Buongiorno Italia: Inzagi, imamo problem?

(Od dopisnika MOZZART Sporta)

Inter je primio osam od 16 golova u poslednjih deset minuta utakimica ove sezone. Podatak nad kojim bi Simone Inzagi morao da se zamisli. Pozicije na tabelama u Seriji A i Ligi šampiona deluju umirujuće i pomenuta činjenica ne izgleda tako dramatično, međutim, kada se pomenutim primljenim golovima dodaju stopostotne šanse u sudijskoj nadoknadi vremena koje su imali Roma, Napoli i Venecija dolazimo do zaključka da Inter deli samo tanka nit od tabele koja bi bila uznemirujuća.

Nerazuri ne uspevaju često da zatvore partite i dozvoljavaju previše protivnicima u završnici meča: Đenova, Monca, Milan, Juventus i Bajer su profitirali, Udineze, Torino i Parma, nisu jer su Nerazuri imali prednost od dva gola.

U prošloj sezoni Interova odbrana nije samo primala malo golova nego je dozvoljavala i malo udaraca na gol Zomera i posledično manje šansi. Pukotine u srednjoj i poslednjoj liniji šampiona Italije su se videle od početka priprema za novu sezonu. Prošlo je četiri meseca, a Inzagi nije pronašao formulu da reši taj problem.

Inter zasad nije platio skupu cenu, jer je u odličnoj poziciji da završi turnirski deo Lige šampiona među osam najboljih, a virtuelno je (ako pobedi Fjorentinu) i na prvom mestu tabele zajedno sa Atalantom. Bilo bi pogrešno potceniti evidentnu slabost.

Istini za volju, čini se, da je Inter ušao u meč sa Bajerom više misleći na Lacio nego na Ligu šampiona budući da u poslednja dva kola igra u Pragu protiv skromne Sparte i na San Siru protiv Monaka.

Slušajući Inzagija i igrače posle meča upadljiva je bila njihova mirnoća. Ni traga od uobičajene razjarenosti tima koji izgubi u poslednjem minutu utakmice. Još jedna indikacija da je italijanski prvak došao u Leverkuzen bez velikih ambicija. Prvi put u ovoj sezoni Inter je zatvorio meč bez upućenog udarca u okvir gola.

Raspoloženje je više pokvario kvar aviona zbog kojeg su Nerazuri morali da prespavaju u Leverkuzenu nego poraz od Bajera i to je više nego indikativno.

NAPOLI BEZ KVARACHELIJE

Napoli nije izgubio samo prvo mesto u Seriji A u nedelju veče već i Hviču Kvaracheliju. Gruzinse požalio na bol u kolenu budući da je pretrpeo nekoliko startovao do Adama Marušića od kojih je jedan bio koban. Specijalistički pregled je ukazao da Hviča ima blagu povredu ligamenata.

Imajući u vidu da su radi o vrlo senzibilnom delu kolena kod svakog fudbalera, i pored toga što je konstatovana povreda niskog nivoa, lekari su savetovali oprez i poštedu Gruzinu od mečeva do kraja godine kada će biti ponovljeni detaljni pregledi. U prevodu, bolje je sprečiti nego lečiti. Ako bi se Hviča, pre predviđenog, vratio na teren, rizik od ozbiljne povrede bi bio veoma izražen.

Dakle, Antonio Konte je izgubio Kvaracheliju do kraja godine, odnosno neće moći da računa na njega protiv Udinezea, Đenove i najverovatnije Venecije, a posle će se videti. Kvara je u ovoj sezoni postigao pet golova, ali je u poslednjih nedelja bio u padu formu što je i jedan od razloga pada efikasnosti Napolija.

Prisustvo Kvarachelije nije neophodno da bi se pobedili Udineze, Đenova i Venecija i zato će biti zanimljivo kako će Konte zameniti Kvaru. Postoje dve solucije: prva je da na mestu Hviče igra Neres i da sve ostalo ostane isto, a druga je da Konte promeni formacijsku postavku i da ubaci u tim igrača koji bi mogao da igra bliže Lukaku u ulozi drugog špica ili ofanzivnog pleja.

U međuvremenu u Napulju se raširila priča da bi PSŽ mogao da poklekne i da stavi na sto 75.000.000 evra za Napoli plus par miliona za Galatasaraj na ime obeštećenja za prekid pozajmice Viktora Osimena.

SULE KAO ITURBE

Iturbe (© Reuters)

Sećate li se Huana Iturbea? Argentinac sa pasošem Paragvaja došao je u Romu iz Verone kao „novi Mesi“. Sezona u dresu tima iz Veneta je lansirala u orbitu Iturbea. Celo leto su se oko njega otimali Juventus i Roma i na kraju je, kao pobednik, izašao Valter Sabatini, tada sportski direktor Đalorosih. Danas sam Sabatini smatra kao jedan od najvećih promašaja u karijeri upravo Iturbea.

Iturbe u Romi je bio kao riba na suvom. Posle samo nekoliko meseci svima je bilo jasno da je, do tada, najskuplje pojačanje novih američkih vlasnika veliki flop. Sve što je Iturbeu polazilo za nogom u Veroni u Rominom dresu je bilo komplikovano ili je izlazilo napolje kao trapavo.

Čini se da ista sudbina pogađa Matijasa Sulea. Mladi Argentinac je odigrao odličnu sezonu, ili bolje rečeno polusezonu u redovima Frozinonea, što mu je bilo dovoljno da postane jedna od zvezda prelaznog roka.

Daniele De Rosi je bio veoma zagrejan za Sulea jer po prvobitnim zamislima Dibala je trebalo da ode u Saudijsku Arabiju i Sule je bio viđen kao perjanica nove Rome koja je trebalo da igra u formaciji 4-3-3. De Rosi je čitavo leto insistirao da mu dovedu krilne napadače, sposobne da predriblaju ili preskoče protivničke igrače i da stvore višak u ofanzivnoj fazi. Sule se činio kao idealno rešenje.

Istini za volju bilo je i onih koji su vrteli glavom, podsećajući na slučaj Iturbea, kao i na podatak da je Sule postigao samo jedan gol iz igre u drugom delu prethodne sezone. Indikativno je da se prethodnih dana pisalo o svim igračima koje bi Klaudio Ranijeri trebao da revitalizuje ili da im pronađe pravu poziciju u timu osim o Suleu, to jest najmanje se debatovalo o Suleu.

Motivi su jednostavni, Dibala i Sule ne mogu da igraju zajedno zbog pitanja ravnoteže u formacijskoj postavci, i sve dok je Paulo zdrav Ranijeri će se teško odreći njegovih uslova.

Postoji još jedan interesantan detalj. Dibali nedostaje devet utakmica (mora da odigra 45 ili više minuta na meču da bi važio za klauzulu) da bi mu ugovor sa Romom bio automatski produžen. Ako bi Roma stigla do finala Kupa Italije ili polufinala Lige Evrope, broj odigranih mečeva za produžetak ugovora bi skočio na 16. Dakle, Dibala je u nekoj vrsti konflikta interesa: što Roma dalje napreduje u kup takmičenjima to će njemu trebati više utakmica da obezbedi boravak u Rimu do 2026. godine sa platom blizu 9.000.000 evra.