Buongiorno Italia: Pet timova u trci za skudeto, Atalanta i Inter prvi favoriti

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Pobeda Lacija u Napulju je zakucala tri fotografije o Seriji A: pet kandidata za skudeto, Atalanta je zrela za veliki skok i Milan i Juventus ozbiljno rizikuju da se nađu među učesnicima sledeće Lige šampiona.

Na prvoj fotogrfaiji se vidi pet kandidata za skudeto u ovoj sezoni. Atalanta i Inter su favorite, Napoli ostaje u trci jer do kraja sezone ima samo 23 meča da odigra dok će njegovi rivali odigrati verovatno između 30 i čak 38 u zavisnosti od napredovanja u kup takmičenjima. Ne radi se zanemarljivom detalju, naprotiv. Lacio i Fjorentina su dokazali da nisu prolazni uljezi i da imaju štofa da ostanu do kraja u trci za šampionsku titulu.

Drugi polaroid zaslužuje Atalanta. Prvi put u svojoj istoriji Boginja je na prvom mestu na tabeli nakon 15 kola. Istina, to prvo mesto bi virtuelno moglo da bude podeljeno sa Interom ili Fjorentinom, budući da dva tima tek treba da nadonknade prekinuti meč zbog sčanog udara Edoarda Bovea. U svakom slučaju, u poslednje dve nedelje Atalanta je demonstrirala da je napravila još jedan važan korak ka sazrevanju neophodnom za osvajanje titule prvaka Italije: naučila je da pobeđuje i kada ne igra „trista na sat“, to jest da bude strpljiva i da dobija utakmice i kada ne briljira. Ispiti protiv Rome i Milana su bili neka vrsta maturskih radova. Takođe, Dea se potvrdila kao fabrika talenata i fantastična radionica za „prepravku“ i „lansiranje“ posrnulih taleanata, poslednji u nizu Šarl de Ketalar a u dolasku je i Nikolo Zaniolo.

Treća slika je fotografija upozorenja Juventusu i Milanu. Dva velikana ne samo da rizikuju da ispadnu iz trke za skudeto, već i iz borbe za mesto u Ligi šampiona, pogotovo ako Italija ne bude imala pet mesta u sledećem izdanju (mada su prisutni svi preduslovi da Italijani opet imaju dodatnog predstavnika u LŠ). Juventus zaostaje za petim mestom četiri boda, Milan čak devet (istina sa utakmicom manje, ali nije rečeno da su tri boda protiv Bolonje na Dal‘Ari gotova stvar). Dakle, ako se bjankoneri i rosoneri ne probude brzo, voz za Ligu šampiona bi mogao da postane nedostižan.

DA LI JE NAPOLI PRECENJEN?

(©Reuters)

Snobovski odnos Napolija prema Kupu Italije i način na koji je izgubio od Lacija oba meča u prethodnoj nedelji, nameću pitanje: da li smo precenili Napoli, odnosno da li od Antonija Kontea nismo videli pravu vrednost azura?

Igrači Lacija su juče dobili gotovo sve pojedinačne duele na meču sa Napolijem. Hila je stavio u džep Lukaku, Marušić je limitirao Kvaracheliju, Genduzi je poništio Mektominija, Dija je gotovo paralisao Lobotku, a Tavareš je naterao Politana da bude više bek nego krilo. Na kraju su Noslin i Isaksen spakovali gol za više nego zasluženu pobedu rimskog kluba.

Konte je u svim klubovima gde je radio nailazio na velike probleme protiv dobro organizovanih timova koji praktikuju agresivnu odbranu i brzu tranziciju. Poraz od Atalante i Lacija na „Maradoni“ su rezultat iste matrice samo što su Bergamaski bili ubojitiji i nemilosrdniji, između ostalog i zato što imaju kvalitetnije i maštovitije fudbalere.

Napoli je predvidiv. Protivnički treneri su dobro upoznali Kvaracheliju i sve više njih uspeva da pronađe rešenje za njega. Lukaku je uvek imao problem protiv bunkera protivničkih timova a godine prolaze i njegova brzina i robusna građa dolaze manje do izražaja. Politano je prosečan igrač sa zvezdanim epizodama s vremena na vreme. Lobotka gubi lucidnost kada mora da se nosi sa markaturom, Angisa nije u formi. Mektomini je jedna od retkih svetlih tačaka i pored toga što je juče Gvenduzi izašao kao pobednik iz međusobnog duela. Odbrana je najbolji deo tima i to se vidi u razlici između primljenih i datih golova.

Azuri ne postižu samo malo golova već kreiraju malo prilika. Takođe, Konte je bio prilično miljenih srećne zvezde u ovom šampionatu. Pobede protiv Parme i Empolija su pokloni sreće i sudijskih grešaka. Protiv Juventusa i Intera je igrao da ne izgubi i uspeo je u tome. Praktično jedina dva meča na kojima je Napoli pobedio „kako Bog zapoveda“ su bili protiv Bolonje i Milana.

Ako nešto ne promeni, Konte i Napoli će se naći u velikim neprilikama i pored toga što će imati privilegiju da spremaju do kraja sezone gotovo svaki meč sedam dana.

ROMA SE PROBUDILA

(©Reuters)

Pobeda Rome nad Lečeom je otvorila vrata za niz od tri pobede Rome u prvenstvu (Leče, Komo, Parma) pre teških okršaja sa Milanom i Lacijom, ali je otvorila i nekoliko pitanja. Prvo je vezano za paradoks da su đalorosi igrajući bez centarfora kreirali najviše prilika i dali najveći broj golova na jednoj utakmici u ovoj sezoni. Jedno od tumačenja te kontradiktornosti insistira na tome da je Roma sa Dovbikom u poslednje vreme igrala sa desetoricom igrača budući da je Ukrajinac bio kao neka vrsta stranog tela.

Ranijeri je uspeo revitalizuje Humelsa, Paredesa, Dibalu, El Šaravija… ali da bi mogao da bude zadovoljan svojim radom mora da vrati u pogon kapitena Pelegrinija i Dovbika. Lorenco je posle Dibale jedini igrač sa prefinjenim stopalima u veznoj liniji i napadu Rome, a Dovbik je jedini centarfor. Njihovo „oživljavanje“ je neophodno ne toliko za ambicije Rome u prvenstvu, jer tu ne može mnogo da se popravi, koliko za Ligu Evrope i Kup Italije, dva padobrana koji mogu da spasu sezonu Rome.

Puno se piše i pričao o nastupu Sauda Abdulhamida. U Rimu je javna tajna da on nije došao u Trigoriju zbog svojih fudbalskih kvaliteta, odnosno njegov transfer je bio deo šireg dogovora Rome sa saudijskim partnerima. Abdulhamid je protiv Lečea dobio priliku jer se povredio Čelik. Ono što se videlo, i pored asistencije za gol Pizilija, jasno ukazuje da on nije igrač za Seriju A. Abdulhamid sem trčanja i brzine nema druge rekvizite a u fudbalu nije dovoljna brzina da bi se igralo u ozbiljnim ligama, Usain Bolt zna nešto o tome.