Bio jednom jedan lav... Kakav lav? Strašan lav!

U modernoj fudbalskoj eri surov(ij)e taktičke discipline, robovanja statističkim parametrima, kvantifikacije brzine, pretrčane distance, sprinteva, stvorenih prilika, očekivanog broja golova i ko zna još čega, fudbalske slobode su ugrožene. A u takvom poretku mnogi igrači su srećni. Uklope se u sistem, dobiju ulogu koja im najbolje pristaje, te vešto zamaskiraju nedostatke i igraju fudbal na granicama sopstvenog maksimuma.

Ima i onih što se u sistemu punom zadataka, obaveza, imperativa i moranja osećaju kao ljubitelj klasične muzike na splavu ili pod šatrom gde tuče najteži turbo-folk. Neshvaćeno, zarobljeno, prazno, malodušno...

Takvog Rafaela Leaa Milanova publika trpi već prilično dugo. Hvata se za glavu kada umesto zveri, na terenu vidi nezainteresovanog duha, što nit' smrdi, nit' miriše, što lenčari kad treba da pomogne u odbrani, što sa 30 odsto snage kreće na igrače koje je nekada proždirao za doručak kao masan burek nakon pijanke do rane zore. Besne već dugo Rosoneri i čašćavaju Rafu zvižducima jer znaju šta može, koliko može i jer su pre dve i po godine bili svedoci titule koje ne bi bilo da Portugalac nije rastavljao odbrane na Apeninima na proste činioce.

Od starta sezone, Leao je više ličio na igrača kojem bi Milanova publika radije videla leđa, nego na napast od koja guliverovskim koracima doslovce preskače ljude. Sve do sinoćnog gostovanja Milana na Santjago Bernabeuu. A u srcu Madrida se jasno videlo kako Rafa kada mu se probudi inspiracija može da transformiše Milan. Pretvorio je autsajdera u dželata šampiona Evrope, a da, pazite sad, nije odigrao savršenu utakmicu.

Uprskao je nekoliko obećavajućih situacija koje bi u sezoni 2021/22, izvesno pretvorio u golove, ali je dao ozbiljan doprinos kod sva tri pogotka Rosonera. Uoči vodećeg gola je iznudio korner, nepostredno pre drugog, njegov udarac iz okreta naterao je Lunjina da odbije loptu na nogu Morati, da bi kod trećeg gola, sa sve osmehom na licu, pregazio Lukasa Vaskesa i poslužio Tižanija Rejndersa za overu jednog od najvećih trijumfa Milana godinama unazad.

Osetili su tifozi italijanskog velikana udar nostalgije na Bernabeuu. Podsetili su se koliko njihov tim može kada po levoj strani počnu da sevaju munje i gromovi tandema Teo - Rafa. Ernandez će za etiketu junaka sačekati neku novu priliku, ali svaka lopta u prostor za Francuza ili Portugalca ka protivničkoj trećini mirisala je na potencijalnu gol-šansu.

Pa zašto onda Milan kuburi u Seriji A i kako se nije ozbiljnije porvao sa Liverpulom na San Siru, zašto je poražen u Nemačkoj od Leverkuzena ili uprkos pobedi igrao prilično jalovo protiv Klub Briža? Biće da je reč o glavama momaka koji uz sjajnog Rejndersa, moraju da nose napadačku igru Milana. Ekipa prečesto trpi zbog njihove nonšalacije, eskiviranja i neozbiljnog shvatanja defanzivnih zadataka... Ali kada im se kockice poklope, onda Milanov fudbal ume da za liči na energetsku bombu nekog hardrok benda.

Ali umetnici su svojeglava sorta. Kad odsviraju svoje, kada razgale publiku i nahrane joj sva čula, neretko pomisle da je dovoljno, pa planduju do narednog krešenda, da sledećeg vizuelno-emocionalnog spektakla. Jeste to jedan od glavnih razloga zašto Leao nikada ne stavljaju u isti koš sa Vinisijusom Žuniorom, iako fudbalski, videlo se to jasno i sinoć, fudbalski nimalo ne zaostaje.

"Današnji fudbal svodi se samo na statistiku i to mi se ne dopada. Fudbal je magija i zadovoljstvo. Ljudi koji razmišljaju samo o brojevima čine me besnim. Moram da se zabavljam da bi i ljudi mogli da se zabave", rekao je Leao pre manje od mesec dana.

Ne želi da robuje brojkama, sistemu, aktuelnim postulatima igre i zbog toga, već sad, verovatno ima više štete no koristi. Ali onda evropska javnost pomisli da je cirkuzant, pa se prošeta Bernabeuom kao na kanapu i odjednom bi svi platili kartu za cirkus, ili makar poželeli da gledaju predstavu na malom ekranu.

A na pozornici "...jedan lav (Leao u prevodu na srpski sa portugalskog znači lav). Kakav lav? Strašan lav!"

Možda se Rafa Leao idealno uklapa u stihove Duška Radovića.

"Ne pitajte šta je jeo.

Taj je jeo šta je hteo

- tramvaj ceo

i oblaka jedan deo!"

Zubi oštri, pogled zao,

on za milost nije znao!"

I baš sve osim zlog pogleda savršen je kroki Portugalca. U pogledu nema zlobe, niti pakosti. Naprotiv. Samo osmeh, kao sinoć kada mu se pod "kandžama" našao nesnađeni Lukas Vaskes.

Tri utakmice zaredom Paolo Fonseka ostavljao je Leaa van startne postave. Kada su ga novinari nakon Monce upitali da pojasni odluku, Portugalac je objašnjavao da mu je Leao isti kao Junus Musa ili Ruben Loftus Čik, da je on jednostavno "opcija". A onda je sinoć uoči utakmice koja je prerasla u njegovu najveću pobedu na klupi Rosonera rekao "Rafa će početi i očekujem da bude čovek odluke. Mnogo se pričalo o njemu, ali znam šta je važno za mene i za moj tim."

Možda je Fonsekina terapija kratkoročno uspela, ali Milanu je potreban zdrav Leao na duge staze.

"Leao ne mora da se sveti, on je igrač najvišeg nivoa, očigledno najjači među nama. Nadam se da je ovo samo prva od mnogih sjajnih večeri. Rođen je za ovakve utakmice, za ovo takmičenje i može da piše istoriju. Gde da potpišem da je ovo Leaovo veče? Ako on ima svoje veče, onda će to biti i Milanovo veče, veče svih nas", bile su reči Alvara Morate po završetku meča na Bernebeuu.

Jasno vam je kako ekipa gleda na Rafu. A vreme je da on ekipi konačno da verziju najgušće grive u savani, da Rosoneri dobiju vođu čopora koji neće spavati 23 sata, a samo onih preostalih 60 minuta u danu koristiti za gozbu.