Buongiorno Italia: Temelj za skudeto je prodaja fudbalera

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Kako će izgledati lista favorita u trci za skudeto zavisi u najvećoj meri od bravure direktora najvećih italijanskih klubova u prodaji igrača koji nisu u prvom planu ili su izrazili nedosmisleno želju da promene sredinu. Napoli, Inter, Juventus i Milan imaju na transfer listama fudbalere koji vrede oko 650.000.000 evra.

Njima bi trebalo dodati i Atalantu, mada je pozicije Boginje različita imajući u vidu da je klub iz Bergama zasnovao uspehe na trejdingu i neće biti iznenađenje da inkasira u ovom prelaznom roku više od 200.000.000 evra. Već je zaradio 20.000.000 prodajom Ruđerija Atletiko Madridu dok bi između 50.000.000 i 60.000.000 moglo da stignu od Edersona i Lukmana, dodatnih 50.000.000  od Retegija, 35.000.000 od Skalvinija i 25.000.000 od Karnesekija. Kada se podvuče crta Dea bi mogla da zaradi lepotu od 240.000.000 ili čak 250.000.000 evra, ali za razliku od milanskih klubova, Stare dame i Azura neće reinvestirati više od polovina u nova pojačanja.

NAPOLI SE NADA ZARADI OD PREKO 250.000.000 EVRA

Prvak Italije već ima na računima 80.000.000 od prodaje Kvarachelije u januaru PSŽ-u, plus garantovani novac od Lige šampiona. Budući da je gazda kluba De Laurentis obećao vatrometni prelazni rok Antoniju Konteu, 120.000.000 evra od transfera Kvare i 40.000.000 od Lige šampiona nisu dovoljni.

Ključna injekcija bi trebalo da stigne od Viktora Osimena. Raskidna klauzula Nigerijca iznosi 75.000.000 evra. Malo je verovatno da će biti realizovana. Naime, klubovi koji bi želeli da je plate ne interesuju Osimena, a timovi u kojima bi Nigerijac rado igrao nisu spremni da se toliko isprse, jer Viktor traži platu između 12.000.000 i 15.000.000 evra. Jedina olakšica je da Osimen nema ništa protiv da pomenuta plata uključuje bonuse i premije, pod uslovom da su oni realno dostižni.

Osim Osimena, Azuri bi trebalo da napune kasu Raspadorijem (25 miliona), Lindstromom, Engongeom, Zanolijem (svi koštaju po deset miliona), plus Simeone (8), Folorunšo (7), Kažuste (7), Zerbin (6).

Kad se sve sabere dolazimo do budžeta od 270.000.000 do 280.000.000 evra. Naravno, malo je verovatno da će De Laurentis potrošiti sav taj novac na pojačanja, ali 200.000.000 bi trebalo da odu.

Prethodno rečeno objašnjava zašto svi klubovi dižu cenu svojih fudbalera kada na njihova vrata zakuca Napoli. Primer Liverpula as Nunjezom i Udinezaa sa Lukom su prilično poučni.

U svakom slučaju, pored De Brujnea, Konte očekuje još dvojicu spoljnih napadača, jednog centarfora, jednog defanzivca i igrača veznog reda. Ne bilo kojih igrača, već startera, osim napadača koji će biti alternativa za Lukakua.

Ideja je da Napoli odigra zapaženu ulogu u Ligi šampiona i da odbrani titulu. Za takav poduhvat je potrebno barem 16 do 17 fudbalera, tzv. startera.

INTER CILJA 150.000.000 EVRA

Nerazuri su već potrošili 60.000.000 evra za dovođenje Sučića, Bonija i Luisa Enrikea, ali da bi napravili kvalitativni skok i angažovali Edersona i Leonije neophodno je da Pjero Auzilio i Bepe Marota naprave malo čudo sa prodajom fudbalera Intera.

Damfis je vrlo blizu izlaznih vrata Nerazura i nije isključeno da u sledećih sedam dana – raskidna klauzula ističe 15. jula – Mančester Siti ili Barselona plate 25 miliona evra i odvedu Holanđanina. U slučaju da se to dogodi, Inter već ima Luisa Enrikea, ali nije isključeno da iskoristi zaoštravanje odnosa između Dodoa i Fjorentine.

Osim Damfirsa, na listi igrača za prodaju su Čalhanoglu, Bisek, Aslani, Bjukenan, Aleksandar Stanković, Sebastijano Espozito. Na tržištu najviše vredi nemački reprezentativac. Nekoliko klubova u Premijer ligi je zainteresovano za Biseka i cena od 35-40 miliona evra nije nedostižna na Ostrvu. Inter vrednuje Čalhanoglua 30 miliona, ali je malo verovatno da će uspeti da izboksuje tu cenu, pre svega jer Turčin ima platu koja sa bonusima stiže do 6.000.000 evra.

Bjukenan i Aslani bi mogli da odu za 15-ak miliona dok S. Espozito i A. Stanković, relativno lako mogu da se udome za deset miliona. A tu je i Taremi do koga bi moglo da stigne par miliona. Dodatni izvor prihoda, pogotovo ako uđe u završnu fazu operacija Ederson, mogao bi da bude Davide Fratezi. Italijanski reprezentativac je procenjen na oko 40 miliona.

Ako bi Auzilio i Marota realizovali pomenute transfere mogli bi da autofinansiraju kupovine Leonija i Edersona. Drugi par rukavica je pitanje da li je oportunu rizikovati 80-90 miliona za dvojicu igrača od kojih je jedan tinejdžer, a drugi dolazi iz Atalante. Podsetimo, dobar deo igrača koji je Atalanta prodala za mnogo novca nisu ni izbliza opravdali investicije i očekivanja, počev od poslednjih Kopmejnersa i Hojlunda. I sam Inter se dva puta opekao sa Atalantinim fudbalerima: Galjardinijem i Gosensom.

JUVENTUSOV MRTVI KAPITAL IZNOSI BLIZU 200.000.000 EVRA

Niko Gonsales iz Juventusa (Reuters)

Juventus se nalazi u veoma nezavidnoj situaciji, jer mora da se oslobodi igrača koji nisu u prvom planu za budućnost kluba, a pritom imaju visoke plate i plaćeni su papreno.

Generalni direktor Komoli je dobio pohvale za dovođenje Džonatana Dejvida ili Davida (u zavisnosti da li primenjujemo englesku ili francusku verziju izgovra njegovog prezimena, rođen je u Njujorku ali je poreklom sa Haitija gde se govori kreolski jezik čija je baza francuski), ali je pravi ispit za njega prodaje ili udomljavanja 15-orice fudbalera Juventusa.

U pomenutoj grupi najzvučnije ime je Dušana Vlahovića, a iza njega su Niko Gonzales, Daglas Luiz, Keli, Vea, Kostić, Mbangula, Đalo, Artur, Perin i Milik.

Vlahović je najveći problem, jer od 1. jula njegova mesečna plata u Juveu je 1.000.000 evra. Zato je za Bjankonere prioritet da što pre reše pitanje srpskog centarfora. Juve želi da proda Vlahovića za 30 miliona evra kako bi ostvario i malu „plusvalencu“. U svakom slučaju Bjankoneri, ako žele da izbegnu „minusvalencu“ ne smeju da prodaju za manje od 20 miliona Dušana.

Dve stvari ne idu u prilog Juveu. Prelazni rok traje do kraja avgusta, što znači da klubovi kojima bi Vlahović dobrodošao imaju interes da čekaju do kraja, jer bi tako uštedeli dve mesečne plate Vlahovića, to jest malo više od 3.500.000 evra (bruto iznos dve plate). Drugi motiv je što Vlahoviću ističe ugovor sledećeg leta.

Sve zavisi do Dušana: da li je spreman da rizikuje da provede celu sezonu na klupi ili tribinama inkasirajući svaki mesec 1.000.000 evra ili da pristane na manju platu (u Milanu više od 8.000.000 po sezoni ne može da dobije), ali da ima ulogu protagoniste.

Niko Gonsales i Daglas Luiz su velika razočerenja. Juve ih je skupo platio prošlog leta i sada bi bio zadovoljan da ih udomi za niže cifre odnosno za 25 i 35 miliona, to jest da izbegnu „minusavalencu“. Južnoamerikancima valja dodati i Kelija i Veu za koje važi ista priča.

Od količine novca koju Stara dama bude upela da izvuče od prodaje promašenih ili neuspelih investicija zavisi u dobroj meri kvalitet i kvantitet pojačanja. Pre dva meseca se pričalo o Tonaliju i Osimenu, kao gotovim poslovima, danas su samo u domenu teorije i snova.

MILANOVA FARAONSKI BUDŽET OD 270.000.000 EVRA

Rosoneri su već inkasirali blizu sto miliona evra od prodaje fudbalera, prvensteno zbog transfera Rajndersa u Siti i otkupa Kalulua od strane Juventusa. To je samo trećina sume koju bi Milan mogao da inkasira do kraja prelaznog roka.

Teo Ernandez je veoma blizu selidbe u Rijad u redove Al Hilala. Od njegovog transfera bi trebalo da stigne oko 30 miliona. Više manje ista suma novca bi trebalo da bude inkasirana do prodaj Tšau dok se planira zarada od tridesetak miliona od prodaje trojke Adli (8), Pobega (10) i Benaser (12). Musa i Čukvueze koštaju između 20 i 25 miliona evra, a desetak miliona će ući od prodaje Okafora i eventualno od Emersona Rojala. Ne bi trebalo zaboraviti ni novac od prodaje Kolomba, Morate i Teračana.

Drugim rečima, Igli Tare je kovač vlastite sreće. U Laciju za 14 godina nije mogao da raspolaže sa budžetom koji će imati ovog leta pod uslovom da odradi dobar posao na „izlazu“. Dodatni stimulans za novog sportskog direktora je data reč vlasnika kluba Džerija Kardinalea i generalnog direktora Đorđa Furlanija da će moći da potroši na pojačanja sve što zaradi od „rasprodaje“ viškova.

KO BOLJE PRODA OSVAJA SKUDETO?

Od kvaliteta prodaje igrača na raspolaganju direktno zavisi kako će se kreirati lista kandidata za osvajanje šampionske titule. U ovom trneutku Napoli i Milan se nalaze u povljnijoj poziciji od Intera i Juventusa, ali sve može da se promeni sa par okolnosti, srećnih ili izazvanih.

Napoli ima ambiciju da otvori ciklus i to je kvalitativna razlika u odnosu na pre dve godine kada je De Laurentis samozaljubivo mislio da svaki trener može da osvoji trofeje sa timom Napolija. Eto zašto je insistirao na ostanku Kontea i obećao mu sve što je tražio.

Milan je veoma dobro krenuo u restauraciju tima i čini se da su Alegri i Tare odmah ušli u sintoniju, a da su Furlani i Kardinale shvatili da je sportski deo vođenja kluba bolje prepustiti ljudima od zanata.

Inter zavisi mnogo od toga kako će se završiti priča sa Čalhanogluom, Damfrisom, Bisekom i eventualno Fratezijem. Ako dobije te bitke, odnosno unovči dobro te četiri poslovne operacije, moći će da se „opkladi“ na Edersona i Leonija. Reč je o dve opklade koje sa italijanskim blokom, plus Lautaro Martinenz i pridošlicama Sučićem, Bonijem i Luisom Enrikeom mogu učine bezbolnim generacijsku tranziciju u Apijano Đentileu.

Juve je u najtežoj poziciji. Biće pravo čudo prodati po minimalno prihvatljivim cenamam igrače potpu Vlahovića, Nika Gonzalesa, Luiza i druge i samim tim imati mogućnost da se kompletira roster na raspolaganju Tudora.