Četiri jahača apokalipse na San Siru: Milan gori, a Ibra se češlja

Najveći je bio neki drugi Milan u kojem Ibrahimović nije igrao. Na terenu je u dva mandata mnogo značio Milanu, ali u trenuntnoj ulozi Milan je postao njegov i rob nekolicine nikogovića poput direktora Đorđa Furlanija (e, taj prvi odlazi sa stadiona kada ne ide), Džofrija Monkade i naravno Đorđa Kardinalea. Četiri jahača Milanove apokalipse. Gazda Kardinale nema ni prstohvat fudbalskog znanja, Furlani i Monkada nikada nisu igrali fudbal, Zlatan nema potrebno upravljačko iskustvo.

Možete li da zamislite Paola Maldinija, kako u trenucima kada Milan grca u igračkim i rezultatskim problemima, stidu i sramoti, pravi dugometražni foto-sešn za medije i priča kako je Milan "Rock&Roll"? Ni mi. Ovaj Milan svojom bezidejnošću jedino budi Rock&Roll izdanja u timovima koji su preko puta njega. Kao što je bio slučaj sa Bolonjom i Torinom od kojih je Milan doživeo vezane poraze.
“Narativ mora da bude manje o Zlatanu, a više o Milanu. Ne želim da budem više toliko u centru pažnje", rekao je Ibra pre samo dva dana.

"Velikodušni" Ibra je odlučio da deo te silne pažnje koje se nikada ne bi odrekao, ipak udeli Milanu. Malo je zakasnio. Kao i za sve otkako je preuzeo neimenovanu, maglovitu poziciju sive eminencije u klubu, opet mu je tajming katastrofalan. O Milanu je trebalo da misli pre nego što je posrnuli velikan došao u poziciju da ima samo 11 pobeda iz 26 prvenstvenih utakmica, da mu je Liga šampiona neuhvatljiva. A znate šta znači kada klub ne igra Ligu šampiona. Desetine i desetine miliona ispuštenog prihoda, nemogućnost da se nametnete kao ozbiljan igrač u prelaznom roku jer kvalitetni i vrhunski fudbaleri neće u Ligu Evrope.

Jahači apokalipse srljaju iz greške u grešku želeći da iste zamaskiraju dok traže žrtvenog jarca. Izgrešio je Milan u letnjem prelaznom roku, pomislio da gradi novi projekat sa Paulom Fonsekom čiji nas trenerski CV tera da pomislimo da je na San Siru izveden tender na koji se prijavila samo jedna firma i koji ničim nije garantovao da će od Milana napraviti redovnog kandidata za titulu prvaka Italije. A onda je posle 24 utakmice (12 pobeda, šest poraza i šest remija), Fonseka žrtvovan i zamenjen Seržom Konseisaom koji jeste ostavio dubok trag u Portu, ali koji je daleko od garancije uspeha.

Iako je doveo Milan do polufinala kupa Italije, iz pozicije favorita eliminisan je u Ligi šampiona, njegov Milan trokira u Seriji A i nije ništa bolji od svog zemljaka i prethodnika Fonseke. Čak procentualno ima slabiji učinak i osvaja manje bodova (16 utakmica, osam pobeda, tri remija, pet poraza). Ekipa mu igra još manje atraktivno od Fonsekine (nismo mislili da je moguće), a zimus je dobio nekolicinu interesantnih pojačanja poput Santija Himeneza i Žoaa Feliksa. Ono što je Seržo uspeo jeste da da primat zemljaku Feliksu od kojeg beže i saigrači, a da gotovo potpuno marginalizuje ulogu jednog od najboljih igrača ekipe Kristijana Pulišića. Da ne zaboravimo ni da je vrlo brzo po dolasku, zbog verbalno sukoba oterao iz Milana tadašnjeg kapitena i dete kluba Davidea Kalabriju. Baš u Bolonju koja ga je sa Kalabrijom na terenu (ušao u 84. minutu) udaljila od Lige šampiona i približila otkazu... Iako italijanski mediji pišu da ga sigurno neće dobiti pre utakmice sa Lacijem. Ali sinoćno uvođenje za fudbal nespremnog Luke Jovića (od 77. minuta), te propuštanje da se za nokaut fazu Lige šampiona registuje Aleks Himenez, a na listi registrovanih ostane Samjuel Čukvueze kojeg je Milan zimus želeo da proda, pokazuje da Konseisao, iako mu se piše januarski trofej Superkupa Italije, takođe nema naštimovane kordinate puta kojim se kreće i da će mu vek na San Siru biti kratak.

Mogu jahači apokalipse da otpuste i Konseisaa, ali je pitanje kada će Milanovi navijači izaći na ulicu poput Totenhemovih i Čelsijevih, nezadovoljni gazdom koji ne želi da osvaja trofeje. Za Danijela Levija je jasno da mu je ispred klupskih uspeha primarna zarada i Totenhem bez obzira na odsustvo konkurentnosti za trofeje jeste jedan od najbolgatijih i finansijski najstabilnijih premijerligaša, dok u Milanovom slučaju uprava jednostavno nema kompas. Štedi se na leto, pad kad provire prsti iz pocepanih čarapa, troši se na zimu. Nema ideje, nema realizacije, nema nikakvog sistema. Zbog toga Milan ispusti i prepusti Borusiji jeftinog Serhua Girasija (klauzula bila 18.000.000 evra), pa dovede istrošenog i povredama sklonog Alvara Moratu za 13.000.000 evra. A onda pusti Španca u Galatasaraj samo šest meseci kasnije dok Girasi ima prišivenu značku najboljeg strelca Lige šampiona.

Maldini je u Milan dovodio Tea Ernandeza, Rafaela Leaa, Sandra Tonalija, Majka Menjona, Fikaja Tomorija, stubove poslednjeg Skudeta i ljude na kojima je trebalo da se temelji budućnost kluba. Trenutna uprava ima malo koji pravi pogodak na fudbalskom tržištu (izuzeci Tižani Rejnders i Kristijan Pulišić) i dvogodišnje gazdovanje posvetila je rasformiranju i rušenju stabilne baze koju je legendarni defanzivac napravio na San Siru. Tonali je odavno prodat, a preostala četvorka daleko je od nivoa šampionske sezone 2022/23. Teo bi mogao da ode na leto jer ulazi u poslednju godinu ugovora koji uprava ne uspeva da mu produži i daleko je od fudbala koji priliči jednom od najboljih levih bekova planete. Leao tu i tamo iznedri neke bodove za Milan, Menjon je daleko od statusa jednog od najboljih evropskih golmana koji je nekada imao, Tomori je zimus umalo prodat Totenhemu.

I zato putuj Evropo. Ovakav Milan ti nije nije ni potreban. Ne dok je u slobodnom padu, ne dok ga vode ljudi koji ne znaju kako se Milan vodi i voli, kao što to zna Paolo.