Ćavi je od Barselone napravio lidera opozicije

Niko na teritoriji Španije ne igra fudbal kao Barselona. Trenutno. Da, Real je slavio u Vigu, ali tako što su mu svirana tri penala, Atletiko se dve trećine utakmice mučio sa slabašnim Alavesom, Betis jeste dobio Osasunu, mada se to i očekivalo, ali ono što rade Katalonci je spoj takmičarskog i estetskog. Savladali su Sevilju i potvrdili da su u sjajnoj formi. Gde su stali velikim trijumfom u El Klasiku produžili su odmah posle reprezentativne pauze i opet deluju kao tim od imena, ugleda i stila.

Sve zahvaljujući – Ćaviju Ernandezu. Imao je iste (ili slične) fudbalere na raspolaganju Ronald Kuman, nije znao na odgovarajući način da ih upotrebi Ernesto Valverde, međutim, samo kod bivšeg kapitena lopta klizi kao u vreme kad je delio teren sa Andresom Inijestom i Lionelom Mesijem. Barsa više nije na putu oporavka, Barsa se oporavila. Ili, kako je to primerio madridski As, postala lider opozicije. Bez dodirnih tačaka sa ovdašnjom političkom scenom, već kao simbol borbe nad dominantnim protivnikom, izrasla je u jedini sastav sposoban u ovom času da zapreti Realu.

Trijumfom nad Andalužanima klub sa stadiona Nou Kamp se probio na drugo mesto tabele Primere. I dalje zaostaje 12 koraka za izabranicima Karla Ančelotija, ali ima meč manje i pod uslovom da savlada Rajo na Nou Kampu minus će biti jednocifren, na osam kola pre kraja

„Teško je, ali mi smo Barsa i borićemo se do kraja da budemo prvi. Real prolazi kroz težak period, videćemo hoće li se okliznuti“, potajno gaji nadu u preokret Pedri, autor gola kojim je u nedelju veče savladan tim Đulena Lopetegija.

Možda nije realno očekivati pad Kralja, međutim, malo ko se nadao da bi Barsa tako efektno mogla da mu se primakne. Kad je Ćavi došao bila je tek deveta na tabeli, pobedila samo četiri puta na prvih 13 utakmica, bila daleko od mesta koje vodi u Ligu šampiona, zaostajala za Realom 12 koraka na jednakom uzorku utakmica, ali se njeno uzidizanje ne primećuje samo po skoku na tabeli, već i odnosu nad konkurentima.

Kad bi se tabela pravila samo za vreme Ćavijevog angažmana imala bi Barselona deset bodova više od Sevilje, osam od Betisa i šest od Atletika. I sve to sa mečom manje u odnosu na pomenute klubove. Osvojila je ukupno 40 bodova za četiri i po meseca i po tome je bolja od 18 ekipa La Lige. Nije samo od Reala (42). I to je trenutno, jer bi pobedom nad Rajo Valjekanom po tom parametru pretekla Madriđane.

Ćavi (© Reuters)

Barsinih šest pobeda u nizu duluju impresivno. Kako zbog činjenice da niko nema takav učinak u Španiji, tako i zbog utiska sa poslednja dva derbija. Real je savladan u Madridu, a još jedan učesnik Lige šampiona takođe bez primljenog gola, što ukazuje da je Ćavijeva odbrana zategnuta kao struna i da momci koji se na početku nisu činili dovoljno dobri, poput Ronalda Arauha, dejstvuju sve uverljivije. Naravno, uz staru kajlu Danija Alvesa, starosedeoce Đerara Pikea i Đordija Albu. Da Barselona uživa može se zaključiti i na osnovu pobeda nad četvrtfinalistom Lige šampiona (Atletiko, 4:2), finalistom Kupa kralja (Valensija 4:1), tako da muke s početka mandata sad deluju benigno.

Još dva detalja svedoče kako radi Ćavi. Za razliku od Kumana koji je forsirao decu i pogubio se, nekadašnji trener Al Sada talentima daje šansu tako što ih je okružio iskusnim fudbalerima. U takvim okolnostima darovitost Pedrija ili Erika Garsije dolazi do izražaja. Kad su samo deca na terenu (Mingeza, Gavi, Đutgla) onda se osećaju nesigurno. Na sve to, valja podsetiti da je uprava imala sluha za Ćavijeve želje koliko nije za Kumanove, dovela je Ferana Toresa, Adamu Traorea i Pjera Emerika Obamejana i to sad deluje pristojno.

Toliko da u konekciji sa njima čak i otpisani Usman Dembele igra fudbal. Vraća se u odbranu, uklizava, diše za ekipu, asistira. Na poslednjih deset prvenstvenih utakmica čak deset puta. Najbolji je paker La lige posle Karima Benzeme (11). Ćavi je pronašao neku živu i u njegovoj glavi – a to je možda najzahtevnija misija otkako je na klupi – i sad njegov ostanak izgleda sve realnije. Čak su ga i navijači sa tribina stadiona Nou Kamp pozdravili aplauzom. Ko bi rekao...

E, to je Barselona.