Buongiorno Italia: Inzagi neće duplu, već trostruku krunu

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Simone Inzagi podiže ulog: neće dva trofeja, nego tri, pardon četiri! Nisu dovoljni skudeto i Liga šampiona, Inter želi i Kup Italije i prvi Mundijal za klubove.

Ko nije gledao video zapis nakon meča Fajenord – Inter, i bazira se samo na citiranju izjave Inzagija, mogao bi da pomisli da se trener Intera okuražio do te mere da je postao uobražen i nadmen. U suštini, Inzagijev odgovor da Inter cilja „tripletu“ bio je više reakcija na novinarsko pitanje da li Nerezuri idu na duplu krunu, nego što je objava, urbi et orbi, ciljeva u ovoj sezoni.

Šef stručnog štaba i pored nagomilanog iskustva - gotovo deset godina je na klupi u Seriji A i evropskim kup takmičenjima sa Lacijom i Interom - ne podnosi kritike na svoj račun, pogotovo one koje smatra upadljivo neopravdanim.

U Milanu, i ne samo Milanu, Inzagi se krivi da je ispustio dva skudeta i pored toga što je imao, navodno, najjače timove u Seriji A. Taj narativ je isplivao na površinu sa zahuktavanjem trke za titulu prvaka u ovoj sezoni, u stilu „nema dva bez tri“, odnosno najave da bi Inter mogao da ostane bez skudeta.

Po pravilu, Inzagijevi timovi, sa malobrojnim izuzecima, ulaze u krizu ili koče u januaru i/ili februaru, tako je bilo i ove godine. Sada smo ušli u mart i pored toga što je Inter na poslednjih pet mečeva u Seriji A osvojio samo sedam bodova, nalazi se i dalje na čelu tabele.

Inzagiju se nisu svidele pojedine analize u italijanskim medijima, kao ni opservacije bivših fudbalera i trenera koji podvlače da Inter ima najbolji i najkompletniji roster i da je morao da akumulira veću bodovnu prednost pred završnicu sezone u kojoje će Nerazuri igrati bez prestanka. To se videlo i kroz Simoneovu opasku da je Inter na optuženičkoj klupi svaki drugi dan.

Moglo bi se reći da je kormilar šampiona Italije u sredu veče bio veoma zadovoljan i da mu je pao kamen sa srca posle veoma intenzivna četiri dana u kojima je Inter igrao protiv Napolija i Fajenorda: u subotu veoma važan meč za skudeto i sačuvao je prvo mesto, a u sredu je kaparisao prolaz u četvrtfinale Liga šampiona što je minimalni cilj Intera u ovoj sezoni. Mala digresija, sa otvorenim putem među osam najboljih, Inter je već, samo od premija u Ligi šampiona, probio zid od 100 miliona evra. U prevodu, i ovog leta Nerazuri neće morati da prodaju jedan od svojih bisera da bi sredili poslovne knjige u skladu sa finansijskim fer-plejom UEFA.

Uz komplimente Interu, jedinom italijanskom timu i dalje angažovanom na sva tri moguća fronta, trebalo bi podvući par stvari. Nerazuri u poslednja dva meseca se drže na vrhu zahvaljujući, pre svih, četvorici fudbalera: Bastoniju, Bareli, Dumfrisu i Lautaru.

Bastoni je u Roterdamu pokazao da čak može da igra, kada je neophodno, u ulozi petog spoljnjeg, Barela je motor i duša Intera, Dumfris se pretvorio u strelu po desnom boku, Lautaro sve više opravdava nadimak „Bik“ (Toro). Ne zatrese mrežu na svakoj utakmici, ali na uvek ostavi srce na terenu.

Da bi Inter kompletirao sezonu u velikom stilu neophodan je preporod Hakana Čalhanoglua i pronalaženje snage Henrika Mhitarjana za „last dance“, napunio je 36 godina u januaru, pre nego što se pozdravi sa Interom sledećeg leta. Njima bi trebalo dodati i Federika Dimarka. Inzagijeva igra se previše bazira na spoljnim veznim fudbalerima da bi bez posladica moglo da prođe odsustvo najboljeg Dimarka.

Markus Tiram je postigao gol posle mesec i po dana. Štaviše, u 2025. godini zatresao je mrežu samo dva puta, sinoć i protiv Empolija 19. januara. Pad forme Tirama je koincidirao sa povredom. Protiv Napolija i Fajenorda Francuz je igrao bukvalno s jednom nogom. Zglob mu još pravi probleme i igra trpeći bol. Inzagi bi želeo da mu da potrebno vreme da ozdravi kako treba, ali Tiram ne želi da propusti nijedan meč a Taremi, Arnautović i Korea ni sa dve noge nisu validna alternativa Tiramu sa jednom.

Takođe, Pjotr Zjelinski i posebno Davide Fratezi moraju da odgovore bolje kada su pozvani da preuzmu odgovornost na terenu. Činjenica da se sada utakmice igraju sa 16 fudbalera je koliko banalna toliko i istinita. Drugim rečima, interes tima dok traje sezona je ispred ličnih, a kada se završi fudbalska godina, svode se računi, uključujući i lične.

U borbi za skudeto Inter mora da popravi koncentraciju u završnici mečeva i da smanji broj dozvoljenih šansi protivničkim timovima kao i čvrstinu odbrane. U Ligi šampiona Inter je na devet utakmica primio samo jedan gol, zbog čega je prozvan „bunker Evrope“ ili „tvrđava Evrope“ dok je u Seriji A kapitulirao čak 25 puta na 27 mečeva.

MOTIN PRVI JUVE KAO KONTEOV ILI SKORO

Star sport

Ko bi rekao, bez „guglanja“, da je Tijago Mota osvojio gotovo isti broj bodova kao Antonio Konte u sezoni 2011/12 kada je počela devetogodišnja vladavina Bjankonera u drugoj deceniji 21. veka. Motin Juventus, posle 27 kola, ima 52 boda, Konteov je bio 53 i na kraju je osvojio skudeto.

Naravno, zadatak Mote u ovom šampionatu je teži, jer je konkurencija jača i veća. Za razliku od Kontea koji je imao kao protivnika samo Milan Maksa Alegrija i zaostatak od četiri boda, aktuelni trener Stare dame ima Inter, Napoli i Atalantu ispred sebe sa kašnjenjem od šest, pet i tri boda.

Takođe, Mota je sa pet vezanih pobeda u šampionatu osvojio više bodova i od Alegrija u prvoj povratničkoj sezoni (Maks je imao na računu 50 posle 27 kola). I pored brojeva koji oslikavaju sezonu Bjankonera u manje tamnim bojama nego što je generalni utisak, glavni problem Mote je što nije uspeo da utka novi identitet Juveu, novu fizionomiju, nove geometrije igre, da ne govorimo o lepršavosti i dopadljivosti koja je često spočitavana Alegriju. Bivši trener Juventusa je oba puta otpušten iz Kontinase zbog igre, a ne zbog rezultata.

U svakom slučaju u sledeća dva kola, protiv Atalante i Fjorentine, će se bolje dokučiti da li se radi o „fatamorgani“ ili je Juve zaisa u trci za skudeto. Zadatak neće biti lak, jer Atalanta mnogo bolje igra na gostovanjima nego kod kuće. Jedine poraze van Bergama u prvenstvu je zabeležila protiv Torina i Intera na startu sezone, posle njih samo pobede i poneki remi. Na drugoj strani Fjorentina je na Frankiju u ovom prvenstvu već uzela skalp Interu, Milanu, Laciju i Romi.

ITALIJANI I DALJE VERUJU U PETI TIM U LIGI ŠAMPIONA

Šanse su male, ali Italijani veruju i dalje da bi mogli da stignu do petog predstavnika u Ligi šampiona za sledeću sezonu. Inter u LŠ, Lacio u Ligi Evrope i Fjorentina u Ligi konferecija se nalaze na manje zahtevnom delu kostura takmičenja. Lacio i Fjorentina imaju otvoren put do polufinala dok će Inter imati vatreni duel sa Bajernom. Roma ima težeg protivnika u osmini finala nego potencijalnog u četvrtfinalu (Fenerbahče ili Glazgov Rendžers).

Ključni dvoboj za održavanje nade Italijana je Roma – Atletik Bilbao. U tom direktnom okršaju se odlučuje koja će zemlja, pored Engleske imati pet predstavnika u LŠ preko nacionalnih prvenstava. Osim prolaza Đalorosih u četvrtfinale Lige Evrope na štetu tima braće Vilijams Italijanima bi bila potrebna i pomoć Mančester junajteda koji ukršta koplja sa Real Sosijedadom. Ako Englezi izbace tim iz Baskije, trka Španaca i Italijana postaje krajnje neizvesna.

Klaudio Ranijeri nije prošao 20 godina osminu finala u evropskim takmičenjima. Poslednji put mu je to pošlo za rukom sa Čelsijem 2004. godine kada ga je zaustavio Monako Didijea Dešana.

Roma dočekuje meč sa gotovo kompletnim timom, nedostaje samo Paredes zbog kartona. Najviše se očekuje od Paula Dibale i oporavljenog Artjoma Dovbika. Oko sastava Rimljana postoje dve dileme, u odbrani između Čelika i Humelsa ili Renša i u napadu između Pelegrinija i El Šaravija. Naime, realna je mogućnost da El Šaravi igra na desnom boku u veznoj liniji a da Salemekers bude podrška Dibali iza leđa Dovbika. Sve je jače uverenje da Pelegrini i Dibala nisu komplementarni i da zbog toga kapiten Rome, kizmeđu ostalog, pruža slabije partije.

Lacio se pre devet godina opekao sa Spartom iz Praga u osmini finala Lige Evrope i ne želi da napravi istu grešku sa drugim češkim klubom, Viktorijom. Marko Baroni prvi put vodi jedan tim u nokaut fazi evropskog takmičenja i tako treba interpretirati njegovu gotovo ratničku najavu večerašnjeg duela: „Igraćemo kao da ne postoji sutra“.

Nebeskoplavi su došli u Češku bez kapitena Zakanjija i Kasteljanosa i Dele Baširua koji su još od ranije povređeni. Nisu doputovali ni Luka Pelegrini i novo pojačanje Reda Belajan jer nisu stavljeni na UEFA listu, tako da će Baroni imati samo pet rezervi pored dvojice golmana: Vesina, Čaunu, Patrika, Lacarija i Marušića. Dobra vest za Baronija je da se Marušić oporavio i da se kondicija Vesina vidno popravlja.

Prema najavama, kormilar Lacija se opredelio za Noslina kao špica i Pedra kao zamenu za Zakanjija. Takođe, trebalo bi da na golu bude potvrđen Provedel posle uverljive partije protiv Milana.