Ako ćete ovakvi u Evropu, bolje nemojte

Bljutavo. Bez boje, ukusa i mirisa. Kako loše pripremljeno jelo u fensi restoranu. Za reklamu i preporuke svaka čast, posetioci su se uzdali i u apetit, ali nisu utolili glad i zato su trpezu napustili praznog stomaka. Sa stola je Vojvodina pokupila mrvu, a Radnički mrvicu, a zadovoljnih nema. Bar ne bi smelo da ih bude posle susreta šestog kola plej-ofa Mozzart Bet Superlige – 0:0.

Sve što smo hteli da vidimo u Novom Sadu – nismo. Želeli smo da pršti u projektovano najzanimljivijem duelu pretposlednje etape prvenstva, a dobili smo susret u kome bi, da je neko prvi put ove sezone rešio da baci oko na utakmicu ovih rivala mirne duše mogao da konstatuje da ili ne zaslužuju da predstavljaju srpski fudbal na međunarodnoj sceni ili da moraju značajno da se menjaju. Ovo je bilo – negledljivo.

Umesto kidisanja Vojvodine ili otvorenog fudbala Kragujevčana igrači su ulazili u klinč kao da se spremaju za UFC borbu. Varničilo je između Slobodana Medojevića i Jovana Ilića, zatim Lazara Nikolića i Bojana Adžića, po okončanju prvog dela Vukan Savićević je sankcionisan žutim kartonom zbog „obračuna“ sa Adžićem... I to je bio samo vrhunac poluvremena u kome je napravljen 21 prekršaj!? Prošle nedelje na El Klasiku, gde se igralo atomski, sa druge planete, registrovano je tek 15 faulova u prvih 45 minuta.

I ne, nemojte sad „poredite neuporedivo“. Ne poredimo, nego ukazujemo kako je u Evropi. Istoj onoj kojoj se Novosađani i Kragujevčani nadaju, a na osnovu subotnjeg izdanja nisu je zaslužili. Samo su podsetili da su prošlog leta ispali od Maribora i Mornara. Kakvi su bili na početku sezone, takvi su i sad na kraju. Nikakvi.

Vojvodinu možemo da razumemo samo donekle. Sačuvala je prednost na tabeli ispred Šumadinaca, pritom se sprema i za finale Kupa Srbije u Zaječaru, a ima i naredne nedelje gostovanje Partizanu. I dalje je na pol-poziciji da, osim večitih, predstavlja naš fudbal u takmičenjima UEFA. S druge strane, ne možemo, a i nećemo da je razumemo, jer je njen trener Miroslav Tanjga koliko u petak pričao da baš ovaj meč smatra odlučujućim. Igru je postavio kao da ga ništa ne zanima. Napad maltene nije postojao. Vezni red diskonektovan u odnosu na ostatak tima. Jedino je odbrana, kao, delovala, uverljivo, mada joj je veći deo susreta obilato pomogao Feđa Dudić opredeljem da igra takmičarski, a ne nadahnut fudbal.

Trener gostiju je odustao od stila kakav je prezentovao tokom većeg dela prvenstva, njegovi igrači kao da su više vodili računa kako da razgrade igru rivala i ukoče Vukana Savićevića ili Njegoša Petrovića, što je smanjilo dotok lopti Lazaru Romaniću. Istovremeno uticalo da Kragujevčani ostanu samo na pokušaju sa distance Miloša Ristića, udarcu Milutina Vidosavljevića (osujetio Seid Korać), kao i ziceru Bojanu Adžiću koji bi u drugim okolnostima verovatno pretvorio u vođstvo, a pred kraj prvog dela nije pogodio ni okvir gola.

Tako sputani, i jedni i drugi nastavili su da mrcvare gledaoce na „Karađorđu“ i kad je počelo drugo poluvreme. Uz nešto vidljiviji rizik u igri sastava sa stadiona „Čika Dača“, što je i razumljivo imajući u vidu da mu je samo pobeda igrala. Kad je posle Dudićevih saveta u pauzi ekipa opet istrčala na teren kapiten Slobodan Simović je zapretio Rosiću, a onda predstavljao korektivni faktor u najboljoj šansi Vojvodine kad je posle minijature mladog Dragana Kokanovića sprečio da se zatrese mreža Marka Miloševića, ali je sve navedeno bilo srpskoligaški nivo. Ne, nismo zajedljivi, kao da su igrali Takovo i FAP iz Priboja.

Doduše, bio je to period kad su Šumadinci više vremena proveli na polovini rivala i to pomeranje linija donelo im je šansu utakmice. Posle kontre zicer se ukazao Bogdanu Mirčetiću, međutim, nekadašnji Partizanov talenat je očajno završio napad i tu su „akcije“ gostiju počele drastično da padaju. Na suprotnoj strani, Vojvodina je čekala nešto, a da ni sama ne zna šta, da bi preko oporavljenog Bamidelea imala šansu za pobedu (udarac glavom iznad prečke), udarac Lazara Nikolića završio daleko van mete, a u nadoknadi Stefan Bukinac loše završio polukontru. Da je pogodio, taj gol bi sudija trebalo da poništi, jer Vojvodina ni Vojvodina nije zaslužila pobedu. Baš kao što ni ona i Radnički na osnovu samo ovog susreta nisu zaslužili Evropu.

VOJVODINA – RADNIČKI 1923 0:0

 Stadion: „Karađorđe“

Sudija: Stanko Ostraćanin

VOJVODINA (4-3-3): Rosić 5,5 – Nikolić 5,5, Korać 6, Sičendže 6, Butean 5,5 – Medojević 5, Petrović 5, Savićević 5 (od 73. U. Nikolić -) – Kokanović 5,5 (od 88. Mladenović -), Romanić 5 (od 61. Bamidele 5), Bukinac 5.

RADNIČKI 1923 (4-2-3-1): Milošević 5,5 – Adžić 5, Zeljković 5, Simović 6, Radović 5, (od 60. Ćosić 5,5) – Ristić 5,5 (od 71. Ben Hasin 5,5), Ilić 5 – Mirčetić 5, Vidosavljević 5, Janković 5,5 (od 46. Bevis 5) – Ba 5 (od 86. Činedu -).

Igrač utakmice: Kolins Sičendže (Vojvodina) 6.

MOZZART BET SUPERLIGA SRBIJE, ŠESTO KOLO PLEJ-OFA

Mladost – Partizan 0:4 (0:2)
/Kalulu 13, Ugrešić 44, 58, Vukotić 78/

Novi Pazar – Crvena zvezda 3:3 (1:1)
/Adešina 45, Džon Meri 62, Miletić 87 – Milson 21, Ivanić 46, Katai 59/

TSC – OFK Beograd Mozzart Bet 3:2 (2:2)
/Prestiž 47, Savić 45+4, Stanić 47 – Mituljikić 6, Jovanović 35/

Vojvodina – Radnički 1923 0:0