Cvele i Zeka uglas: Da nije bilo rata Zvezda i Partizan bi bili jači od Intera i Milana!

Penal Darka Pančeva bacio je navijače Crvene zvezde u stanje transa čuvene majske noći u Bariju 1991, Milivoje Ćirković je 2003. uveo Partizan u Ligu šampiona, a večno će se pamtiti majstorije Prosinečkog, Savićevića, Mijatovića, Ćirića i ostalih legendi s Topčiderskog brda... Ipak, teško da je bilo ko od njih uticao na sudbine beogradskih večitih rivala koliko Vladimir Cvetković i Žarko Zečević, ljudi koji simbolizuju zlatne godine srpskog klupskog fudbala, iako im, po starom srpskom običaju, mnogi neće priznati takve zasluge.

Bez obzira na to što je, recimo, baš Vladimir Cvetković sa saradnicima (mada komplimente u tom slučaju prepušta Miši Slijepčeviću) večitom rivalu ispred nosa ukrao Darka Pančeva, dok je njegova supruga u Londonu čekala bankarske garancije za transfer u Humsku. Ili bez obzira na to što je baš Žarko Zečević sa kolegama izgradnjom sportskog centra Zemunelo postavio temelje sada već evropski čuvene Omladinske škole Partizana.

A opet šampionska trka u Srbiji sada se najbolje može opisati onom krilaticom "Bolje biti prvi u selu,  nego drugi u gradu". Evropa nas je obišla za krug.
"Više nikada neće biti isto", sa žaljenjem konstatuje Cvetković još i pre nego što smo formalno počeli intervju sa legendarnim operativcima Partizana i Zvezde.

Povod za razgovor je očigledan – u maju će Srbija dobiti osvajača 26. titule nacionalnog prvaka, što znači da beogradske velikane već od subote očekuje borba za prevlast (25:25 u titulama). Naime, od 1956. godine je Partizan kaskao za večitim rivalom, a sada bi konačno mogao da preuzme epitet kluba s najvećim brojem titula u domaćem šampionatu.

Navijačke armije proleće će provesti na iglama, a Vladimir Cvetković i Žarko Zečević iz fotelja bodriti timove kojima su doneli osam, odnosno 10 šampionskih pehara u našoj elitnoj ligi. Ali obojica će vam uglas reći da ova polusezona neće biti sudbonosna.
"Lično nisam opterećen rekordima. Ako je mogla Zvezda tolike godine, zašto sada ne bi Partizan držao rekord? Ne vidim tu tragediju jednog, niti fantastičan uspeh drugog kluba. Ako Partizan osvoji titulu, što da ga Zvezda malo ne juri? Naravno da navijam da Zvezda osvoji, ali i to mora da ima neku granicu“, kaže Cvetković, a Zečeviću nije trebalo postavljati pitanje da bi se nadovezao:
"Zbog trenutka u kojem se sport nalazi nije toliko važno večito rivalstvo, kao ni celo to takmičenje koje se pretvorilo u neku negaciju sporta. Sve ono što se dešava oko terena mislim da nema veze s pravim sportskim rivalitetom. To prozivanje – ne samo između navijača, već i između klubova – ne vodi ničemu. I u vreme kad smo Cvele i ja bili žestoki rivali imali smo neodoljivu želju da pobedimo u derbiju, ali se nismo tako nisko prepucavali. Sarađivali smo, pomagali se, išli ka cilju da unapredimo fudbal. A ko će pobediti? Onaj koji je u tom trenutku spremniji i veštiji... Ovo sada je erozija sporta.  Pre 10 godina smo igrali barabar sa Realom u Ligi šampiona. Ovo drugo učešće, pa i kasnija takmičenja u Ligi Evrope, nisu dostojna renomea i imena Partizana. Niti sve ovo što se dešava u Zvezdi. I sad ova serija Partizana? Pitanje je koliko su ti trofeji zasluga samog kluba, a koliko posledica stanja kod komšija. Te titule se pamte, ne mogu da se izbrišu, ali..."
"Bežimo od prave istine", dovršava misao Cvetković, kojeg je u penziju, možda oni mlađi ne znaju, po odlasku iz Zvezde ispratio baš Žarko Zečević.

Prijemom na stadionu Partizana, kada je Cvetkoviću uručen crno-beli dres sa brojem osam.
"Neko je morao to da učini, pošto me je u Zvezdi ispratilo samo sportsko društvo, ne i fudbalski klub", priseća se Cvetković.
"Ti si srećan, tebi je ručak priredilo sportsko društvo, meni ni sportsko društvo", dodaje Zečević.

Stiče se utisak da im ne nedostaju svakodnevni stresovi koje donosi klupska operativa, iako su decenije proveli pokušavajući da Zvezdi i Partizanu obezbede večnu slavu. Naravno, ne spore da im teško padaju sva posrnuća beogradskih giganata poslednjih godina. Logično, Cvetkoviću više, jer je od njegovog odlaska pre sada već 13 godina Zvezda osvojila samo tri titule.

Nije bilo tako nekad. Gradske priče kažu da, kad je Cvele odlazio, u klupskoj kasi ostavio cirka 11.000.000 nemačkih maraka?
"Ma nema šta gradske priče, to sve stoji u knjigama i tako je i bilo. Pa dok sam bio tamo, a znam da je tako bilo i u Partizanu dok je Zeka bio aktivan, nije bilo šanse da neko popije kafu, kamoli nešto više, a da mi ne znamo. Da vam kažem, opstao sam samo zato što sam se razveo. Tu nema porodice, nego samo 15 sati dnevno posvećenosti životu kluba, a da pritom nikad ne znaš gde ćeš biti sutra. To ne može da se opiše, ali nijednom nismo ručali na Zvezdin ili Partizanov račun, vozili službena kola, imali plaćene telefonske račune".
"Prezentacija – nula!", rukama je pokazao Zečević, aludirajući na to koliko se nekada štedelo na obe strane Topčiderskog brda.

Dobra organizacija nagrađena je vrhunskim ostvarenjima što nije bilo nimalo lako. Ne samo zbog moći bogatih evropskih klubova. Partizan i Crvena zvezda umeli su jedan drugom dobrano da zagorčaju život.
"Pančev je bio Partizanov 300 odsto, njegova supruga je čekala u Londonu da stignu bankarske garancije i da završimo sve. Ali pare nisu legle, a u Zvezdi su to saznali i iskoristili trenutak. Prethodno je Piksi bio na pregovorima sa jednim našim čovekom iz Uprave, ovaj ga dovezao do Slavije i rekao: ’Hajde ti, sine, sad peške na železničku stanicu’. Kako je zamakao, eto ga crveni ’mercedes’, poslao ga Cvele da vodi Piksija direktno za Niš. Zato smo mi Milku Đurovskom dali stan, oteli Peđu Mijatovića Hajduku koji je imao neki interni ugovor sa Splićanima, ali sam ga ja ubedio da se predomisli".

Šta je Mijatović dobio?
"Perspektivu", zagonetno odgovara Zečević sa osmehom na licu.

Cvetković dodaje:
“Bitno je samo da niko nije lomio kičmu nikome. Svodilo se na to ko će koga prevariti na najlepši način. A interesantno je da su u slučaju svih tih najvećih igrača, koji su obeležili jednu epohu, detalji odlučivali. Mogli su i na jednu i na drugu stranu. Eto recimo taj Milko... Ja sam mu obećavao stan, a Zeka mu je dao ključeve. Zbog Boška nisam ni pretpostavljao da će Milko otići kod njih. A šta je radio sa loptom... Ono gore protiv Seltika kada je igrao za Partizan. Ma idi bre".

Danas su takvi majstori retki. Država je manja, siromašnija, a Srbija je prvu kolosalnu šansu propustila...
"Partizan je imao gotov projekat, Zvezda kompletan regulacioni plan. Prošli smo celu proceduru javnog uvida i publikovanja, došlo se do poslednje instance i samo je trebalo da planska komisija to aminuje, pusti to na usvajanje Skupštini grada. Mi smo imali dogovor za šoping-mol sa Francuzima, sa Švajcarcima za hotel, a u Zvezdi bi gradili Portugalci. Ne znam za njih, ali nama je trebalo da pripadne 44 odsto investicije, stadion u vlasništvo, 15.000 kvadrata poslovnog prostora i još 1.500 za Sportsko društvo, plus dvorane... Ali sve je stopirano u decembru 2007. Niske pobude valjda i neodgovornost nadležnih. Uvek je u Srbiji tako, sve se gleda u negativnom kontekstu. Pričalo se da, ako je projekat vredan trista miliona, neko mora da uzme 30 ili 40. Samo mala deca zamišljaju da se to tako radi", jasan je Zečević.

Tada je, dakle, podrška političara izostala, ali istorija nas uči da bez njih u Srbiji nema ni vrhunskog sporta?
"Da, ali samo onih koji hoće da pomognu, a ne da se afirmišu preko sporta, jer onda oni sebe stavljaju u prvi plan. Pa stalno pominjem primer – Krcun je napravio Zvezdi stadion. Kakve ’ciglice’?! Od ’ciglica’ su možda napravili četvrtinu severne tribine. Sve ostalo je država završila. I nemam ništa protiv", priseća se Zečević, dok Cvetković sa osmehom dodaje:
"Dobro, lepo zvuči to sa ’ciglicama’. A-ha-ha... Ali činjenica je da smo zbog politike napravili atletsku stazu. Samo tako smo od države mogli da dobijemo pare“.

Međutim, duboko mešanje politike u klupske stvari na kraju je označilo i početak kraha beogradskih večitih rivala.
"Ne mogu da prežalim 1991. Već smo osvojili Evropu, imali fascinantan tim i program da ih sve zadržimo. Sa ozbiljnim parama. S tim timom, u tom sistemu takmičenja Zvezda bi, da nije bilo rata, verovatno još nekoliko puta bila najbolja u Evropi. A Partizan sa Mijatovićem, Jokanovićem... Zamislite taj rivalitet! Bili bismo, u tom periodu, uspešniji od Milana i Intera", sa setom govori Cvetković.

Pišu: Dejan Stanković (dejan.stankovic@mozzartbet.com), Milan Vuković (milan.vukovic@mozzartbet.com);
Foto: Branko Starčević

Kompletan intervju sa Žarkom Zečevićem i Vladimirom Cvetkovićem pročitajte u štampanom izdanju magazina MOZZART Sport, koji možete da kupite u svim MOZZART kladionicama, kao i u maloprodajnim objektima “Trafike“.