Bolingi: Voleo bih da ostanem u Vojvodini, imamo još dosta toga da pokažemo

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada/

Kada je u septembru 2023. godine, napadač Vojvodine završio na Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, rezultatska kriza novosadskog kluba je pala u drugi plan i svi simpatizeri Stare dame, ali i ovdašnjeg fudbala pomolili su se da momak iz DR Konga pobedi u „životnoj utakmici“.

Što je trebalo da bude obična reprezentativna pauza, pretvorilo se u dramu koja je mogla imati tragičan ishod. Po povratku iz Kinšase u septembru 2023. godine, umesto uobičajenog umora sa kojim se igrači vraćaju u klub, Džonatan Bolingi suočio se sa simptomima koji su nagoveštavali daleko ozbiljniji problem.

Bakterija koja je napala organizam iskusnog napadača dovela ga je u životnu opasnost, a nedelje neizvesnosti, provedene u indukovanoj komi, završile su se najboljim mogućim ishodom zahvaljujući stručnosti lekara Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Nakon mesec i po dana bolničkog lečenja, usledio je dug oporavak. Iako su struka i mnogi zaposleni u novosadskom klubu predviđali da je Bolingijeva fudbalska karijera stvar prošlosti, 30-godišnji fudbaler ih je sve iznenadio i nakon 16 meseci oporavka, ponovo vratio na teren.

Početkom marta meseca još pod trenerskom palicom Nenada Lalatovića, dobio je priliku da ponovo istrči na Karađorđe i odigra 15 minuta protiv Spartaka. Nešto više vremena na terenu proveo je u Zaječaru protiv OFK Beograda, a prethodnog vikenda zaigrao je i na derbiju protiv Crvene zvezde. Zanimljivo, Džonatan Bolingi je upravo protiv beogradskih crveno-belih debitovao za Vojvodinu pre dve godine, nažalost po njega u porazu od 5:0.

U razgovoru za Mozzart Sport, reprezentativac DR Konga objasnio je kako je izgledao njegov povratak na teren, sa kakvim izazovima se suočavao tokom tih godinu i po dana, a govorio je i o tome kakvi su mu planovi za dalji tok karijere.
"Osećam se odlično i već sada mogu da igram u kontinutetu, a posle letnjih priprema očekujem da budem i na maksimumu. Neverovatan je bio osećaj kada sam kročio na teren protiv Spartaka. Osećao sam se kao na svom profesionalnom debiju. Mnogo je tu bilo emocija, a sve dodatno je pojačao neverovatna doček navijača. Kada sam video da svi ustaju sa svojih mesta i aplaudiraju... Pamtiću taj trenutak čitav život", počeo je Bolingi.

Brzonogi centrafor je istakao da eventualna promena profesije ni u jednom trenutku nije dolazila u obzir. Takva misao mu nije prošla kroz glavu ni kada je ležao u bolničkom krevetu.
"Nijednog momenta. Verovao sam da ću dočekati da se vratim na teren, molio sam se za to i uz pomoć Boga i porodice uspeo sam da izađem iz te ’utakmice’ kao pobednk. Nikada neću zaboraviti i to da je kompletan klub - svi ljudi iz rukovodstva, treneri, saigrači, bili u svakom momentu maksimalno uz mene. Zato sam i rekao da želim Vojvodini na terenu da se zahvalim i odužim za sve."

Naravno, dubok naklon ide i lekarima, koji su odradili najvažniji deo posla, kao i porodici koja je bila uz njega kroz čitav proces oporavka.
"Ogromna zahvalost kompletnom lekarskom timu koji je danonoćno bio uz mene. Dobijao sam i od njih podršku i veru da ću se vratiti fudbalu. Kompletna moja porodica mi je bila i ostala najveća podrška."

Ipak, teških momenata je i te kako bilo, ali Bolingi ističe da su oni iza njega i da ne oseća posledice bakterije koja mu je narušila zdravlje.
"U jednom momentu mi je delovalo kao da mi se ’srušio svet’, psihološki je trebalo da se izdignem iz te situacije i okrenem ka budućnosti. Kada sam to uspeo, znao sam da će sve ostalo da ide svojim tokom. Vodim računa o ishrani, kao što sam i pre to radio, što se tiče treninga mogu maksimalno da treniram, nemam nikakvih ograničenja."

Fudbalska javnost u Srbiji nije brinula toliko o tome da li će se afrički napadač vratiti na teren, već da li će on uopšte preživeti. Ipak, Džonatan ističe da situacija nije bila toliko ozbiljna koliko su je mediji prikazali. On kaže da je brzo nakon konstatacije bolesti, obavio određene razgovore i sa čelnicima Lala.
"Nije baš to bila ’borba za život’ kako se predstavilo u medijima, niti postoji sada rizik... Postoji u meri u kojoj postoji i za druge fudbalere. Čelnici Vojvodine su mi rekli da su tu za mene šta god mi je potrebno i da mogu da računam na njih. Nemam reči zahvalosti za takav stav i za podršku koju sam dobijao od njih i kada sam bio u bolnici. Moj odgovor na sve je da sam zauvek tu za našu Vojvodinu. Lako je biti uz ljude kada je sve dobro, u ovakvim situacijama se prepoznaju pravi ljudi i prijatelji."

Veliku zahvalnost Bolingi iskazuje i navijačima i ostalim sugrađanima koji su mu slali poruke podrške.
„To je jedan od momenata koji mi je dao snagu da iz svega izađem kao pobednik. Kada uzmem telefon i vidim sve te poruke podrške. Samo mi raste vera i želja da ću se vratiti i pobediti. Obožavam Novi Sad, imam prelepu konekciju sa ljudima ovde, prilaze mi pitaju pre svega za zdravlje, pruže podršku. Osećam tu ’toplinu’ od strane svih koji vole Vojvodinu i uživam što sam deo ovog kluba.“

Budući da je zvanični jezik u DR Kongu francuski, nije bilo mnogo dileme sa kojim saigračem je Afrikanac provodio najviše vremena.
"Seri, naravno! Nedostajaće mi, ali dobio je sjajnu ponudu, kako za njega tako i klub, pa je transfer bio logičan sled događaja. Sada se najviše družim se sa Sičenjeom i Bamideleom, ali generalno svi u timu odlično funkcionišemo. Moramo kao kolektiv da damo još više i tako ćemo nadomestiti njegov odlazak. Uvek u karijeri sam se vodio time, da tim izbacuje pojedince."

Džonatan Bolingi je fudbalsku karijeru počeo 2013. godine u razvojnoj ekipi Mazembea, najtrofejnijeg kluba u njegovoj domovini. Brzo je zaigrao i za prvi tim, gde je ostvario zapažen učinak i zapao za oko Standardu iz Liježa, koji ga je u svoje redove doveo 2017. godine.
"Mazembe je veliki klub, najveći u Africi! Bila je čast biti deo takvog kolektiva i nije teško napraviti transfer odatle jer su oni izuzetno praćeni. Naravno to je bio veliki korak u mojoj karijeri i početak jedne dobre fudbalske priče. Imao sam sreću da igram u Belgiji, Turskoj, Švajcarskoj, a zatim i na Tajlandu. Drago mi je što sam u gotovo svakom klubu ostavljao veliki trag."

Međutim, za četiri sezone, koliko je proveo u Standardu, upisao je svega šest nastupa. Mahom je svoju šansu tražio na pozajmicama.
"Standard je u tom periodu bio izuzento jak i konkurencija je bila velika. Procena ljudi iz kluba je bila da su pozajmice najbolja opcija. Definitivno mi je u Muskronu bilo najlepše, tamo sam imao vrhunski učinak. Dobre godine sam proveo i u Antverpenu i Eupenu. Izuzetno sam zadovoljan prikazanim u Belgiji", kaže Vošin centrafor.

Bolingi je najbolji period proveo u ekipi Burinama na Tajlandu, gde je ubrzo postao vedeta ekipe, koja je za dve sezone osvojila sve moguće trofeje.
"Neverovatno je bilo. Dao sam 26 golova, sedam osvojenih pehara, pamtiću taj period i ogromne rezultate koje sam postigao u Burinamu. Bio sam predvodnik jednog istorijskog tima, potpuno smo bili nezaustavljivi u te dve sezone."

Zatim je momak iz Kinšase uporedio prvenstvo Tajlanda sa Mozzart Bet Superligom Srbije i zaključio da je fudbal u jugoistočnoj Aziji znatno naklonjeniji napadačima.
"Definitivno postoji razlika. U periodu kada sam bio tamo igrali smo izrazito napadački fudbal, pa nam nije bio problem mi kada primimo gol, jer smo imali kvalitet da svakome damo tri-četiri pogotka i kada je tako, može da se igra daleko ofanzivnije. Tajlandska liga je krojena za napadače. Naravno, potrebno je da poseduješ kvalitet kako bi došao do izražaja", objasnio je Bolingi i zatim se ponovo osvrnuo na period proveden u Vojvodini, koji su pratile konstantne promene trenera. Čak pet različitih stručnjaka je sedelo na klupi Stare dame, za vreme njegovog boravka u klubu.
"Uvek je najbolja varijanta da imamo jednog trenera za čitavu sezonu, ali i ovde, kao i u svakom klubu – sve diktiraju rezultati. Tako je i kod nas, nismo imali rezultate kakve smo želeli i epilog svega bile su promene trenera. Mogu da kažem da su svi treneri imali razumevanje za mene i sa svima sam izgradio sjajan odnos. Kod Lalatovića sam se vratio na teren i to mu neću zaboraviti".

On veruje da još ništa nije izgubljeno ove sezone i da će se ekipa pokazati u najboljem svetlu, kada bude najvažnije.
"Mislim da ove sezone imamo još dosta toga da pokažemo. I tim, a i ja lično. Nikada ne odustajem na pola trke. Uostalom, da sam odustao da li bih bio danas na terenu? Ne bih. Zato gledam prvenstvo kao trku koju smo počeli slabije, ali u finišu možemo da dodamo gas i ostvarimo cilj. Osvajao sam dosta trofeja u karijeri želim da isto uradim i sa Vojvodinom."

Ne krije Džonatan Bolingi da uživa u gradu kao što je Novi Sad, kao ni činjenicu da bi po isteku ugovorne obaveze na leto, želeo da produži saradnju sa Lalama.
"Voleo bih da ostanem, razgovaraćemo. Vezao sam se za klub i grad kroz prethodni period. Volim da šetam uz reku, to me opušta", rekao je Džonatan Bolingi i za kraj razgovora za Mozzart Sport naveo zacrtani cilj za 2025. godinu:
"Voleo bih da sa Vojvodinom zaigram u Evropi".