Adiós con orgullo (FOTO+VIDEO)

Ponos je nadvladao tugu - navijači Atletika su večeras plakali, ali od sreće, zato što navijaju za Atletiko! Čini se, nikad gordiji i ponosniji nisu bili do ove noći i pobede u revanš meču polufinala Lige šampiona nad najvećim rivalom. Tih 2:1 nije bilo dovoljno za senzaciju. Zapravo, bilo je to mnogo daleko od prolaska u finale, ali kraj utakmice na tribinama dočekan je tako kao da Čolo Simeone i njegovi ratnici idu u Kardif. 

Glavni razlog je, naravno, Visente Kalderon. Čuveni stadion koji polako odlazi u zasluženu penziju i koji je večeras po poslednji put bio domaćin nekog evropskog spektakla - odnosno sav taj ambijent koji se stvarao poslednjih dana ("Šta osećamo? Ponos! I nismo kao vi") - učinili su da noćas nijedna suza ne kane od tuge, nego od radosti i ponosa. Ili to možda i nisu bile suze, nego znoj. Znoj radničke klase. 

A kako da ne pevaju tako ponosno?

Pazite sad, ovo večeras bila je 143. Atletikova evropska utakmica na Visente Kalderonu. Šta mislite, koliko su ih izgubili? Teško ćete pogoditi. Neverovatnih 14?! Samo 14?! Od 1966, kada je stadion otvoren, do 2017, za više od pola veka! U Ligi i Kupu šampiona ČETIRI, u Kupu pobednika kupova TRI i u UEFA kupu SEDAM. 

Pa plačite Kolčonjerosi, i treba da plačete!

Eno i nebo nad Madridom je zaplakalo. Kako je samo sipalo...

(foto: Action Images)