Bili Hrvat, Bošnjak, Crnogorac, Makedonac i Srbi u srcu Šumadije

Kao u vicu: bili Hrvat, Bošnjak, Crnogorac, Makedonac i Srbi u srcu Šumadije. I sad, glasom Bate Stojkovića iz filma „Idemo dalje“: Ne znamo kako će to dalje da ide, ali za sada je fenomenalno, jer Radnički iz Kragujevca drži treće mesto na tabeli i grabi ka novom izlasku na evropsku scenu.

Tamo gde je decenijama pravljen „Jugo“, koji je bio reklama za veliku Jugoslaviju na svim meridijanima, sada je sklopljena „mala Juga“ na zelenom terenu u crvenim dresovima – u Radničkom iz Kragujevca.
„Nedostaje vam jedan Slovenac“, u šali kažemo sportskom direktoru Slavku Peroviću.

Odgovor stiže ozbiljnim tonom:
„Stiže na leto“!

Taman kad smo pomislili da je uzvratio šalom…
„Imali smo jednog sada, ove zime, zamalo nam je izmakao. Koji je? Nećemo da otkrivamo, probaćemo na leto da ga dovedemo“, dodaje Feđa Dudić, trener čuda iz Kragujevca.

Za to vreme Tomislav Dadić, Bojan Adžić i Bogdan Mirčetić čekaju početak intervjua, ali primećujemo da dvojica iz „male Juge“ nedostaju.
„Luka Stankoski se javlja, otišao je za Skoplje, a rečeno mu je da dođe“, nezadovoljno vrti glavom direktor Perović.

Momak iz Makedonije je drugi put za kratko vreme predriblao Mozzart Sport. U redu, nismo mi Novak Simović pa da mu dajemo kartone, ali...
„Ćosa (Mehmed Ćosić, prim.aut.) stiže za koji minut, na molitvi je“, objašnjava Perović.

NISAM SE „SPOJIO“ SA NAJHRVATSKIJIM KLUBOM

Za Mehmeda Ćosića Mozzart Bet Superliga Srbije nije nepoznanica, igrao je ranije za Kolubaru kada je bila u eliti. U Kragujevac je stigao na poziv Feđe Dudića. Ali, zato je svima zanimljivo kako se u srcu Šumadije našao rođeni Splićanin Tomislav Dadić. Pošteno rečeno, Srbija baš i nije najpopularnija destinacija kod ljudi iz tog hrvatskog primorskog grada.
„Intuicija mi je govorila da više u Širokom Brijegu neću biti standardan. I kroz priču sa nekim ljudima iz Srbije sam čuo da Radničkom treba bek. Feđa me znao, pošto je ranije vodio Sarajevo i Velež i kada je čuo da ću možda biti slobodan, pozvao me i rekao da bi voleo da dođem ovde. Šta su mi na to rekli u Splitu? Pa, bilo je malo svima čudno u početku, ono  Srbija, Kragujevac, Šumadija... Pogotovo što sam ja na kvart od Poljuda, oko mene je sve Torcida. Ali, kada sam posle 20 dana svima rekao da mi je top, da me niko ne dira, da je sve kako treba, da su te neke priče prošlo vreme... Prvi put kada sam došao kući bilo je ono „Šta ima u Srbiji“, ali stvarno sve najnormalnije. Sve su to moji prijatelji. A, vidite, ja sam igrao za Široki Brijeg, najhrvatskiji mogući klub, gde mogu da igraju samo Hrvati i katolici i nisam se nešto osećao... Nismo se „spojili“. Ovde se osećam mnogo bolje“, ističe Dadić.

Nekadašnji as Hajduka Ante Vukušić je igrao pre neku godinu za Kolubaru, ali nije bio on „savetnik“ Dadiću da se preseli u Kragujevac.
„Nisam se čuo sa njim, nego sam preko nekih ljudi znao Miloša Vidovića, koji je bio dugogodišnji kapiten Radničkog, a igrao je četiri godine za RNK Split i dve za Slaven Belupo. On je bio Srbin u Hrvatskoj, ja sam Hrvat u Srbiji. Sa njim sam malo pričao, rekao mi je da je sve top, da su momci dobri, da nikakvih problema neće biti, da je sve na mestu, uredna sredina, uredan klub“.

Možda bi pre 20 godina bile burnije reakcije na tribinama, više provokacija, dobacivanja, ali sada ni tu momak iz Splita, kao ni Ćosić iz Tuzle nemaju problema.
„Protiv Vojvodine u Novom Sadu neki lik sa tribina mi je dobacio dva-tri puta, ja sam se nasmejao njemu, a onda se i on nasmejao meni. Ma, ja mislim da niko ni zna ko je odakle“, odmahuje rukom Tomislav Dadić, momak kojem osmeh uvek titra na ivici usana i deluje kao da će svake sekunde prasnuti u smeh.

Kvartet sa direktorom Slavkom Perovićem

A, ni na terenu, bogu hvala, nikada nije bilo problema, tvrdi Mehmed Ćosić.
„Nikad ništa, tako je bilo i kada sam bio ranije u Kolubari. Svi smo isti, pogotovo mi fudbaleri, a i ljudi okolo kada vide da si normalan, da ne praviš nikakve probleme, tako i oni da reaguju. Stvarno nikada nikakvih problema nije bilo. Politika nas ne zanima, mi igrači ne gledamo na to, samo kakav si čovek. Osećamo se kao braća“.

Mehmed Ćosić je rođen i odrastao u Tuzli, ima u karijeri osvojen trofej sa Veležom, ali fudbal karijere igra u Radničkom.
„Nekako su se poklopile sve kockice. Sad sam iskusniji. Prija mi rad sa šefom, koji je stvarno na visokom nivou, koji nas uvek, na svakom treningu, tera da budemo maksimalno fokusirani, da dajemo sve od sebe. Svi smo se nekako uklopili. Takav je osećaj svima, kao da smo jedno“.

SAD KAD NE DOĐE 5.000 LJUDI NA TRIBINE PITAMO ŠTA SE DEŠAVA

A, prija Ćosiću i što je na tribimana u Kragujevcu sve više ljudi. Protiv Novog Pazara je bilo 5.000, a očekuje se da ih bude i više kako vreme bude toplije, Ali i „vrelije“ u borbi za Evropu.
„Za to smo zaslužni stručni štab, uprava, mi igrači, jer smo doveli klub do toga da se borimo za vrh tabele. I onda kad imaš rezultate, normalno da to privlači publiku. Sada smo navikli da imamo veliku podršku, pa kad ne dođe 5-6 hiljada pitamo se šta se dešava, što ljudi što nisu došli. Očekujemo svaku utakmicu da ih bude što više, jer Čika Dača ima veliki kapacitet pa se to nekad ne primeti. Da imamo stadion od možda od 8-10 hiljada, svaku utakmicu bi tribine bile pune“.

Odobrava i Dadić. Nosi ga na terenu kada čuje kako publika diše.
„Igrao sam za Posušje gde uvek ima 3-4.000 ljudi, uvek je pun stadion. U Širokom je bilo malo manje. Meni znači, mene diže  kada čujem huk publike, kada napraviš neki dobar potez, pa čuješ aplauz ili uzdah cele tribine. Mnogo je bolje nego kada smo igrali, recimo, protiv Lučana, bez publike, pa sve izgleda kao prijateljska utakmica. Nema naboja, nema ničega. Još kada ne bismo imali tartan stazu oko terena, da sve bude bliže...“

Radnički danas i Radnički pre dve godine, da ne idemo dalje, nije isti klub. Svedok je Bojan Adžić, strelac spasonosnog gola protiv Čukaričkog na Krovu (1:1). U pasošu mu piše: Crna Gora. Mesto rođenja: Podgorica. Ali…
„Tamo sam rođen, imam rodbinu, igrao sam za mlađe selekcije Crne Gore, ali sam odrastao u Srbiji“, objašnjava Adžić zašto se u njegovom govoru ne čuje prepoznatljivi naglasak.

On je u Kragujevcu, u odnosu na Dadića, Ćosića i Mirčetića – starosedelac.
„Godinu i po sam ovde. Došao sam kod trenera Joksimovića, pa je onda došao Feđa. Bio sam u mlađim kategorijama Partizana, Čukaričkog, pa u Spartaku, ali Radnički mi je prvi  superligaški klub, prvi put igram na ovom nivou, prvi put doživljavam pune tribine, ovaj žar, borbu... „

TAJNA USPEHA RADNIČKOG JE – SVI KAO JEDAN

A, Radnički, što bi se reklo, nekad i sad?
„Razlika je. Kada sam došao bila je priča da se izborimo za plej-of, pa smo bili deseti, onda kao hajde da budemo osmi i na kraju samo završili peti i plasirali se u Evropu. I tada je sve krenulo. Od tada je i svlačionica na vrhunskom nivou. Mili ti se da dođeš na trening. To je ono što nas drži, nešto po čemu mislim da je Radnički poseban i zato nam se vraća na terenu. Tu smo svi jedan za drugog, posebno na utakmicama i smatram da je to razlika što smo tu gde jesmo s ovim budžetom“.

Znači, to je tajni sastojak uspeha Radničkog…
„Tako je, tajni sastojak je to što smo svi kao jedan i ne gledamo uopšte te sitnice, ko je odakle, kakve vere i slično. Zato nam se vraća na terenu“, siguran je Adžić.

Uskače Ćosić kao „pomoć prijatelja“:
„Samo rad. Nema opuštanja. Ne postoji ono, sada smo dobili, pa ćemo lagano. I kad se pobedi uvek je tenzija, drži se da bude uvek stisnuta šaka. Uvek je zategnuto, bez obzira dobili, izgubili. Mislim da taj rad i naravno dobra atmosfera ekipe, poštovanje drugih - to je tajna uspeha“.

I zdrava konkurencija za mesto u timu, dodaje Tuzlak Ćosić.
„Samo podrška! Ko god da igra. To imamo, da se uvek međusobno podržavamo. Meni je drago kada vidim da Bojan dobije šansu, jer to i zaslužuje zbog dobrog rada na treningu, jer daje sve od sebe“.

A, Adić je konkurencija i Ćosiću i Mirčetiću, jer igra po desnom boku i napred i nazad, kako zapovedi situacija. I šef Dudić, naravno.
„Sigurno da ne bih ni bio na ovom trenutnom nivou, da nemam ovakvu konkurenciju. Uvek moraš da budeš na sto odsto i da čekaš šansu. A, onda je do tebe da li ćeš je iskoristiti“, podvlači Adžić.

BOLJE DA OSTANEM OVDE NEGO DA SE VRATIM U PARTIZAN

Kaže izreka da se dobar glas daleko čuje. A, takav glas je Bogdana Mirčetića poslao iz Partizana u Radnički. Istim putem kao pre njega Milana Aleksića, koji je za godinu dana napravio rekordan transfer iz Kragujevca u Sanderlend, gde je sada.
„Bio sam pet godina u Partizanu i te poslednje godine sam se priključio u prvom timu. Bio sam nekoliko puta na klupi, ali nisam dobio šansu i posle toga je nekako sve krenulo nizbrdo, „spustili“ su me opet za omladince. Počeo sam da gubim motivaciju i nisam hteo da igram, bukvalno. Rekao sam upravi da želim da idem, jer hoću da igram negde. Čuo sam se sa Aleksićem, pitao ga za Radnički, rekao mi je da je top atmosfera, da su igrači, svlačionica - sve fenomenalno. Gledao sam Radnički protiv Partizana i razmišljao da li da pređem i mislim da sam na kraju napravio baš dobar potez“, siguran je Mirčetić.

Tome svedoče i brojke: šest golova i dve asistencije u prvoj superligaškoj sezoni. Uostalom, zimus je stizao signal iz Humske da ga žele nazad.
„Dobre su brojke, ali najbitnija je ekipa. Da smo ovde gde sad jesmo i drago mi je da sam pomogao da dođemo tu. Što se tiče priče o povratku Partizan: mislim da je bolje da ostanem ovde“, nema dileme u glasu najmlađeg iz kvarteta koji je pred Mozzart Sportom.

RADNIČKI BI SE U BIH BORIO ZA TITULU, A U HRVATSKOJ ZA EVROPU

A, sad nešto sasvim drugačije: gde bi bio Radnički danas da igra u ligama Hrvatske ili BiH?
„U Bosni sigurno među prva dva. Da ne kažem sad da bi bio prvak, ali sigurno bi se borio za titulu“, tvrdi Mehmed Ćosić.

Adžić se smeje, ne poznaje baš mnogo crnogorski fudbal, ali...
„Radnički bi u Crnoj Gori sigurno bio među prva dva“.

Ni u Hrvatskoj ne bi bio daleko od vrha.
„Među četiri bi bio. Tu su Dinamo, Hajduk, Rijeka i onda bi išli Radnički i Osijek. Tu bi bila borba“, smatra Tomislav Dadić.

Pravi čovek da nam uporedi kvalitet hrvatske i srpske lige, pošto se večito vodi polemika gde se igra bolji fudbal.
„Mislim da je možda HNL trenutno malo bolji. Zbog toga što ima deset klubova, a ovde 16. Ali, kada se u Srbiji liga skrati na 12, kako se priča, pa se najbolji pojedinci iz ostalih klubova raspodele u ovih 12 što ostaju, mislim da će onda Superliga biti možda i bolja od hrvatske“, rezonuje Dadić.

Borac iz Banjaluke i proboj u osminu finala Lige konferencije je dokaz da se i u BiH igra dobar fudbal.
„Jeste mi uspeh Borca bio malo iznenađenje, ali stvarno ima dobru ekipu, sa dobrim trenerom. Mislim da je ovo njihova godina, nešto „odozgo“ je tako odlučilo i zato su dogurali baš daleko. Poklopi se tako. Ima Borac dobre igrače, pogotovo u poslednjoj liniji, sve momci koji su igrali u inostranstvu, u Holandiji, u baš ozbiljnim klubovima. Kada se pogleda kako igraju, onda ovi rezultati i nisu takvo iznenađenje“, kaže Ćosić.

LIVAJA NAJBOLJI U REGIONU, PA IVANIĆ

Pošto je Splićanin Dadić u nekoliko navrata tokom neformalne priče pomenuo Marka Livaju, usledilo je logično pitanje: Ko je trenutno najbolji igrač u regionu?

"Daleko najbolji - Livaja!"Odmah pored njega je Mirko Ivanić. Mislim da Livaja pravi još veću razliku, ali eto Ivanić je odmah tu", uz osmeh poručuje raspoloženi Dadić.

Tomislav Dadić protiv Vojvodine (Starsport)

Ostalima je trebalo malo više vremena da razmisle.
"Da nije toliko star i da može da trči - Natho", kaže Mirčetić.

Čosić se složio sa Dadićem oko Livaje i Ivanića, dok se Adžić teško opredelio.
"Ima tu dosta majstora, Kanga mi je ozbiljan majstor, Ivanića da ne spominjem..."

Tamnoputog vezistu Crvene zvezde mnogo ceni i Bogdan Mirčetić.

"Kanga je strašan. Prima leđu okrenut leđima od mene, ne zna da mu se ja zalećem, ne zna gde sam ja. Ali ima neverovatan osećaj: ja odem u jednu stranu, on loptu na drugu. Sledeći put na drugu... Majstor, ne možeš mu ništa", priča Mirčetić.

Radnički ne intrigira samo ljude iz Srbije, sada na njega drugačije gledaju i u regionu.

„Svi koji su igrali sa mnom, s kojima sam u kontaktu, a jesam sa mnogo njih, pitaju me kakva je liga, kako je igrati na Marakani, kako je proći kroz tunel, kako je na JNA protiv Partizana? Moji prijatelji sad prate ligu verovatno zbog mene. Drago im je zbog mene, drago im što je klub takav. Mislim da od mojih prijatelja u Splitu niko nije ni znao za Radnički Kragujevac dok ja nisam došao, možda jesu neki stariji. Čak ni ja nisam... Jesam, kad sam video da je Luka Malić došao ovde, ali pre toga nisam čuo“, priznaje Dadić.

U Bosni i Hercegovini klub iz srca Šumadije je stekao veliki broj navijača, pre svega, zbog Feđe Dudića, ali i Mehmeda Ćosića.
„Sigurno da je to više zbog Feđe, ali i moji ovamo prate, svi navijaju. Svaku utakmicu gledaju, većinom zbog mene“, kaže Ćosić.

MOŽDA JE MORNAR MORAO DA SE DESI

Malo manje vedre teme: „jugo“ Radnički je letos doživeo težak udarac isto od jednog „eks ju“ kluba – Mornara iz Bara. Eliminacija na prvom koraku sa evropske scene još žulja većinu u taboru Kragujevčana.

„Trebalo je da prođemo, ali možda je njima to bila neka suđena sezona, da nas izbace. Ostaje gorak ukus, ali zaboravio sam tu utakmicu odmah na sledećem meču protiv Radničkog iz Niša. Bukvalno kao da nismo ni igrali protiv Mornara, bilo je šta je bilo, idemo dalje... Možda ovde godine bude drugačije, ako Bog da da izborimo Evropu“, poručuje Ćosić.

Nadovezuje se Bojan Adžić:
„Mislim da je to moralo da se desi. Možda smo pomislili „lako ćemo“. Možda je presudno to što smo se opekli, pa verujem da ćemo opet ući u Evropu i da ćemo ovoga puta biti pravi. Pokazaćemo pravo lice. Na primer, kao i ovo sa Kupom Srbije što nam se desilo, možda je i to donekle dobro, jer možda sad ne bismo bili treći da smo imali obaveze i u tom takmičenju“, kaže Bojan.

Adžić posle gola Čukaričkom (Starsport)

Sve je to bio dobar nauk za budućnost.
„Da nismo ispali tad, možda ne bismo ove sezone ponovili sve ovo što uspevamo. Vidite TSC, fokus je bio više bačen na Evropu i sad ispašta u prvenstvu. Mislim da je tako bilo suđeno“, poručuje Ćosić.

Mladi Mirčetić je tek bio došao u Radnički, tako da nije mogao u potpunosti da oseti uvertiru okršaja s Mornarom.
„U prvoj utakmici sam ušao u igru, u drugoj nisam. Nisam imao toliki osećaj da je to toliko bitno. Zato sada kad bismo izašli u Evropu i kada bismo ispali, drugačije bih gledao“, priznaje Bogdan.

Kragujevac je živeo za Evropu, a onda je Radnički morao kao domaćin da igra u Leskovcu. Možda bi sve bilo drugačije da je igrao u svojoj kući, na „Čika Dači“. Direktor Slavko Perović je obećao da će ovog puta, ako se izbori plasman na međunarodnu scenu, Radnički igrati na svom terenu.

„Sigurno će onda biti drugačije. Letos nismo mogli da osetimo sve na pravi način. Dva sata se putuje za Leskovac, osetiš malo atmosferu pet minuta pred utakmicu i to je to“, objašnjava Ćosić.

BILO JE LAKŠE PROŠLE SEZONE, NISU NAS SHVATALI OZBILJNO

Sjajno je biti na trećem mestu Mozzart Bet Superlige, ali cilj je još prilično daleko. Toga su svesni i prvotimci Radničkog. I misle da ih težak posao tek čeka u finišu.

„Iskreno, mislim da nam je prošle sezone bilo lakše da igramo. Niko nije nešto od nas očekivao, nisu protivnici gledali na nas ozbiljno. Mi smo došli nekako iz drugog plana. Jer, kada pogledamo naše utakmice prošle godine, rekao bih da smo u svakoj u 25. minutu vodili 1:0 i imali pet velikih šansi. Sad nije takav slučaj, protivnici se pripremaju bolje za mečeve protiv nas, ozbiljnije nas shvataju i mislim da je ove godine mnogo teže", podvlači Tomislav Dadić.

Saglasni su saigrači s njim.

"Potcenili su nas prošle sezone. Nisu znali sa kakvom „glavom“ smo došli na utakmicu. I onda dođu na „Čika Daču“ u tri popodne, a mi spremni, nabrijani svi, odmah sve rešimo u 20 minuta", kaže Bojan Adžić.

Nadovezuje se Dadić, kao kad krenu njih dvojica da špartaju po bokovima.
"Da, da, mi smo u 20 minuta znali, ako je rezultat 0:0, onda smo tri „mrtve“ šanse promašili. Mislim da mi od svih konkurenata za Evropu najbolje igramo male utakmice. Jer ti ako daš 100 odsto protiv Zvezde, nije ti to garancija da ćeš pobediti. Dok ako daš maksimum kod kuće protiv neke ekipe koja je ispod tebe tri-četiri mesta, verovatno ćeš pobediti“.

Ipak, ove sezone deluje da ima mnogo manje "ludih" utakmica i preokreta kada igra Radnički. Evo, na početku proleća, četiri Kragujevčani četiri utakmice nisu vadili loptu iz svoje mreže.

"Mislim da smo taktički sada potkovaniji i zreliji. Naučili smo da ne igramo samo na buku, nego kad treba da se fajtamo - fajtamo, kad treba da smirimo - smirimo. Fudbalski smo još više podigli taj nivo. A i teže su utakmice ove sezone, nego ove prošle", poručuje Mehmed Ćosić.

Mehmed Ćosić u prodoru (Starsport)

KAD ONI PADAJU, MI SE DIŽEMO

Dok je prošle sezone Radniči furiozno otvarao utakmice, ove sezone je prepoznatljiv po tome što redovno trese mreže u finišu. Na Voždvovcu protiv Čukaričkog Adžić je u nadoknadi pogodio za izjednačenje (1:1).

"Ključ je u treningu. Ne bismo ni mogli to da nismo svi našpanovani. I oni koji počinju utakmicu i oni koji ulaze u igru. I onda uvek neko iskoči u prvi plan", kaže Adžić.

A, odmah uskače Dadić:
"Kad oni padaju, mi se dižemo"!

MIRČETIĆ MOŽE SVE

I još jedno važno pitanje na koje još nemamo odgovor: da li je Bogdan Mirčetić krilo ili desetka?
"Po meni je više krilo nego desetka, ali može polu-krilo, polu-desetka. Ako može neka pozicija da se izmisli za njega", predlaže Ćosić.

Nadovezuje se Adžić.
"Ja bih ga na levog beka stavio, a-ha-ha".

Ćosić je na kraju poentirao sa šalom.
"Kad su videli koliko si trčao protiv Novog Pazara, veruj mi -  zadnji vezni. Samo još malo agresivnosti. Pretrčao je 11 kilometara...".

Kada smo već kod pretrčanih kolometara, tu se jedan igrač za stolom izdvaja - Mehmed Ćosić.
"Tako je, šta ćeš, ako šta mogu - mogu trčati, a-ha-ha".

Za kraj momci su dobili mali zadatak od Mozzart Sporta, da rangiraju klubove iz regiona, kako bi ove sezone izgledala neka jedinstvena SFRJ tabela. I ovako su odgovorili (redom Dadić, Adžić, Ćosić, Mirčetić):

1. MOZZART BET SUPERLIGA, 27. KOLO

   Petak

   Spartak - OFK Beograd Mozzart Bet 0:1 (0:1)
   /Stojiljković 21/

   Železničar - Tekstilac 3:0 (1:0)
   /Cvetković 21, Soni 54, Knežević 90/

   Subota

   13.00: (3,40) Napredak (3,40) Čukarički (2,15)
   16.00: (12,0) Radnički Niš (7,25) Crvena zvezda (1,20)
   18.05: (1,45) Partizan (4,50) Novi Pazar (7,00)
   19.00: (2,15) Radnički 1923 (3,45) TSC (3,35)

   Nedelja

   15.00: (1,55) IMT (4,10) Mladost (6,25)
   17.00: (1,20) Vojvodina (6,75) Jedinstvo (14,0)