Andersonov model za uspeh: Ofanziva i bez Ibrahimovića
Vreme čitanja: 6min | sub. 12.06.21. | 09:53
Šveđani po receptu sa Svetskog prvenstva traže novi uspeh u Rusiji, gde će se preseliti posle premijere u Sevilji
Od početka novog milenijuma Švedska je redovni učesnik kontinentalne smotre, međutim izuzev na Evropskom prvenstvu 2004. u Portugaliji zlatno-plavi nisu uspevali da zaduže više od uloge statista, te izazove u Grupi E dočekuje sa visokim ambicijama, iako dueli sa Španijom, Poljskom i Slovačkom nagoveštavaju neizvesnu borbu.
Izabranici Janea Andersona na Evro su se plasirali kao drugoplasirani u kvalifikacionij Grupi F, a upravo Španija, rival sa kojim će odmeriti snage na premijeri bila je jedina reprezentacija sa boljim učinkom. Sa 21 bodom, osvojenim kroz 10 utakmica i uz učinak od šest pobeda, tri remija i poraz Šveđani su iza sebe ostavili Norvešku, Rumuniju, Farska Ostrva i Maltu.
Izabrane vesti
Fenomenalnim igrama Robina Kuaisona, ofanzivca Majnca koji je bio strelac golova na četiri od prvih pet utakmica kvalifikacija, uz značajan doprinos sotalih saigrača skandinavski predstavnik trasirao je put ka završnici takmičenja, ali i afirmisao tim čiji su kostur igrači u ponoj snazi poput Viktora Klaesona, Emila Frosberga i Viktora Lindelofa, dok sve značajniju ulogu preuzimaju i golobradi asovi na čelu sa Aleksanderom Isakom i Dejanom Kuluševskim.
Hemiju tima je upotpunio povratak Zlatana Ibrahimovića čiji je kraj petogodišnje pauze kada je nacionalni dres u pitanju izazvao posebnu euforiju i pažnju javnosti. Iskusni napadač, tokom martovskih duela u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru protiv Gruzije i tzv. Kosova potvrdio je da i sa 39 godina ima šta da pruži nacionalnom timu.
Tim Tri krune izgledao je spremno za izazove koji mu predstoje na sedmoj kontinentalnoj smotri na kojoj učestvuje, međutim planove Janea Andersona pokvarili su kadrovski prblemi. Prva vest koja je selektoru Švedske zadala glavobolju bila je povreda upravo Zlatana Ibrahimovića. Napadač Milana u susretu sa Juventusom doživeo je povredu kolena usled koje je bio primoran na hirurški zahvat i oporavak zbog kojeg je na poziv selektora morao da odgovori negativno.
Na Ibrahimovićev peh nadovezala su se dva slučaja fudbalera zaraženih virusom korona. Pozitivne testove dobili su Dejan Kuluševski i Matijas Svanberg, te je Anderson naknadno pozvao šest igrača: Isaka Telina, Jespera Karlsona, Joakima Nilsona, Jakoba Rinea, Matijasa Johansona i Naklasa Huta koji su radili u posebnom “balonu” pod komandom selektora reprezentacije do 21 godine Poje Asbagija i bili spremni da popune eventualne rupe u slučaju da su se pojavili novi zaraženi igrači.
(1,57) Španija (3,80) Švedska (6,50)
Šveđani su tokom kvalifikacija pokazali da mogu i bez Ibrahimovića, međutim izvesno je da bi golgeter Milana imao značajan doprinos u timu, a daleko od zanemarljivog su i izostanci bisera Juventusa i Bolonje.
Uprkos pomenutim izostancima, selektor Anderson imaće pregršt kvalitetnih igrača na raspolaganju prilikom kreiranja tima, a prvo pitanje uoči premijere je da li će ostati dosledan ofanzivnoj filozofiji igri sa dva napadača uprkos velikom ulogu koji nose naredni izazovi.
Selektor Šveđana tokom kvalifikacija se uglavnom odlučivao na igru sa dva napadača i formaciju 4-4-2, a i bez Ibrahimovića u pogonu ima dovoljno ofanzivnih opcija da napadne narednu fazu i tako donese Švedskoj drugi plasman u eliminacionu fazu od 2000. godine.
Bivši trener Norkopinga preneo je ofanzivnu filozoviju u nacionalni tim i neretko je tokom prethodnih izazova na megdan izlazio sa dvojicom napadača. Ne prezajući čak ni od kvalitetnijih timova, Šveđain je na krilima napadačkog stila često umeo da pomrsi račune veoma kvalitetnim rivalima, a plod Andersonovog rada, osim plasmana na Evropsko prvenstvo, bio je uspeh na planetarnoj smotri 2018. godine kada je Švedska stigla do četvrtfinala gde je eliminisana od Engleske (0:2). Anderson se afirmisao vodeći klubove na tlu Švedske, a kormilo nacionalnog tima preuzeo je u junu 2016. godine i vrlo brzo implementirao lični pečat.
Pomenuti podvig u Rusiji, usled kojeg su zlatno-plavi iza sebe ostavili Nemce i Južnu Koreju u grupi, a potom i Švajcarce u osmini finala, ujedno je i model po kojem će Švedska tražiti šansu i na aktuelnom takmičenju. Posao Švedskoj mogao bi da olakša sistem takmičenja i činjenica da će kartu za eliminacionu fazu, osim prvoplasiranih i drugoplasiranih timova, obezbediti i četiri trećeplasirane ekipe.
Kada bi se pravila paralela između potpisnika uspeha 2004. godine u Portugaliji i aktelnog tima, primetna je sličnost u filozofiji igre. Kao što je Andersonov tim sa dva centarfora napao Španiju, gneracija predvođena od strane Ibrahimovića i Larsona odvažno je izašla na megdan Italijanima i potpisala im povratnu kartu sa Pirineja već u grupnoj fazi.
Iako će ofanzivci i u aktuelnoj generaciji biti u prvom planu, čak i uz izostanak Ibrahimovića, oštra konkurencija vlada i u svim ostalim linijama švedskog tima. Andersonove dileme počeće već pri izboru “jedinice” imajući u vidu da je Kristofer Nordfeld vrlo dobrom sezonom u Turskoj zaslužio poverenje tokom martovskih obaveza i sačuvao mrežu tokom svih 180 minuta duela sa Gruzijom i tzv. Kosovom. Ipak, pripremne utakmice protiv Finske i Jermenije potvrdile su da Robinu Olsenu, makar trenutno, nije ugroženo mesto među stativama iako je u Evertonu imao marginalnu ulogu.
Kad je u pitanju defanzivna linija, utisak je da će upravo tu selektor Švedske imati najmanje dilema. Uz štoperski tandem Lindelof – Helander, mesta među starterima uz aut linije izborili su Lustig i Augustinson, a godinama unazad pomenuti kvartet, uz blage rotacije, postao je potpora prepoznatljive ofanzive. Dvojac centralnih defanzivaca koji brani boje ostrvskih klubova u idealnim je godinama i sa zadovoljavajućom ulogom u Junajtedu, odnosno Rendžersu, što se pokazalo kao veoma važan faktor s obzirom na to da sigurnost poslednje linije donela rasterećeniji ristup veznog reda.
(1,92) Švedska (3,35) Slovačka (4,30)
Važnu ulogu u kompaktnosti linija godinama unazad ima kapiten Sebastijan Larson, a uz iskusnog veznog igrača konce na sredini terena držaće Kristofer Olson. Već pominjana ofanziva u dobroj mri zavisiće od prve zvezde Emila Frosberga koji će uz Viktora Klaesona biti zadužen za napade po boku, dok će u špicu oči javnosti biti uprte ka Aleksanderu Isaku, Markusu Bergu i Robinu Kuaisonu.
Igrač od kojeg se očekuje da “eksplodira” u redovima Šveđana je upravo centarfor Real Sosijedada Isak, čije su prolećne igre u klupskom dresu nagovestile da bi mogao da bude igrač prevage u korist Tri krune. Strelac 17 pogodaka na 34 susreta Primere u sezoni iza nas, od početka godine postigao je čak 14 golova, a imajući u vidu da će sa saigračima morati da nadomesti izostanak Ibrahimovića i Kuluševskog izvesno je da ga očekuje težak zadatak. Sa druge strane, osim veće odgovornosti, sa pehovima saigrača došla je i prilika da se nametne kao lider nove generacije, a iz iste perspective gledaće se učinak i ostalih igrača te generacije poput Matijasa Svanberga ili bisera Midtjilanda Jensa Cajustea.
Prva prilika da se Švedska pokaže u najboljem svetlu biće i najteža imajući u vidu da Andersonove izabranike na premijeri očekuje susret sa Španijom, dobro poznatim rivalom upravo iz kvalifikacija za aktuelno takmičenje. Nakon poraza u Madridu (0:3), Šveđani su protiv istog rivala, na svom terenu, stigli do boda (1:1) pokazavši da imaju kvalitet da pomrse račune Crvenoj furiji, te će sa istim ambicijama dočekati i susret u Sevilji zakazan za 14. jun. Duel sa favoritom Grupe F mogao bi Šveđanima da donese zamajac pred susrete od kojih se ipak očekuje znatno više, te će poseban akcenat predstavika skandinavije biti na susretima u Sankt Peterburgu 18. juna protiv Slovenije i pet dana kasnije kada će im rival biti Poljska.
PROJEKTOVANA CENA STARTNIH 11 SA TRANSFERMARKTA 153.000.000