INTERVJU NEDELJOM - Jovica Nikolić: U Zvezdu došao kao Krojf i postao Jovanča

Čak ni to što je ambiciozni Jagodinac Jovica Nikolić blistao na treninzima i kontrolnim mečevima, na kojima je rešetao mreže protivnika, nije bilo dovoljno dobar argument koji bi poništio činjenicu da je ipak u Crvenu zvezdu, u prvoj polovini osamdesetih, stigao na probu iz Srpske lige. Jovica se sigurno tih dana osećao kao ružno pače, jer su novine i televizija neprestano brujili o šest top-pojačanja koja su u tom prelaznom roku stigla na Marakanu, dok su njega svi doživljavali kao anonimusa koji se pukim slučajem obreo u probranom društvu majstora.

Na sreću „Jagodinske haubice“, kako je ovog borbenog fudbalera s jakim i preciznim šutom u radio-prenosima oslovljavao nezaboravni reporter Ivo Tomić, ponuđen mu je petogodišnji ugovor koji je potom odradio u velikom stilu. Po odlasku iz Zvezde prodorni vezista je fudbalske časove tokom šest sezona držao u Portugaliji.

Pred kraj karijere obukao je dres kragujevačkog Radničkog, posle čega mu se izgubio svaki trag. Ali MOZZART Sport je pronašao broj njegovog telefona i u želji da zakuca na vrata zaboravljenog asa, sticajem okolnosti ga zatekao nigde drugde nego na Marakani!
“Prisutan sam na sportskim dešavanjima i često dolazim u Beograd, ali nikad nisam bio od onih koji vole da se eksponiraju. S druge strane, možda i nisam bio interesantan novinarima. Trenutno sam bez posla, živim u Jagodini sa suprugom Selenom, dok starija kćerka Anja živi na Kipru, a mlađa Minja studira u Beogradu medije i komunikacije”, kaže Jovica Nikolić.

Jesi li pravio pauzu po završetku karijere?
“Praktično nisam. U Srbiju smo se vratili 1995. i odmah sam počeo da radim kao trener s kadetima Jagodine. U međuvremenu sam oformio i svoju školu fudbala.”

Kako se zvala školica?
“Jovanča!”

Od kada te zovu Jovanča?
“Taj nadimak sam dobio neposredno po dolasku u Zvezdu, pošto su svi znali za čuvenog Jovanču Micića iz Jagodine, putnika po belom svetu. A kako se zovem Jovica, taj nadimak se dodatno nametnuo.”

Koliko si imao godina kada si stigao na Marakani?
”Direktno sam iz Srpske lige došao u Zvezdu i imao sam 23 godine. U to vreme baš je bio raritet da neki igrač skrene pažnju prvoligaša igrajući za nižerazredni klub.”

Kakav se fudbal tada igrao po srpskoligaškim terenima?
“Odličan! Igrao sam mečeve za Jagodinu protiv Sinđelića, Čukaričkog, FAP-a iz Priboja, obrenovačkog Radničkog i da ne nabrajam sve. Utakmice su se igrale pre podne u 10 sati i treneri brojnih klubova, po nepisanom pravilu, dolazili su i tragali za talentovanim fudbalerima.”

Po čemu pamtiš te nezaboravne fudbalske matinee?
“Nekako se fudbal u ono vreme više voleo, svi smo igrali za sreću koju su donosile pobede i niko nije mario za premije. Jedva smo čekali jutro, da otrčimo do prve trafike, kupimo „Sport“ i pogledamo jesmo li bili igrači utakmice i koju smo ocenu dobili. To nam je bila osnovna satisfakcija, dok su se ugovori i neke plate tek kasnije pojavile u Srpskoj ligi.”

Ko ti je bio idol tokom igračkog sazrevanja?
“Nekad su me zvali Krojf, iako sam relativno kasno počeo da  treniram, sa 16 godina. Samo, to ne znači da su oni što su počeli pre mene, duže imali loptu u nogama. Naime, stanovao sam preko puta sportskog centra i po čitav dan sam visio na igralištu.”

Ko je od stručnjaka crveno-belih prvi registrovao tvoje umeće?
“Imao sam ponude iz Sarajeva, Radničkog iz Niša i još nekih sredina. Ipak, verovao sam u sebe i silno želeo da ostvarim dečački san i zaigram u Zvezdi. Zanimljivo je da sam zamolio mog Jagodinca Svetu Andrejića, nekadašnjeg  Džajićevog saigrača, da pita Gojka Zeca mogu li da dođem na probu. Ispostavilo se da je Zec čuo za mene i tako sam stigao na Marakanu.”

Da li si imao tremu kada si zakoračio u svlačionicu našeg najtrofejnijeg kluba?
“Sigurno mi nije bilo svejedno, pošto sam te momke do tog trenutka viđao samo na televiziji i novinama. Prvo sam se rukovao sa Draganom Džajićem, posle čega sam se upoznao sa Šestićem, Boškom i Milkom Đurovskim, Jovinom i ostalima. A te godine kad sam ja došao, klub je angažovao, kako se tada pisalo, šest zvezda prelaznog roka! Stigli su golman Ivković, Mrkela, Banković, Elzner, Krivokapić i Bandović i to je do tada bila najbolja kupovina.”

Jesi li uprkos svemu verovao da ćeš se „prošvercovati“ u to sazvežđe?
“U celoj priči bio sam totalni anonimus i pri kraju sam malo izgubio motiv, jer mi ništa nisu saopštavali ni posle mesec dana probe. Čak ni po završetku prelaznog roka, čelnici kluba se nisu oglašavali, jer su se sve vreme dvoumili da li je igrač iz Srpske lige za njih. Na kraju su moje dobre partije i veliki broj golova na kontrolnim mečevima presudili.”

Sećaš li se debija?
“Pravo nastupa u prvenstvu sam imao tek posle 9. kola, ali sam mogao da igram na evropskim utakmicama i u domaćem Kupu. Tako sam debitovao u gostima protiv Verone koju su predvodili Fana i Galderizi. Izgubili smo sa 1:0, a ušao sam na teren dva minuta pred kraj meča. U revanšu pred našim navijačima takođe sam ušao u drugom poluvremenu i dobio veću minutažu. Sećam se da sam promašio jednu šansu.”

Protiv koga si imao premijeru u nacionalnom šampionatu?
“To je bilo protiv Rijeke i tada sam prvi put video svoje ime u protokolu za Zvezdinu prvenstvenu utakmicu. Super je bio osećaj, iako sam ponovo bio rezerva. E sad, Mrkela je imao problem s preponama i do samog početka utakmice se nije znalo hoće li moći na teren. Čim je Mita rekao da ne može, Gojko Zec me je odvojio na stranu i zagrejao.”

Kako ti je to Zec saopštio, je lʼ u stilu: „Jovice, vi danas igrate od prvog minuta? “
“Da, da, tačnije, rekao je: „Jovice, vi ćete ući u tim umesto Mrkele.“ Zec je bio veliki gospodin, persirao je svim igračima i na taj način se ograđivao od njih, zbog čega su i oni njemu morali da persiraju. Uglavnom, pobedili smo Rijeku sa 4:1, uz moja dva gola. Mojoj sreći nije bilo kraja i od tog dana sam se ustalio u startnoj postavi. U jesenjem delu nismo blistali, međutim, sve smo nadoknadili na proleće i postali prvaci. Ispostavilo se da je moj gol u Ljubljani nama doneo titulu, dok se Olimpija preselila u Drugu ligu. Baš sam dobro odigrao tu prvu sezonu na glavnoj sceni.”

Bez obzira na tu činjenicu, da li si bio iznenađen pozivom u olimpijsku reprezentaciju?
“Bio sam i više nego iznenađen, pošto sam odmah posle proslavljanja titule otišao u Grčku na more, da se odmorim od prevelikih napora. Šetao sam jednog jutra plažom i na kiosku ugledam naš „Sport“, broj od prethodnog dana. U ono vreme nije bilo mobilnih telefona, niti interneta i jedino putem štampe si mogao da se informišeš o događajima u zemlji. I tako dođem do spiska igrača koji će da putuju na Olimpijske igre, gde  pročitam i svoje ime. Brzo s fiksnog telefona pozovem Zvezdinu sekretaricu Silvu i pitam je šta se dešava.”

Kako je odreagovala?
“Kad je čula da sam na moru, uzviknula je da nisam normalan i da se hitno vratim u Beograd na početak priprema koje smo obavili u Mariboru. Tu sam se baš potrudio da se nametnem selektoru Toplaku.”

Sećaš li se trijumfalnog niza do osvajanja trećeg mesta?
“U prvom duelu protiv Kameruna sam dao gol i bio igrač utakmice. Na red su došli Kanađani koje smo dobili sa 1:0, opet mojim golom. Prošli smo grupnu fazu i na trećem meču, protiv Iraka ili Irana – nikad nisam siguran – selektor je odmarao Baždarevića, Gračana i mene. Na poluvremenu smo gubili sa 2:0, da bismo Meša i ja ušli na teren i na kraju smo slavili sa 4:2, uz moj još jedan pogodak. Kasnije smo dobili Nemačku sa 5:2, da bi me stigao umor i protiv Francuza sam zbog guranja protivničkog igrača bio isključen.”

Da li ste i sami sebe iznenadili tim uspehom?
“Otišli smo u SAD da još jednom ne okaljamo obraz, jer smo neposredno pre Olimpijade u Los Anđelesu prošli kao bosi po trnju na EURO 1984 u Francuskoj. Ispostavilo se da smo napravili sjajan rezultat osvajanjem bronze.”

Sigurno vam tada nije bilo ni na kraj pameti da će ta medalja tri decenije kasnije da vam obezbedi penziju?
“Da, država je donela taj zakon ili uredbu, svejedno, da nagradi na taj način vrhunske sportiste i mislim da smo tu sportsku penziju i te kako zaslužili. Istovremeno, to je dodatan motiv za generacije koje dolaze da budu što uspešnije na sportskom polju. Ništa bez teškog rada!”

Blistao si i na večitim derbijima. Znaš li tačno koliko si ih odigrao?
”Protiv Partizana sam igrao osam puta i samo jednom izgubio. Na jednom derbiju sam dao gol i odmah zatim polomio nogu. To je bio dokaz s kolikim žarom sam nosio dres Crvene zvezde i koliko sam bio željan dokazivanja.”

Na koji način je došlo do kobnog duela?
“Stajao sam na ivici njihovog šesnaesterca i dolazila mi je odbijena lopta, posle kornera. U nameri da još jednom zatresem mrežu, pokušao sam da zahvatim poluvolej i Đelmaš je naleteo na mene. Uopšte to nije bio neki posebno grub start, međutim, mnogi su čuli kako je to puklo. U prvi mah nisam osetio da mi je potkolenica polomljena, ali na svu sreću, brzo sam se oporavio i već posle šest meseci se vratio u tim.”

Da li si bio ljut na Đelmaša?
“Neshvatljivo mi je da neko ide s namerom nekog da povredi i zato se nisam nimalo ljutio na Miloša koji je dobar dečko, što je i dokazao kada je došao da me obiđe tokom oporavka.”

Pod kojim okolnostima si odlučio da karijeru nastaviš u Portugaliji?
“Zbog poznatog propisa da niko pre 28godina nije mogao u inostranstvo, svakome je ostajalo manje prostora i mogućnosti da bira. Dobio sam poziv od Zorana Filipovića, tadašnjeg trenera Salgeirosa i nisam se razmišljao. Reč je o klubu koji je u rangu našeg OFK Beograda i u toj prvoj sezoni sam briljirao. Proglašen sam za najboljeg stranca godine i najviše puta sam bio igrač utakmice, dok je klub prvi put izborio učešće u evro-kupovima.”

Koliko si ostao u njihovim redovima?
“Četiri godine, da bih posle igrao za drugoligaša Maiju, klub sa periferije Porta. U 35. godini sam se vratio u Srbiju i šest meseci igrao za kragujevački Radnički.”

Jesi li još kao igrač znao da ćeš jednog dana da uskočiš u usijani trenerski rov?
“Nešto me taj posao u tom periodu nije privlačio, mada sam imao niz elitnih trenera, počev od Gojka Zeca, preko Velibora Vasovića, onda Branka Stankovića, Dragoslava Šekularca, Vladice Popovića... Od svakog sam mnogo naučio i neke njihove treninge koje sam zabeležio još kao igrač, danas primenjujem u praksi.”

Vrlo brzo si dobio šansu da odeš i u trenersku pečalbu. Kako se to odigralo?
“Jedan moj igrač kojeg sam trenirao u omladincima Jagodine, preporučio me čelnicima kazahstanskog Ordabasija. Došlo je do dogovora i u zemlji koja je u velikoj fudbalskoj ekspanziji, stekao sam sjajna iskustva. Odmah zatim sam kraće vreme radio na Burmi, kao pomoćnik Milana Živadinovića koji je tada bio selektor njihove reprezentacije. Po povratku sam preuzeo Jedinstvo iz Bijelog Polja i izborio plasman u Prvu ligu. Eto, to je u kratkim crtama moja trenerska biografija.”

S kakvim planovima si ušao u Novu godinu?
“Trenutno sam zaokupljen dobijanjem PROFI licence.”

Da li bi prokomentarisao aktuelnu situaciju na Marakani?
“Za davanje nekog suda morao bih da budem bolje upućen u rad prošlih uprava. Po svemu sudeći, bilo je onih koji su bili uljuljkani time što su došli u Zvezdu. Jedino što mogu da kažem to je da se iskreno nadam da će Zvezda uskoro ponovo biti ona stara. I to tako što će kao što je padala dole stepenik po stepenik, isto tako stepenik po stepenik da se vraća na vrh. “

Da li ti se dopala ideja o preimenovanju Marakane u stadion Rajka Mitića?
“Normalno da jeste, jer čovek koji je obeležio pola veka Crvene zvezde kao legenda kluba i te kako je zaslužio da se stadion nazove po njemu. Dobra je ideja, bilo čija da je bila, članova uprave ili navijača.”

Dolaziš li često na Marakanu?
“Do pre dve godine sam redovno igrao za tim veterana, međutim, počela su kolena da me muče i prestao sam da se rekreiram na taj način. S obzirom da mi kćerka studira u Beogradu, dolazim često da je obiđem i obavezno svratim do klupskih prostorija. Veliko mi je zadovoljstvo kada se vidim i ispričam sa nekadašnjim saigračima.”

Da li ti je nekad neki predsednik kluba ili direktor ponudio posao trenera u Zvezdi?
“Možda će tek biti reči o tome. Postoje neke indicije, videćemo... Uglavnom, imam znanje koje bih mogao da prenesemm kako na mlađe kategorije, tako i prvotimcima. Toliko zasad, da ne pričam ništa unapred.”

Pratiš li višegodišnje bezuspešne napore naše reprezentacije da zaigra u skladu sa objektivnim mogućnostima pojedinaca koji je čine?
“Bez sumnje, selektoru Ćurčiću će biti teško da dođe do cilja i plasmana na EP. Smatram da je napravljena greška kada je smenjen Siniša Mihajlović, mada je i on činio određene propuste. Pred kraj je napravio dobar tim i igru, da bi se povukao iz samo njemu znanih razloga. Kasnije, kada sam razgovarao s njim, uvideo sam da je imao i opravdanje za to.”

Kad ste se videli?
“Pred utakmicu koju smo igrali protiv Makedonije u Jagodini. Jednostavno, takav sam čovek, kažem svakome u lice ono što mislim, prijateljski i dobronamerno i tako sam i njemu skrenuo pažnju na greške za koje smatram da je činio. Prava je šteta što nismo tada otišli na SP i ostaje nam nada da će Ćurčić da postavi stvari na svoje mesto.”

Sigurno si video formaciju s kojom je Mihajlović nedavno započeo duel s Laciom, kada je postrojio 10 igrača na liniji centra. Na koji način si doživeo taj manevar?
“Dobro, možda je to neka njegova taktička zamisao, pošto su se odmah dva igrača povukla nazad. Dobar je to bio gest kojim je stručnjacima verovatno hteo da poruči da se zamisle i pokušaju da uvedu nešto novo u fudbal. Miha ima žicu za to.”

Šta radiš u slobodno vreme?
“Volim da igram tenis, mada ta teniska proklizavanja nisu dobra za moja kolena. Već dugo igram i nisam lošiji od, na primer, Nenada Sakića, za koga se priča da je dobar  teniser.”

U čemu je tajna uspeha FK Jagodina?
“Pre svega u dobroj organizaciji i velikoj želji kluba i grada da se napravi odlična infrastruktura, posle čega je formiran tim koji je kadar da napravi dobre rezultate. Sad bi trebalo održavati taj nivo i raditi i dalje na najbolji način, kako se ne bi osuo kvalitet. Jagodina je imala sreće i sa trenerima. Bez namere da potcenim Gošića i Dodića, moram da kažem da je poseban pečat ostavio Simo Krunić. Preneo je svoju harizmu na igrače i napravio sjajnu atmosferu u svlačionici i na terenu zahvaljujući čemu je ostvario zavidne rezultate.”

(FOTO: MOZZART Sport)