©AFP
©AFP

Brazilske jecaju zvezde: Od Tanga smrti do hektolitara Kaipirinje za sedam kora zidarskog sendviča

Vreme čitanja: 5min | ned. 01.12.24. | 11:17

Stotine hiljada navijača Botafoga na ulicama Rio De Žaneira, u južnoameričkoj metropoli odvija se proslava o kakvoj u drugim delovima sveta mogu samo da sanjaju

Srce je slutilo da će svemu doći kraj, gasio se plamen bele zvezde, činilo se da će jedna od devet velikih institucija brazilskog fudbala odigrati "Tango smrti" i otići u večnu tminu, a onda je upliv američkog novca spasao klub i u roku od četiri godine uzdigao ga do najviše tačke u istoriji. Osvojio je Botafogo sinoć trofej u Kopa Libertadoresu trijumfom protiv Atletika Mineira (3:1), a na ulicama Rio de Žaneira odvija se ekstaza kakva je u svetu moguća samo posle finalnih utakmica Libertadoresa, Sudamerikane, Kopa Amerike ili Svetskog prvenstva (ako ga osvoji južnoamerička selekcija).

Više od 50.000 gledalaca posmatralo je najveću bitku u istoriji kluba putem video-bima postavljenog na Olimpijskom stadionu Nilton Santos, a po završetku utakmice slavlje se prenelo i na ulice Rio de Žaneira. O kakvoj se sportskoj sredini radi dovoljno pokazuje činjenica da je Botafogo četvrti klub po brojnosti navijača u gradu, ali s brojkom koja se meri stotinama hiljadama. Suze radosnice i jecaji žena, dece, baba, deda, svih starosnih i socijalnih grupa, svi su plakali od neverice kada je Žunior Santos u šestom minutu nadoknade dao gol za 3:1 i označio najradosniji momenat u istoriji kluba. Ispijaće hektolitre Kaipirinje navijači Botafoga u čast svojih ljubimaca, a među njima i pojedinih momaka s neverovatnim životnim pričama. Jedna od senzacionalnih, upravo je životna sudbina strelca poslednjeg gola u sezoni Libertadoresa.

Izabrane vesti


Ophrvale su emocije 30-godišnjeg desnokrilnog napadača Žuniora Santosa, kroz suze je govorio.

"Sanjao sam da budem fudbaler, ali stvarno predugo nije išle onako kako sam očekivao. Potičem iz izuzetno skromne porodice, izgubio sam majku u osmoj godini, kao dete bio sam pomoćni radnik na gradilištu, kao nešto stariji postao zidar i radio ceo dan za jedan sendvič. Sve mi to sad prolazi kroz glavu. Kada si sa sela, profesionalni fudbal ti je nešto daleko, nešto što o gledaš na televiziji, ali o tome ne razmišljaš kao realnoj mogućnosti", plakao je Santos.

Neverovatan je splet okolnosti uticao na to da se Santos nađe u profesionalnom fudbalu.

"Do 22. godine igrao sam samo fudbal u nizijskim delovima Brazila, amaterski, po poplavljenim poljima. Nagrade za pobede su bile po jedan obrok ili užina. Onda su me primetili klubovi iz četvrtog ranga takmičenja i tamo sam igrao za po 300,400 reala i prvi put zarađivao od fudbala", govorio je Santos jednom prilikom.

Govorio je Santos i o proročanstvu koje je dobio iz crkve.

"Nisam verovao da mogu da postanem fudbaler, sve dok nisam dobio proročanstvo u crkvi da ću da putujem svetom igrajući fudbal. Na kraju sam se odselio i jednog dana je momak došao na jednu od amaterskih utakmica i rekao "Čoveče, za koji tim ti igraš"? Odgovorio sam da ne igram ni za jedan tim, a on mi je rekao da gubim vreme, da ću da budem odličan igrač. Razmišljao sam o tim rečima i pokušao sam. Tad se ukazala prilika da odem u Sao Paulo. Prodao sam ono malo što sam imao, šporet, fižider i otišao. Hvala Bogu da je sve to vredelo".

Daleko od toga da je Santos jedini u aktuelnom igračkom kadru Botafoga, koji je posle neverovatnog spleta okolnosti uplovio u ozbiljan fudbal. Tijago Almada je odrastao u kvartu Fuerte Apače, poznatom kao argentinska verzija Bronksa, istom onom kvartu iz kog je i Karlos Tevez.

"Odrastao sam u kvartu koji je poznat po visokoj stopi kriminala u Buenos Ajresu. Tamo je normalna pojava bila da ljudi šetaju s pištoljem, mnogo je mojih drugara iz detinjstva krenulo lošim putem, dosta njih više nije živo, ili su podlegli drogama ili su stradali u kriminalnim obračunima", kaže 23-godišnji Almada.

Kaže Almada da se oduvek klonio takvog društva.

"Roditelji su radili, uvek sam mnogo vremena provodio s dedom i babom, a oni su me usmerili da nikada ne radim ništa loše, već sam kao mali prodavao voće kako bi nešto zaradio. Igrao sam fudbal na ulici, ali su u Velezu dobili informacije da sam nadaren, kontaktirali me i tako sam počeo da treniram fudbal".

Što se one zvanične proslave tiče, u nedelju u večernjim časovima navijači će moći da proslave titulu sa svojim junacima. Planirano je da ekipa, kada se iskrca u Rio de Žaneiro, ode vatrogasnim vozilom do sedišta kluba, gde će biti izložen trofej. Hiljade navijača je izabralo da prati meč baš iz sedišta kluba, koje se nalazi u naselju Botafogo u južnom delu Rija, i praktično se odatle neće ni pomerati do dolaska igrača. Jedna od navijačica bila je među razdraganima.

"Ovo je za mog oca koji je umro pre tri godine i nije uspeo da doživi da uzmemo Libertadores. Ja sam tu da to doživim za njega, da on kroz mene to doživi. Botafogo se voli bezuslovno, ovo je najleši momenat u našim životima", kaže emotivna Mišel.



Navijač Fernando Baros kaže "da ne može da postoji veća sreća u životu zbog jednog događaja od ovog. Vredelo je čekati svih godina patnje. Botafogo je više od šampiona", konstatovao je Fernando.

Navijači Botafoga se nadaju da će ponovo proslaviti još jednu titulu, onu u Brazileirau, gde crno-beli imaju tri boda više od Palmeirasa na dva kola do kraja sezone. Ako se i tu Regatasi ovenčaju titulom, onda će nestati sve rane, proći će bolne traume kada je klub tavorio u drugom rangu takmičenja i bio pred gašenjem. Brazilske zvezde su jecale, ali od radosti, jer je jedini nekrunisani velikan, odbačeni sin sportskog krema države od 220.000.000 stanovnika skinuo okove i izbavio se obrubljenog kaveza i stega večite nedorečenosti u međunarodnim okvirima.


tagovi

Botafogo

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara