sa štoperskog mesta u vezni red i delovao je berićetno. Sad još bolje. Bio je Rodri umesto Rodrija. U nekim potezima čak i „mekši“ od povređenog Španca. Njegova elegancija podsetila je na Fernanda Redonda, koji je u – eto baš u dresu Reala – bio pojam stila na poziciji zadnjeg veznog. Čista estetika!

Jednaka potezu Gvardiola pre gola Sitija za inicijalno vođstvo. Teško je oceniti šta je u toj akciji više bilo divljenja: pas Džeka Griliša, asistencija Gvardiola ili realizacija Erlinga. Ako su Englez i Norvežanin „samo“ obavljali svoj posao, onda je nekadašnji član Dinama zaslužio „bonus za prekovremeni rad“, jer je poput Juseina Bolta dugim nogama „spržio“ travu prilikom sprinta da uopšte dođe u protvinički kazneni prostor. I desetku žirija za umetnički dojam, jer spustiti loptu grudima pred noge Halanda je nešto što se graniči sa umetnošću. Zažmurite i probajte da zasmislite kako to čine defanzivci Slovana, Šturma ili Bresta. Ma, nema šanse. Njima to ne može ni da padne na pamet. Joško to radi kao od šale.